Hiperbarična barokomora
 | ||
| Pogled u unutrašnjost jednomesne barokomore | ||
| Primena: | Hiperbarična medicina | |
Hiperbarična barokomora je složeni medicinski uređaj koji osigurava ljudima boravak u sredini povišenog pritiska u odnosu na normalni atmosferski pritisak od 1 bar-a. Njenom primenom ostvaruje se niz fizioloških promena u organizmu, koje izaziva snižena vrednost parcijalnog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu.
Hiperbarična barokomora se koriste u institutima, specijalnim zavodima, bolnicama i specijalizovanim lekarskim ordinacijama, u skoro svim razvijenim zemljama sveta za medicinska istraživanja, selekciju i trenažu ljudstva za specijalne dužnosti (piloti, kosmonauti, padobranci, ronioci, kesonski radnici) i lečenje bolesnika. Danas u svetu postoji preko 20.000 barokomora različite namene.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prvi put u istoriji medicine sa primenom gasa pod pritiskom u lečenju medicinskih poremećaja, daleke 1662. godine započeo je britanski sveštenik po imenu Henshau, koji je konstruisao, neku vrstu preteče današnje barokomore „domicilijum“, zatvorenu komoru sa ventilima za kontrolu protoka vazduha, koja je korišćena za stvaranje hiper i hipobaričnih uslova. U to vreme, vazduh u zatvorenoj komorni pod pritiskom nazivan je franc. domicilium.[1] Bez jasnih dokaza, Henshau iznosi pretpostavke da akutni poremećaji u organizmu čoveka, svih vrsta, mogu imati koristi od primene povećanog pritiska gasa, a najviše poremećaji disanja i varenja.[2]
Sve do 1830, vlada zatišje u oblasti primene barokomora, kada se sledećih godina dešavaju velike promene u razvoju hiperbarične medicine. Godine 1837, Pravaz je sagradio veliku hiperbaričnu komoru i koristitio je za lečenje raznih bolesti. Komora je najčešće primenjivana za lečenje plućnih bolesti, uključujući tuberkulozu, laringitis, traheitis i veliki kašalj, kao i naizgled nepovezanih bolesti kao što su gluvoća, kolera, rahitis i konjunktivitis.
Prva hiperbarična komora na severnoameričkom kontinentu izgrađena je 1860. u Ošavi, Ontario u Kanadi. Prvu takavu komoru u Sjedinjenim Državama je sagradio Korning godinu dana kasnije u Njujorku da leči "neurološke" i srodne poremećaje. Ali, kao što su SAD započele svoj razvoj u hiperbaričnoj medicini, hiperbarične komore postaju dostupne i u gotovo svim većim evropskim gradovima.
Francuski hirurg Fonten (franc. Fontaine) projektuje pokretnu barokomoru, čiji rad se zasnivao na povećanju pritiska vazduha u komori. Tim postupkom Fonten je povećavao količinu kiseonika u krvi bolesnika za vreme davanja azot-oksidula kao anestetika, čime je sprečavao pad nivoa kiseonika u krvi, što se često događalo, prilikom hirurških zahvata u dubokoj anesteziji.[3]
U ovoj komori obavljeno je sedam operacija u roku od tri mesaca. Uspeh je bio veliki i ova metoda lečenja se sve više primenjivala. Ali nažalost Fonten je doživeo fatalnu nesreću u komori i tako postao prvi lekar u istoriji hiperbarične medicine koji je dao svoj život za razvoj i primenu barokomora u lečenju.
Godine 1928, u Klivlendu, g-din Timkin, zahvalan pacijent koji je bolovao od uremije i čije stanje se poboljšalo posle primene hiperbarične terapije, konstruiše za Kaningema ogromnu 60 ft (18 m) visoku, 64 ft (20 m) u prečniku, hiperbaričnu bolnicu koja je imala izgleda čelične sfere.[4] Svaki sprat ove bolnice imao je 12 soba sa svim sadržajima dobrog hotela. U ovim uslovima lečeni su bolesnici koji su bolovali od hipertenzije, šećerne bolesti, sifilisa sve do 1930, kada je lokalno medicinsko društvo zatvorilo hiperbaričnu bolnicu zbog nedostatka naučnih dokaza za lečenje u njoj. Dr Kaningem je više puta tražio od Biroa za Istraživanje Američke medicinske asocijacije (AMA) da dokumentuje svoje tvrdnje o efikasnosti hiperbarične medicine, ali primena ove komore se nije dugo održala jer medicinski autoriteti tog vremena nisu imali razumevanja za ovaj metod lečenja.
Prvu hiperbaričnu bolnicu visoku 60 ft (18 m) i 64 ft (20 m) široku, 1928. za potrebe dr Kaningema izgradio je u Klivlendu zahvalni bolesnik Dreger, koji je u 1917. osmislio sistem za lečenje ronilačkih nesreća i koji je prvi shvatio potencijalne prednosti korišćenja kiseonika pod pritiskom za lečenje dekompresione bolesti. Iz nekog nepoznatog razloga, Dregerov sistem nikada nije ušao u proizvodnju.
Za početak savremene hiperbarične medicine i masovniju upotrebu barokomora uzima se 1937, kada su Benke i Šeiv počeli da koriste hiperbaričnu komoru za lečenje dekompresione bolesti ronilaca, a nešto kasnije i pilota u toku Drugog svetskog rata.
Berm u Holandiji 1956. izvodi prvu operaciju na srcu u specijalnoj hiperbaričnoj komori, a iste godine u Evropi počinje i sve učestalija primena hiperbaričnih komora u medicinskoj praksi.
Namena[uredi | uredi izvor]
Hiperbarična komora je uređaj koji osigurava ljudima boravak u sredini povišenog pritiska u odnosu na normalni atmosferski pritisak od 1 bar-a. Sa „porastom dubine“ uz pomoć kompresora vazduha i 100% kiseonika iz kiseoničkih boca pod pritiskom, u njoj raste barometarski pritisak, a to je fiziološki jednako ronjenju ispod površine mora. Hiperbarična barokomora je zapravo „simulator ronjenja“, samo što umesto vode njenu unutrašnjost ispunjava gas (100% kiseonik).
Namena
- naučnoistraživački rad u oblasti pomorske medicine,
- selekcija (izbor) ronilaca i kesonskih radnika,
- trenaža ronilaca i kesonskih radnika za boravak ispod površine vode,
- provera ispravnosti ronilačke opreme i uređaja,
- lečenje ronilaca i kesonskih radnika od posledica dekompresivne bolesti,
- lečenje bolesnika primenom hiperbarične oksigenacije (HBO).
Podela[uredi | uredi izvor]
Osnovna podela hiperbaričnih komora zasnovana je na broju osoba koje se mogu podvrgnuti lečenju u njima, ali i na čitavom nizu razlika između pojedinih komora zasnovanom na tehničkim principima, ali i na specifičnostima vezanim za režim rada i ponašanja bolesnika koji se leče u njima.
Vrste hiperbaričnih komora prema konstrukciji[uredi | uredi izvor]
Jednomesne hiperbarične komore[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta barokomora namenjene su za lečenje jedne osobe u ležećem, poluležećem ili sedećem položaju. Sastoje se od tela komore u kojoj se bolesnik izlaže HBO i prateće opreme (kiseoničke instalacije, komandnog pulta, monitoringa za praćenje vitalnih parametara bolesnika i fizičkih parametara u komori i barosali). Unutrašnju sredinu komore čini 100% kiseonik pod povišenim pritiskom u kome se bolesnik „kupa“ i istovremeno ga udiše. U toku lečenja u ovim komorama lekar je izvan komore a sa bolesnikom kontaktira vizuelno i preko interfona. Za razliku od višemesnih komora ovde je lekar posvećen i vodi brigu samo o jednom bolesniku a pritisak kiseonika i drugi parametri podešavaju se samo njemu.
Višemesne hiperbarične komore[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta barokomora namenjene je za lečenje dve ili više osobe u ležećem, poluležećem ili sedećem položaju. Sastoje se iz jedanog dva ili tri odeljka koji služe za HBOT, ulazak osoblja, hitne intervencije i dostavljanje lekova i drugog materijala u toku terapije. Unutrašnju sredinu ovih komora ispunjava vazduh pod pritiskom, dok pacijent preko maske za lice, oronazalnog tubusa ili specijalnog skafandera udiše 100% kiseonik na povišenom pritisku. U toku lečenja u ovim komorama obavezno je prisutvo lekara ili medicinskog tehničara (u svojstvu pratioca).[5]
Hibridne hiperbarične komore[uredi | uredi izvor]
Ove vrsta barokomora su po konstrukciji jednomesne komore u kojima bolesnici udišu kiseonik preko kiseoničke maske ili specijalne haube a unutrašnjost komore umesto 100% kiseonika ispunjava vazduh pod pritiskom. Zamenom kiseonika vazduhom postignut je ne samo manji utrošak kiseonika već je ostvarena i veća protipožarna bezbenost.
Lake prenosne hiperbarične komore[uredi | uredi izvor]
Lake prenosne barokomore mogu biti jednomesne ili višemesne. Koriste za lečenje u ranim fazama prirodnih katastrofa, na bojištima, nakon terorističkih akata, kućnim uslovima kao nastavak bolničkog lečenja ili tokom boravka na velikoj visini u alpinizmu. Iz bezbednosnih razloga deo ovih komora radi na nižem pritisku i nižoj koncentraciji kiseonika od onog na kome rade komore od čvrstog materijala.
Proizvedene su od lakih materijala uglavnom gume (gumiranog platna) i plastike zbog čega se nazivaju „prenosne ili lake komora“. Kroz otvor, sa gornje strane, koji se zatvara „rajsferšlusom“, omogućen je pristup bolesniku i eventualno pratiocu, u hiperbaričnu vreću. Na vreći se nalaze prozori koji omogućavaju vizuelni kontakt tokom tretmana, dva siguronosna ventila za regulaciju pritiska, manometar za kontrolu pritiska u hiperbaričnoj vreći i priključak za kiseoničke boce ili koncentrator kiseonika.
Lake prenosne barokomore, koje su komercijalno dostupne u SAD rade na pritisku do maksimalno 4 PSI (1,27 ATA 8,92 FSU) a napajaju se gasom iz koncentratora kisonika (obično 95%) ili 100% kiseonika kao gas za disanje i lečenje, iz lakih prenosnih boca pod pritiskom. Ukupna koncentracija kiseonika u ovim komorama, po uputsvu proizvođača, ne sme da premaši 25%, jer se na većim koncentracijama povećava rizik od požara.
Posebna vrsta lakih prenosnih barokomora je tzv hiperbarična vreća, Gamou hiperbarična vreća ili Gamou vreća, (engl. Gamow bag). Ona je u suštini specijalno konstruisana prenosna visinska barokomora, namenjena za lečenje umerenih i izraženih znakova i simptoma visinske bolesti i njenih komplikacija, na velikim i ekstremnim visinama, kod planinara, alpinista, vojnika, nosača tereta … u planinskim uslovima.[6] Ovu originalnu prenosnu hiperbaričnu vreću, izmislio je dr Igor Gamou sa Univerziteta u Koloradu.[7]
Hiperbarična vreća, koja u ispumpanom stanju liči na vreću za spavanje, je po svojoj konstrukciji slična lakoj prenosnoj barokomori za kućne uslove lečenja, koja je u nadudom stanju, valjkastog oblika, dužine 213 cm i širine 53,5 cm). Proizvedena je od izdržljivog najlona, sa spoljne strane, ojačana armiranim kružnim najlon kaiševima. Kroz otvor, koji se zatvara „rajsferšlusom“, omogućen je pristup bolesniku u hiperbaričnu vreću. Na vreći se nalaze četiri prozora koji omogućavaju vizuelni kontakt tokom tretmana, dva siguronosna ventila za regulaciju pritiska, manometar za kontrolu pritiska u hiperbaričnoj vreći (sa spoljne strane) ili visinomer u unutrašnjosti vreće, priključak za nožnu pumpu i kompresor (opciono). Kada je van upotreba vreća se pakuje u specijalnu torbu (malih dimenzija, težine od 8-15 kg), konstruisanu za lako prenošenje i čuvanje hiperbarične vreće.[8]
SOS superlaka barokomora[uredi | uredi izvor]
SOS superlaka sklopiva, na nosilima prenosna hiperbarična komora, namenjena je za neprekidno lečenje bolesnika u različitim medicinskim stanjima, kojim je neophodno udisanje 100% kiseonika na povišenom atmosferskim pritisku, u toku transporta, sanitetskim vozilima, letelicama i drugim sredstvima od mesta razboljevanja - povrede, do specijalizovane medicinske ustanove.[9]
Veoma često u medicinskoj praksi potrebno je započeti sa primenom hiperbarične oksigenoterapije na mnogo milja udaljenosti od zdravstvenih ustanova, ili počev od mesta razboljevanja ili udesa (ranjavanja, eksplozivne dekompresije ili trovanja ugljen-monoksidom...) i neprestano ga sprovoditi u periodu evakuacije do prijema pacijenta na stacionarno lečenje. Primenjena u navedenim okolnostima SOS komora može sprečiti smrt ili nepovratno izgubljeno vreme neophodno za urgentno lečenje pacijenta 100% kiseonikom, jer ne samo da je za 15 minuta spremna za upotrebu već je po svojim gabaritima i težini lako prenosiva i prilagođena svim medicinskim transportnim sredstvima (vozilima, helikopterima, lakim avionima, čamcima i brodovima itd).[9]
SOS laka prenosna hiperbarična komora može da se koristi za urgentno zbrinjavanje pacijenta kod :[9]
- dekompresione i visinska bolesti,
- arterijske gasna embolije
- trovanja ugljen-monoksidom
- eksplozivne barotraume
- gubitaka krvi usled iskrvavljenja ili anemija,
- izlaganja biološkim ili hemijskim otrovima
Trenutno širom sveta, ova komora je u širokoj upotrebi u jedinicama američke vojske u različitim uslovima i na različitim sredstvima, uključujući:[9]
- medicinske brodove,
- medicinske helikoptere,
- podmornice za spasavanje,
- platforme za vojno ronjenje,
- sredstvima u velikim visinskim operacijama na planinama.
Hipo i hiperbarična komora[uredi | uredi izvor]
Hipo i hiperbarična komora [10] objedinjava u jednom uređaju radne karakteristike hipo i hiperbaričnih komora [1] i osigurava ljudima boravak u sredini 100% kiseonika na povišenom pritisku (od + 0–3 bar-a), ili u sredini snižene koncentracije kiseonika od 10–21% i sniženog pritiska (do – 0,5 bar-a), prema potrebi. Ovaj vid komora uglavnom se koristi za lečenje raznih bolesti.
Hiperbarični sistemi[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Henshaw IN, Simpson A. Compressed Air as a Therapeutic Agent in the Treatment of Consumption, Asthma, Chronic Bronchitis and Other Diseases. Edinburgh: Sutherland and Knox; 1857.
- ^ UHMS, The Hyperbaric Oxygen Therapy Indications,USA, 12.th. Edition, Published 2008.
- ^ Fontaine JA. Emploi chirurgical de l'air comprime. Union Med 1897; 28: 445.
- ^ Kindwall E, Whelan H. Hyperbaric Medicine Practice. 2nd ed. Flagstaff, AZ: Best Publishing Company; 2004:chap 1, 18, 19, 20, 25, 29, 30.
- ^ Višemesna hiperbarična komora
- ^ Cymerman, A; Rock, PB. „Medical Problems in High Mountain Environments. A Handbook for Medical Officers”. USARIEM-TN94-2. US Army Research Inst. of Environmental Medicine Thermal and Mountain Medicine Division Technical Report. Arhivirano iz originala 23. 04. 2009. g. Pristupljeno 5. 2. 2010.
- ^ Rustem Igor Gamow Pristupljeno 5. februara 2010. (jezik: engleski)
- ^ „Successful Use of the Gamow Hyperbaric bag in Treatment of Altitudel Illness at Mount Everest, Journal Of Wilderness Medicine” (PDF). wemjournal.org. Pristupljeno 4. 2. 2010.[mrtva veza]
- ^ a b v g SOS Hyperlite Hyperbaric Chamber[mrtva veza] Pristupljeno 8. januar 2014.
- ^ „Hipo i hiperbarična komora BLKS 307 ruske proizvodnje (tehničke karakteristike)”. Arhivirano iz originala 20. 8. 2010. g. Pristupljeno 13. 2. 2011.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Fife, William P.; Jolie (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 978-0-88937-277-1.
- Mathieu, Daniel (2006). Handbook on Hyperbaric Medicine. Springer. ISBN 978-1-4020-4376-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- HBO Rusija (jezik: ruski)
- Baromedikal-Zdravstveni centar sa jednomesnim i višemesnim barokomorama (jezik: engleski)
- Peribaromedikal-Hiperbarična komora i sistemi za terapiju kiseonikom (jezik: engleski)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
