Баршунасти турпан

Baršunasti turpan
	Mužjak
	Ženka
Status ugroženosti
	; Ranjiv (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Životinje
Tip:	Hordati
Klasa:	Ptice
Red:	Plovuše
Porodica:	Plovke
Potporodica:	Ronci
Rod:	Melanitta
Vrsta:	M. fusca
Binomno ime
	Melanitta fusca; (Linnaeus, 1758)

Baršunasti turpan (lat. Melanitta fusca) velika je patka iz potporodice ronaca. Gnezdi se na dalekom severu Evrope i Azije do sliva Jeniseja. Ime roda potiče od stgrč. melas, što znači "crn" i stgrč. netta što znači "patka". Specijski deo imena dolazi od lat. fuscus što znači "tamnobraon".^[2]

Opis[uredi | uredi izvor]

Baršunasti turpan ima glomazno telo i veliki, naduven kljun. Ovo je najveći od svih turpana sa dužinom tela 51–58 centimetara. Mužjak je kompetno crn, izuzev bele fleke oko oka i belog krilnog ogledala. Naduveni kljun je žute boje i u osnovi je crne boje. Ženka je braon boje sa po dve bele tufne na licu i belim flekama na krilima.

Rasprostranjenje i gnežđenje[uredi | uredi izvor]

Mala i izolovana populacija se gnezdi u istočnoj Turskoj. Belokrili turpan sa istoka Sibira i Severne Amerike se ponekad smatra konspecijskom vrstom sa baršunastim turpanom i zajedno formiraju dve podvrste M. f. stejnegeri i M. f. deglandi. Obe vrste sa šarenokljunim turpanom (Melanitta perspicillata) se nalaze u okviru podroda Melanitta, koji je drugačiji od podroda Oidemia, gde su američki crni turpan i crni turpan.

Tokom jesenje migracije odlazi u toplije krajeve Evrope, pa sve do Velike Britanije, Crnog i Kaspijskog mora. Mali broj njih stiže do Francuske i severne Španije. Zimi se u Srbiji može sresti na Dunavu u Đerdapskoj klisuri. Na određenim zimovalištima se okuplja u velika jata i ima tendenciju da sve ptice zajedno zaranjaju u slučaju opasnosti. Po IUCN-u je okarakterisana kao osetljiva.

Gnezdo pravi na zemlji pored mora, jezera i rečnih obala u šumama ili tundri i oblaže ga travom i perjem. Najčešće polaže od 7 do 9 jaja. Hrani se račićima i mekušcima.