Bajron Vajt

Bajron Vajt
Bajron Vajt
Lični podaci
Ime pri rođenju	Bajron Rejmond Vajt
Datum rođenja	(1917-06-08)8. jun 1917.
Mesto rođenja	Fort Kolins, Kolorado, SAD
Datum smrti	15. april 2002.(2002-04-15) (84 god.)
Mesto smrti	Denver, Kolorado, SAD
Univerzitet	Univerzitet Kolorada Koledž Hertford Pravna škola Jejl
Profesija	sudija
Politička karijera
Politička stranka	Demokratska stranka
Mandati Pridruženi sudija Vrhovnog suda SAD 16. april 1962. — 28. jun 1993. Prethodnik Čarls Evans Vitaker Naslednik Rut Bejder Ginsberg 4. Zamenik pravobranioca SAD Trenutna funkcija Funkciju obavlja od 1961—1962. Prethodnik Lorens E. Velš Naslednik Nikolas Kacenbah

Bajron Rejmond „Vizer“ Vajt (engl. Byron Raymond "Whizzer" White; Fort Kolins, Kolorado, SAD, 8. jun 1917 — Denver, Kolorado, 15. april 2002) je bio američki pravnik i sportista koji je služio kao pridruženi sudija Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država, a pre toga se proslavio kao half bek u američkom fudbalu. Imenovao ga je predsednik Džon F. Kenedi 1962, nakon povlačenja Čarlsa Evansa Vitakera. Vajt je ostao na funkciji 31 godinu, što je četvrti najduži mandat u Vrhovnom sudu u 20. veku.

Tokom mandata u Sudu, Vajt je napisao 994 mišljenja. Bio je oštar pri ispitivanju advokata u Sudu, a njegova mišljenja i glasovi odražavaju ideologiju koju je vrlo teško identifikovati. Neke Kenedijeve pristalice ga smatraju razočarenjem, jer se nije pridružio liberalnijem krilu Suda u presudama Miranda protiv Arizone i Rou protiv Vejda.

Uporno je glasao protiv stvaranja ustavnih ograničenja na rad policije, a u svom izdvojenom nesaglasnom mišljenju u predmetu Miranda protiv Arizone napisao je da agresivna policijska praksa unapređuje individualna prava građana koji poštuju zakon. Njegova sudijska praksa je ponekad hvaljena zbog privrženosti doktrini sudske uzdržanosti.

Vajt je, uz Renkvista, jedini sudija koji je glasao protiv presude u predmetu Rou protiv Vejda. Njegovo izdvojeno mišljenje u ovom predmetu je oštrije nego Renkvistovo. Vajt u njemu naziva presudu „demonstracijom sirove sudske moći“, kritikujući je zbog „postavljanja ustavne barijere naporima država da zaštite ljudski život“. Vajt je ostao veliki kritičar presude do kraja svog mandata u Sudu.

Autor je presude u predmetu Bauers protiv Hardvika, u kojoj je sud potvrdio ustavnost zakona Džordžije koji je zabranjivao oralni i analni seks u privatnosti između osoba istog pola. Vrhovni sud je ukinuo ovu presudu godinu dana nakon Vajtove smrti u predmetu Lorens protiv Teksasa.

Povukao se 1993, a Bil Klinton je na njegovo mesto imenovao Rut Bejder Ginsberg.

Dodatna literatura

• Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court (3rd изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506557-2. 
• Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–1995 (2nd изд.). (Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3. 
• Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ур. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9. 
• Hall, Kermit L., ур. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2. 
• Martin, Fenton S. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Washington, D.C.: Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9. 
• Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. стр. 590. ISBN 978-0-8153-1176-8. 
• Woodward, Robert & Armstrong, Scott (1979). The Brethren: Inside the Supreme Court. ISBN 978-0-380-52183-8. 

Spoljašnje veze

• Oyez Project, U.S. Supreme Court media, Byron R. White