Bela sprutka

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Bela sprutka
Calidris alba (breeding plumage).jpg
Bela sprutka leti
Sanderling (Calidris alba) (7).JPG
Bela sprutka zimi
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
C. alba
Binomijalno ime
Calidris alba
(Pallas, 1764)
Sinonimi
  • Charadrius calidris Linnaeus, 1766
  • Crocethia alba (Pallas, 1764)
  • Erolia alba (Pallas, 1764)

Bela sprutka (lat. Calidris alba) je ptica selica iz reda šljukarica. Naziv roda Calidris potiče od starogrčke reči kalidris ili skalidris, koja se u vreme Aristotela upotrebljavala za sivu pticu koja se sreće u blizini vode. Reč alba potiče iz latinskog jezika i označava belu boju.

Opis[uredi]

Dužina tela od vrha repa do vrha kljuna je 18-20 centimetara, a raspon krila je 35-39 centimetara. Masa ptice je od 40 do 110 grama. Veličine je crnotrbe sprutke, ali je nešto zdepastija. Po obojenosti se može pomešati sa ostalim manjim sprutkama, ali se od njih razlikuje po zatupljenom, debljem kljunu. Na krilima ima crno oivičenu, široku belu prugu koja se jasno vidi dok leti. Sve sprutke imaju četiri prsta na stopalu, tri su okrenuta napred, a četvrti je zakržljao i okrenut je unazad. Bela sprutka nema četvrti zakržljali prst. Gornji deo tela je bledosiv, stomak i grudi su bele, a kljun i noge su crni. U zimskom periodu je upadljivo svetla u odnosu na ostale sprutke. Tokom proleća, na glavi, leđima i krilima se pojavljuju, smeđi i riđi tonovi koji su tokom leta još izraženiji. Mlada jedinka je prošarana krupnim, crnim tačkama na beloj osnovi i nema belo latinično slovo V na leđima kao mladunac male sprutke.[2][3]

Rasprostranjenje i stanište[uredi]

Široko rasprostranjena vrsta. Gnezdi se na ostrvima Kanadskog Arktičkog arhipelaga, na Grenlandu i arhipelagu Svalbard i na ostrvima ruskog Arktika. Zimuje na obalama svih kontinenata izuzev Antarktika.

Gnezdeći areal
Areal rasprostranjenja bele sprutke tokom zime

Naseljava nepolodne, stenovite predele arktičke tundre. Mesto za svoje gnezdo traži na ocednim grebenima, blagim padinama i visoravnima sa oskudnom vegetacijom (biljke iz rodova Dryas, Salix i Saxifraga) ispod 200 metara nadmorske visine. Na seobi se može pojaviti na slatkovodnim staništima unutar kopna, ali je mnogo češća na peščanim i šljunkovitim plažama mora, na rubovima estuara i na koralnim grebenima.[4]

Biologija[uredi]

Pošto živi u surovim uslovima, nije probirljiva što se tiče ishrane. U periodu reprodukcije se hrani razvojnim oblicima insekata, uglavnom iz redova Diptera, Coleoptera i Lepidoptera, ali i paucima i račićima. Nedostatak insekata upotpuniće mahovinom, algama, pupoljcima i semenjem biljaka. Osim insekata, hrana tokom zime su joj mnogočekinjasti crvi, mekušci, sitna riba i strvina. Gnezdeći period traje od početka juna do sredine jula. Obično su u pojedinačnim parovima, ali postoje slučajevi da se jedna ženka pari sa više mužjaka (poliandrija).[5] Četiri jajeta polaže u plitko udubljenje na ogoleloj zemlji, steni ili blagoj padini. Oba roditelja na njima leže od 24 do 32 dana. Ubrzo nakon izleganja, mladunci sami kreću u potragu za hranom, a već nakon 17 dana mogu i da lete. Sa gnezdećih teritorija odlazi u periodu od sredine jula do početka septembra. Migrira na velike distance u malim jatima, najčešće prateći obale mora. Na mestima gde se odmara i priprema za nastavak seobe, ali i na zimovalištima formira velika jata. Ornitolozi procenjuju da evropska populacija broji između 25 100 i 50 100 gnezdećih parova.[6][4]

Ugroženost[uredi]

S obzirom da se hrani na plažama, često biva uznemiravana od strane turista i pasa. Zagađenost i uklanjanje sedimenta i faune bentosa sa obala Žutog mora, otežava potragu za hranom njoj, ali i ostalim umornim pticama selicama iz porodice Scolopacidae. Sklona je ptičjem gripu, pa je veće epizootije mogu ugroziti. [4]

Bela sprutka u Srbiji[uredi]

Podaci o ovoj ptici pre 1950. godine su malobrojni i oskudni. U Banatu na Slanom Kopovu je zabeležena 1964. Od tada, pa do danas je beležena na seobi u malom broju, uglavnom u Bačkoj i Banatu. Vrlo retko je posmatrana južno od Save i Dunava. Jedan od nalaza je sa ribnjaka Dokmir u blizini Valjeva kada su 01.04.2001. posmatrana tri primerka ove ptice. [7] U drugoj polovini 20. i početkom 21. veka je beležena redovno i u različitom broju. Najveća jata su brojala do 150 primeraka, a obično se viđa u manjim grupama. Pojavljuje se u priobalju različitih plitkih vodenih staništa prirodnog ili veštačkog porekla. U zimskom periodu nije registrovana. [8]

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ BirdLife International (2012). Calidris alba. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ „Sanderling (Calidris alba) | HBW Alive”. Hbw.com. 24. 08. 2015. Pristupljeno 21. 10. 2018. 
  3. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Sanderling (Calidris alba) - BirdLife species factsheet”. Datazone.birdlife.org. 17. 09. 2015. Pristupljeno 21. 10. 2018. 
  5. ^ „Family Scolopacidae - Waders”. Oiseaux-birds.com. Pristupljeno 21. 10. 2018. 
  6. ^ 0:00. „Sanderling, Calidris alba - Birds - NatureGate”. Luontoportti.com. Pristupljeno 21. 10. 2018. 
  7. ^ Gergelj, J. (2003): Ciconia. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, Novi Sad.
  8. ^ Šćiban, M., Rajković, D., Radišić, D., Vasić, V. i Pantović, U. (2015):Ptice Srbije - kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.

Literatura[uredi]

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.