Belgijski francuski jezik

Belgijski francuski (fr. français de Belgique) je regionalna varijanta francuskog jezika koja se koristi u Belgiji. Valonski jezik je takođe u upotrebi na sličnom prostoru, ali predstavlja poseban jezik koji ne treba mešati sa belgijskim francuskim.

Belgijski francuski se razlikuje od francuskog jezika u Francuskoj i Švajcarskoj po belgicizmima, valonizmima, žargonu Brisela, a pre svega po akcentu.

Belgicizmi

Neki od reči karakterističnih za Belgiju nalazimo i u drugim frankofonskim regijama (Kvebek, Švajcarska): septante (umesto soixante-dix za sedamdeset), nonante (umesto quatre-vingts dix za devedeset), à tantôt (umesto à tout à l'heure, vidimo se uskoro). Ima i izraza iz valonskog jezika, kao avoir facile (umesto n'avoir aucune difficulté, nemati teškoća), ili pozajmica iz holandskog ili drugih germanskih jezika: dringuelle (na holandskom Drinkgeld, na nemačkom Trinkgeld, novac za piće).

Primeri

• Avoir difficile : avoir des difficultés (valonski: imati teškoća)
• Blinquer : briller (holandski blinken: trepnuti)
• Aller à la cour : aller aux toilettes (ići u toalet)
• Boutroule : Le Nombril (pupak)
• Nenni hein ! : non (arhaično: ne)
• Oufti ! : ça alors ! (valonski uzvik iznenađenja)
• torchon : serpillière (krpa za pod)

Primer u gramatici:

• Jouer football : jouer au football (od stare germanske konstrukcije: voetbal spelen, na holandskom: igrati fudbal)

Valonizmi

Ovo su reči valonskog jezika koje su postale deo regionalnog francuskog, kao na primer: chien de corotte od Tchin d' corote (pas lutalica, pas „iz jarka“).

Francuski jezik grada Brisela

Iz vremena 19. veka, kada je u Briselu dominirao flamanski jezik, ostala je upotreba deminutiva -ke (Marieke za Marie) ili holandskog -je (ketje = p'tit gars, dečačić), kao i neki bukvalni prevodi: une fois, bukvalni prevod holandskog eens (kom eens hier! = viens un peu ici!, priđi bliže). Još jedan popularni briselski izraz je Non peut-être ?! (bukvalno ne možda, u prevodu nije nego) što u stvari znači da, naravno.

Akcenti

Razlikuju se tri velike grupe akcenata: briselski, pikardijski i valonski.

Briselski akcenat je najpoznatiji i često ga nazivaju „belgijski akcenat“. On predstavlja francuski jezik izgovaran sa flamanskim akcentima.

Spoljašnje veze

• VALIBEL - Centar za istraživanje jezičkih varijeteta Belgije - Katolički univerzitet u Luvenu
• Lista belgicizama