Beloglavi sup

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Beloglavi sup
Gyps fulvus 01 by Line1.jpg
Status ugroženosti:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Niži stepen opasnosti - poslednja briga (IUCN 3.1)
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Aves
red: Falconiformes
porodica: Accipitridae
rod: Gyps
Binomijalna nomenklatura
Gyps fulvus
(Hablizl, 1783)
tamno zeleno — prostor celogodišnjeg prebivališta
tamno zeleno — prostor celogodišnjeg prebivališta
Ekologija taksona

Beloglavi sup (lat. Gyps fulvus) je vrsta lešinara srednje veličine[1]. Visine je od 95-110 cm, ima raspon krila od 230-265 cm [2]. Prosečna težina iznosi između osam i devet kilograma, a pojedini primerci mogu dostići težinu i do jedanaest kilograma.[3]

Osnovno perje je riđe braon, dok su letna pera mrka.[1] Odrasle ptice se razlikuju po tome što imaju belu paperjastu kragnicu pri osnovi vrata, dok je kod mladih ona smeđa. Noge su snažne sa tupim kandžama koje se ne savijaju. Ptica dostiže zrelost sa 4-5 godina.

Ishrana[uredi]

Hrana su mu uginule životinje, čime sprečava širenje zaraza i na taj način vrši „prirodnu reciklažu“.[3]

Razmnožavanje[uredi]

Beloglavi sup gnezdi se u klisurama reka na strmim krečnjačkim stenama. Ženka snosi samo jedno jaje u periodu od kraja januara do početka aprila. Na jajetu leže na smenu oba roditelja od 52 do 57 dana. Mladunac posle tri meseca može da leti, ali je i dalje nesamostalan i zadržava se u blizini gnezda i roditelja do jedne godine starosti, kada počinje da luta sve do pune zrelosti.[1]

Stanište[uredi]

Naseljava suptropski klimatski pojas, oblast Mediterana, od Magreba sve do Himalaja. Severne granice naseobina su Kavkaz i Krim, dok su one južne Sahara, Arabijska pustinja i visoravan Dekan u Indiji.[1]

Njegova gnezdilišta u Srbiji su u klisurama reka Uvac, Mileševka i Trešnjica na zapadu i jugozapadu države[2]. Odrasle ptice se koncentrišu kolonijalno na širem prostoru gnežđenja, dok mlade lutaju na velikim distancama. Ranije je često bio lovljen i trovan. U Srbiji, brojnost mu je u porastu zbog unapređenja zaštite i prihranjivanja[2].

Migracije[uredi]

Zahvaljujući Fondu za zaštitu ptica grabljivica pri beogradskom Institutu za biologiju „Siniša Stanković“, beloglavi sup je spasen od izumiranja na teritoriji Srbije. Takođe prstenovanjem ptica saznalo se i nešto više o njihovom životu. Tako jedan od supova markiranih na Uvcu pronađen od ornitologa na stalnom staništu u Judejskoj pustinji u Izraelu. Kasnije je još pet ptica sa Uvca pronađeno na istoj lokaciji, dok je sedam Supova prstenovanih u Izraelu, locirano na staništu u Srbiji.

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

  1. ^ a b v g Fond za zaštitu ptica grabljivica - Beograd: „Beloglavi sup“, pristup 19.4.2013
  2. ^ a b v Ptice: Ptice Srbije i područja od međunarodnog značaja, Dragan Simić, Slobodan Puzović, pristup 19.4.2013
  3. ^ a b Zlatar: „Beloglavi sup (Gips fulvus)“, pristup 19.4.2013