Belouška

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Belouška
Natrix natrix persa07.jpg
Natrix natrix (Colubridae) (European Grass Snake), Biebrza NP, Poland.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Podred:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
N. natrix
Binomijalno ime
Natrix natrix
Natrix natrix distribution.png
Areal rasprostranjenja
Sinonimi

Belouška ili barska zmija (lat. Natrix natrix) je vrsta zmije koja pripada familiji Colubridae i potfamiliji Aglypha. Isključivo je karnivor, uglavnom se hrani vodozemcima. Reč natrix potiče od latinskih reči nare ili natare, što znači plivati.

Opis[uredi]

Iza glave, sa svake strane ima po jednu svetlu mrlju, polumesečastog oblika. Glava je zaobljena. Boja tela jako varira, uglavnom je gornja strana siva sa manjim crnim mrljama, dok je donja bela, takođe sa crnim mrljama. Postoji i potpuno crni varijetet. Najveća maksimalna dužina iznosi 2 metra, ali je najčešće duga od 1 do 1,5 metar. Mladunci su nakon izleganja dugački od 14 do 22 cm. Kada je uznemirena, često sikće i napada zatvorenih usta, veoma retko ujeda. Ukoliko oseti da je smrtno ugrožena pravi se mrtva tako što se izvrne na leđa i otvori usta. Takođe iz kloakalnih žlezda izbcuje sekret neprijatnog mirisa.[1][2]

Rasprostranjenje i stanište[uredi]

Jedna je od najčešćih neotrovnih zmija Evrope. Rasprostranjena je u skoro celoj Evropi, Maloj Aziji i delu centralne Azije sve do Bajkalskog jezera na istoku, južna granica areala je severozapadna Afrika. Živi u blizini sporotekućih reka, bara i jezera.[2]

Biologija[uredi]

Odrasla jedinka podvrste N. n. persa u presvlačenju

Dominantno se hrani žabama, pored toga punoglavci, mrmoljci i sitne ribe se mogu naći na jelovniku ove vrste zimije. Ponekad, ali retko, može pojesti sitne sisare, kao što su miševi i manje ptice. Hrani se i daždevnjacima koje lovi u potoku. Lovi tako što se prikrada ili juri svoj plen.[3] Mladunci se uglavnom hrane punoglavcima i beskičmenjacima.[2] U sezoni parenja mužjaci se udvaraju ženkama, nekada se i više mužjaka (čak do 22) udvara jednoj ženki, pa oni zajedno prave „klupko”. Kopulacija može trajati dva do tri sata. Ženka jaja nosi 2-5 nedelja, nakon čega polaže od 2 do 105 jaja, uglavnom oko 30 i polaže ih na nekom toplom i vlažnom mestu. Jaja polaže u rupe drugih životinja, ispod kamenja, u deblima, a za beloušku je karakteristično da polaže jaja u kompostu, gomili lišća ili u drugom nagomilanom biljnom materijalu, jer truljenje oslobađa toplotu potrebnu za razvoj mladunaca. Jaja su obmotana mekanom opnom i često međusobno slepljena. Inkubacija traje 6 do 10 nedelja.[2][4] Postoji verovanje da ova jaja imaju čudotvorne osobine, a nazivaju se „petlova jaja“.[3]

Reference[uredi]

  1. ^ Kalezić M. 2000. godine. Hordati (autorizovana skripta). Biološki fakultet: Beograd.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Arnold, Nicholas (2002). A field guide to the Reptiles and Amphibians of Britain and Europe (2 with corrections izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146. 
  3. 3,0 3,1 Prirodopis
  4. ^ Markon E, Monđini M. 2000. „Sve životinje sveta”. IKP Evro, Beograd.

Spoljašnje veze[uredi]