Beogradski parimejnik
Beogradski parimejnik je srpski srednjovekovni kodeks iz prve četvrtine XIII veka. Original rukopisa je čuvan u staroj Narodnoj biblioteci na Kosančićevom vencu sve do 1915. kada je nestao pri evakuaciji, da bi tek 1969. godine, bio pronađen i vraćen Narodnoj biblioteci Srbije.[1]
Parimejnik je u srednjovekovnoj Srbiji imao liturgijsku, obrednu namenu i sadrži delove Staroga i Novoga zaveta koji se čitaju na bogosluženju. Profetologion je sa grčkog na staroslovenski jezik, preveo Sveti Metodije, već u vreme Moravske misije. Prevod ovog specifičnog kodeksa, koji sadrži parimije — izabrane odlomke iz dvadesetak knjiga Staroga i samo iz dve knjige Novoga zaveta.
Po svom pismu, u srpskoj redakciji staroslovenskog, parimejnik pripada ranoj raškoj školi, ali ga pojedini pravopisni znaci vezuju i uz zetsko-humske rukopise i raniju makedonsku podlogu. Pisar nije poznat, a od ovog, jednog od najlepših spomenika rane srpske pismenosti, ostali su samo odlomci i to oni koji su se čitali na večernjim službama od srede uveče prve nedelje posta do petka tzv. Cvetne nedelje.[2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ http://www.nb.rs/pages/article.php?id=11658 Biljana Jovanović-Stipčević, Beogradski parimejnik
- ^ http://www.jat.com/active/sr-latin/home/main_menu/travel_info/jat_review/januar_2008/rukopisne_knjige.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. februar 2013) Vanja Savić, Srpske rukopisne knjige
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Trifunović, Đorđe (1990). Azbučnik srpskih srednjovekovnih književnih pojmova (2. izd.). Beograd: Nolit.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Beogradski parimejnik, RTS 03.06.2010
- Biljana Jovanović-Stipčević, Beogradski parimejnik
- Beogradski parimejnik (SPC, 18. oktobar 2019) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2019)
- Predstavljeno fototipsko izdanje Beogradskog parimejnika (SPC, 18. oktobar 2019) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. oktobar 2019)
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
