Bern
| Bern Bern-Berne-Berna | |
|---|---|
 Pogled na stari deo grada | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Švajcarska |
| Kanton | Kanton Bern |
| Osnovan | 1191. |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 128.925 |
| — gustina | 2.498,55 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 46° 57′ 04″ S; 7° 26′ 19″ I / 46.951111° S; 7.438611° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Aps. visina | 542 m |
| Površina | 51,6 km2 |
  Bern Bern na karti Švajcarske | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Alek fon Grafenrid |
| Veb-sajt | |
| bern.ch | |
Bern (nem. Bern, franc. Berne, ital. Berna) je defakto glavni grad Švajcarske Konfederacije,[1][2] četvrti po veličini u državi (posle Ciriha, Ženeve i Bazela).[3] Bern je i glavni grad i najveće naselje istoimenog Kantona Bern.[4] Aglomeracija Bern, koja obuhvata 36 opština, imala je 2014. godine 406.900 stanovnika.[5] Gradska oblast je imala 660.000 stanovnika 2000. godine.[6]
Grad Bern se već godinama nalazi među nekoliko prvih mesta na spisku gradova po kvalitetu života (uz Cirih i Ženevu). Pored toga stari deo grada, koji dobro očuvan i izuzetno uređen, je stavljen na spisak Svetske baštine UNESKOa.[7]
Geografija[uredi | uredi izvor]
Bern se nalazi u središnjem delu Švajcarske, jednako udaljen i od Nemačke i od Francuske i od Italije. Od Ciriha grad je udaljen 125 km jugozapadno, od Ženeve 165 km severoistočno, a od Bazela 100 km južno.[8]
Bern se smestio usred Švajcarske visoravni (450-600 m n. v.), koja predstavlja „žitnicu“ države i njen najgušće naseljen deo. Južno od grada počinju se izdizati prvo niže planine, a potom (30–40 km) i visoke planine Alpa, koje se ovde nazivaju Bernskim Alpima. Sam grad se nalazi na okuci reke Are, na oko 540 m nadmorske visine.
Bern je osnovan na brdu iznad okuke reke Are, koja na ovom delu toka pravi usečenu dolinu. Reka i grad su „srasli“ zajedno, pa je Are simbol grada Berna.
Klima[uredi | uredi izvor]
Klima oblasti Berna je umereno kontinentalna, ali zbog znatne nadmorske visine ima nešto oštriji oblik.
| Klima Berna (Zollikofen), nadmorska visina: 553 m (1.814 ft), 1991–2020 normale, ekstremi 1901–sadašnjost | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 15,9 (60,6) |
18,5 (65,3) |
23,0 (73,4) |
28,2 (82,8) |
31,4 (88,5) |
33,7 (92,7) |
36,8 (98,2) |
37,0 (98,6) |
31,6 (88,9) |
25,5 (77,9) |
20,8 (69,4) |
19,1 (66,4) |
37,0 (98,6) |
| Maksimum, °C (°F) | 3,4 (38,1) |
5,2 (41,4) |
10,3 (50,5) |
14,5 (58,1) |
18,6 (65,5) |
22,5 (72,5) |
24,6 (76,3) |
24,2 (75,6) |
19,4 (66,9) |
14,0 (57,2) |
7,7 (45,9) |
3,8 (38,8) |
14,0 (57,2) |
| Prosek, °C (°F) | 0,2 (32,4) |
1,1 (34) |
5,2 (41,4) |
9,0 (48,2) |
13,2 (55,8) |
16,9 (62,4) |
18,8 (65,8) |
18,4 (65,1) |
14,1 (57,4) |
9,5 (49,1) |
4,2 (39,6) |
0,9 (33,6) |
9,3 (48,7) |
| Minimum, °C (°F) | −2,9 (26,8) |
−2,8 (27) |
0,3 (32,5) |
3,4 (38,1) |
7,6 (45,7) |
11,3 (52,3) |
13,0 (55,4) |
12,9 (55,2) |
9,2 (48,6) |
5,5 (41,9) |
1,0 (33,8) |
−2,1 (28,2) |
4,7 (40,5) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −21,8 (−7,2) |
−23,0 (−9,4) |
−15,6 (3,9) |
−7,9 (17,8) |
−2,2 (28) |
0,9 (33,6) |
3,6 (38,5) |
3,5 (38,3) |
−0,8 (30,6) |
−5,5 (22,1) |
−13,9 (7) |
−20,5 (−4,9) |
−23,0 (−9,4) |
| Količina padavina, mm (in) | 60 (2,36) |
56 (2,2) |
65 (2,56) |
78 (3,07) |
112 (4,41) |
102 (4,02) |
108 (4,25) |
112 (4,41) |
87 (3,43) |
86 (3,39) |
77 (3,03) |
78 (3,07) |
1,022 (40,24) |
| Količina snega, cm (in) | 11 (4,3) |
11 (4,3) |
5 (2) |
1 (0,4) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
0 (0) |
5 (2) |
14 (5,5) |
47 (18,5) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 9,5 | 8,7 | 9,5 | 9,6 | 12,1 | 11,4 | 10,8 | 11,0 | 8,6 | 10,4 | 10,1 | 10,6 | 122,3 |
| Dani sa snegom (≥ 1.0 cm) | 3,6 | 3,2 | 1,6 | 0,4 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,0 | 0,1 | 1,1 | 3,2 | 13,2 |
| Relativna vlažnost, % | 84 | 79 | 73 | 70 | 72 | 72 | 71 | 73 | 79 | 84 | 86 | 86 | 77 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 66 | 94 | 151 | 179 | 197 | 223 | 245 | 228 | 175 | 119 | 66 | 53 | 1.797 |
| Sunčano vreme — mesečni procenti | 26 | 35 | 44 | 47 | 45 | 50 | 55 | 56 | 50 | 38 | 26 | 22 | 43 |
| Izvor #1: MeteoSwiss[9] | |||||||||||||
| Izvor #2: KNMI[10] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prva naselja na mestu Berna vezuju se za doba praistorije i keltska plemena. Početkom nove ere ovo područje su zaposeli se Rimljani i osnovali naselje na mestu prethodnog, zadržavši naziv Brenodurum (lat. Brenodurum), iz koga je izveden današnji naziv grada. U kasnijim vekovima ovo naselje je opustelo.
Današnji grad Bern je 1191. godine osnovao Berthold V od Ceringena, koji je odlučio da grad nazove po prvoj životinji koju ulovi u okolnim šumama. Ispostavilo se da je to bio medved (nem. Bär). Naselje je brzo napredovalo, pa je 1211. godine dobilo gradska prava.
Najznačajnija bitka u Bernu bila je protiv ujedinjenog plemstva Burgundera 1339. godine, a već 1353. godine grad sa okolinom se pridružio tek uspostavljenoj Švajcarskoj konfederaciji. Grad je veoma brzo postao najvažnije gradsko središte Konfederacije.
Poslednji veliki rat protutnjao je kroz grad u vreme osvajanja Napoleona u razdoblju 1798—1815. godine. Bern je postao glavni grad bernskog kantona 1831. godine, a 1848. godine godine i cele Švajcarske.
Tokom 20. veka grad je bio pošteđen bilo kakvog razaranja i otvoren za sve ljude, pa je bio mesto brojnih susreta i samita na međunarodnom nivou.
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
Po procenama iz 2008. godine u Bernu živi približno 129.000 stanovnika, a u gradskoj zoni oko 350 hiljada stanovnika. Po oba pokazatelja to je četvrti grad u Švajcarskoj. 21,9% gradskog stanovništva čine ljudi bez švajcarskog državljanstva.
Jezik: Švajcarski Nemci čine tradicionalno stanovništvo grada i nemački jezik je zvanični u gradu i u većem delu kantona. Međutim, gradsko stanovništvo je tokom proteklih nekoliko decenija postalo veoma šaroliko, pa se na ulicama Bazela čuju brojni drugi jezici. Najčešći drugi jezici su francuski (3,9%) i italijanski jezik (3,6%).
Veroispovest: Mesni Nemci su u 16. veku prihvatili protestantizam. Međutim, poslednjih decenija u gradu se znatno povećao udeo rimokatolika. Današnji verski sastav grada je: protestanti 59%, rimokatolici 20%, ateisti 13%, a muslimani, pravoslavci i jevreji čine ostatak.
Privreda[uredi | uredi izvor]
Kao glavni grad države Bern je prvenstveno upravno, kulturno i obrazovno središte, a zahvaljujući izvanredno lepom starom gradskom jezgru i važno turističko središte. U njemu su ambasade i predstavništva preko 120 zemalja. Mnogi manji postotak gradskog stanovništva je upošljen u industriji i bankarstvu, saobraćaju, naročito u poređenju sa drugim velikim gradovima Švajcarske.
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
Znamenitosti grada[uredi | uredi izvor]
Staro gradsko jezgro Berna se velikim delom sačuvano od vremena srednjeg veka i stoga je od 1983. godine pod zaštitom je UNESKOa na spisku Kulturne baštine Sveta. Pored starog gradsko jezgra svojom lepotom privlače i dolina reke Are sa lepim priobaljem i diplomatski deo grada sa brojnim upravnim zdanjima. Pored toga grad ima mnogo mostova, koji povezuju stari deo grada sa novim četvrtima Berna. Sa njih se pružaju veoma lepe vizure na grad i reku.
Od pojedinačnih spomenika najveći značaj imaju:
- Časovnik na kuli Citloge (nem. Zytglogge) iz 15. veka,
- Gradska katedrala (nem. Münster) u gotičkom stilu, građena od 15. do 19. veka,
- Stara gradska kuća,
- Ajnštanhaus (nem. Einsteinhaus), kuća u kojoj je početkom 20. veka živeo Albert Ajnštajn. Radeći na univerzitetu u Bernu i sam Albert Ajnštajn je došao do čuvene teorije relativiteta;
- Medveđa jama (na predanja o nastanku grada), koja postoji od 16. veka, danas vidikovac na stari Bern,
- Zdanje federacije, građeno 1857—1902.. g, gde je sedište državne skupštine,
- Bašta ruža je bivše groblje, koje je 1913. godine pretvoreno u park,
- Nova gradska fontana je verovatno najnovija zanimljivost Berna, otvorena 2004. godine ispred zdanja federacije,
- Kulturni centar Pol Kle, jedno od savremenih zdanja grada.
Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Bernska katedrala -
Zdanje federacije -
Stara gradska kuća sa trgom ispred -
Časovnik na kuli Citloge -
Bašta ruža -
Kulturni centar Pol Kle -
Rektorat Univerziteta u Bernu -
Čuvene arkade starog Berna
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Holenstein, André (2012). „Die Hauptstadt existiert nicht” [The capital does not exist]. UniPress (na jeziku: nemački) (UniPress 152: Die Hauptstatdtregion). Berne: University of Berne: 16—19. S2CID 178237847. doi:10.7892/boris.41280. „Als 1848 ein politisch-administratives Zentrum für den neuen Bundesstaat zu bestimmen war, verzichteten die Verfassungsväter darauf, eine Hauptstadt der Schweiz zu bezeichnen und formulierten stattdessen in Artikel 108: «Alles, was sich auf den Sitz der Bundesbehörden bezieht, ist Gegenstand der Bundesgesetzgebung.» Die Bundesstadt ist also nicht mehr und nicht weniger als der Sitz der Bundesbehörden.”
- ^ According to the Swiss constitution, the Swiss Confederation intentionally has no "capital", but Bern has governmental institutions such as the Federal Assembly and Federal Council. However, the Federal Supreme Court is in Lausanne, the Federal Criminal Court is in Bellinzona and the Federal Administrative Court and the Federal Patent Court are in St. Gallen, exemplifying the federal nature of the Confederation.
- ^ „Bern in Zahlen: Aktuelles” (official site) (na jeziku: nemački i francuski). Berne, Switzerland: City of Berne. Arhivirano iz originala 11. 1. 2017. g. Pristupljeno 18. 4. 2019.
- ^ „Berne, Bern-Mittelland, Bern, Switzerland - City, Town and Village of the world”. en.db-city (na jeziku: engleski).
- ^ „Population size and population composition – Data, indicators – Agglomerations: Permanent resident population in urban and rural areas” (Statistics). Federal Statistical Office, Neuchâtel, Swiss Federal Administration. 2015. Arhivirano iz originala 4. 5. 2009. g. Pristupljeno 1. 9. 2015.
- ^ „Office fédéral du développement territorial ARE – B3: Les aires métropolitaines” (na jeziku: francuski, nemački i italijanski). Federal Office for Spatial Development ARE. 7. 6. 2006. str. 4. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 17. 4. 2014.
- ^ mondial, UNESCO Centre du patrimoine. „Vieille ville de Berne”. UNESCO Centre du patrimoine mondial (na jeziku: francuski).
- ^ „Villes.co : Ville de Berne (Berne) - Suisse”. www.villes.co (na jeziku: francuski). Pristupljeno 14. 2. 2020.
- ^ „Climate Normals Bern / Zollikofen (Reference period 1991−2020)” (PDF). Swiss Federal Office of Metreology and Climatology, MeteoSwiss. 13. 1. 2022. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 1. 2022. g. Pristupljeno 13. 1. 2022.
- ^ „Bern extreme values”. KNMI. Pristupljeno 30. 8. 2017.[mrtva veza]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- William Henry Overall, ur. (1870). „Berne”. Dictionary of Chronology. London: William Tegg. hdl:2027/uc2.ark:/13960/t9m32q949?urlappend=%3Bseq=90.
- Coolidge, William Augustus Brevoort (1911). „Bern (city)”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 3 (11 izd.). str. 795.
- „Berne”. Switzerland. Grieben's Guide Books (2nd izd.). Berlin: Albert Goldschmidt. 1912. hdl:2027/uc1.$b264107?urlappend=%3Bseq=98.
- Eduard von Rodt (1886). Bernische Stadtgeschichte (na jeziku: nemački). Bern: Huber & Comp.
- Berchtold Weber (1976). Historisch-topographisches Lexikon der Stadt Bern (na jeziku: nemački) — preko DigiBern. (fulltext)
- Peter Meyer (ur.). Illustrierte Berner Enzyklopädie (na jeziku: nemački) — preko DigiBern. 1981-1987 (fulltext)
- J. Sulzer; et al. (1989). Stadtplanung in Bern (na jeziku: nemački).
- „Festschrift zum 800-Jahr-Jubiläum der Stadt Bern”. Berner Zeitschrift für Geschichte und Heimatkunde (na jeziku: nemački) (53). 1991. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 28. 10. 2022 — preko ETH-Bibliothek. (fulltext)
- Ch. Lüthi; B. Meier, ur. (1998). Bern: eine Stadt bricht auf (na jeziku: nemački).
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- www.bernmobil.ch Bernmobil — Gradsko preduzeće za javni prevoz (BernMobil)
- www.gurtenfestival.ch Gradski festival — Gurtenfestival
- Online camera
- Coolidge, William Augustus Brevoort (1911). „Bern (city)”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 3 (11 izd.). str. 795.
- Zvanični veb-sajt
- Bern (Gemeinde) na njemačkom, francuskom i italijanskom na onlajn Istorijskom rječniku Švajcarske, 10 November 2016.
- „GIS City of Bern”. Arhivirano iz originala 28. 9. 2007. g. Pristupljeno 23. 4. 2006.
- Buskers Bern
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
