Berni Sanders

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Berni Sanders
Berni Sanders, 2020. godine
Lični podaci
Puno imeBernard Sanders
Datum rođenja(1941-09-08)8. septembar 1941. (82 god.)
Mesto rođenjaBruklin, Njujork, SAD
PrebivališteBerlington, Vermont, SAD
DržavljanstvoSAD
UniverzitetBruklinski koledž
Univerzitet u Čikagu
ProfesijaPolitičar
Porodica
SupružnikDebora Šiling (1964—1966)
Džejn O’Mira (1988—)
DecaLevi (vanbračni)
Dejv (pastorak)
Karina (pastorka)
Heder (pastorka)
RoditeljiElijas Sanders
Doroti Glasberg
Politička karijera
Politička
stranka		Unija slobode (pre 1979)
nezavisni političar (1979—2015, 2016—2019,2020—)
Demokratska stranka (2015—2016, 2019—2020)
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 3. januara 2007.
Izbori7. novembar 2006.
PrethodnikDžim Džefords
Predsedavajući Komisije Senata SAD za pitanja veterana
3. januar 2013. — 3. januar 2015.
PrethodnikPeti Mari
NaslednikDžoni Ajzakson
3. januar 1991. — 3. januar 2007.
PrethodnikPiter Plimpton Smit
NaslednikPiter Velč
Gradonačelnik Berlingtona
6. april 1981. — 4. april 1989.
PrethodnikGordon Paket
NaslednikPiter Klavel

Berni Sanders (engl. Bernie Sanders; 8. septembar 1941) je američki političar. Kao predstavnik savezne države Vermont, postao je senator SAD 2007. godine, a pre toga je bio i član Predstavničkog Doma SAD. Većinu svog političkog angažmana je proveo kao nezavisni političar, uz povremenu saradnju sa Demokratskom strankom.

Bio je glavni protivkandidat Hilari Klinton za nominaciju Demokratske stranke na izborima za predsednika SAD 2016.

Sanders se izjašnjava kao demokratski socijalista i progresivac.[1][2][3]

Mladost i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Sanders je rođen u poljsko-jevrejskoj porodici 8. septembra 1941. godine u Bruklinu, Njujork. [4][5][6][7] Zainteresovao se za politiku u ranoj mladosti. U Drugom svetskom ratu mnogi od Sandersovih rođaka su ubijeni u holokaustu, što je uticalo na njega da shvati da je politika veoma važna. Pohađao je osnovnu školu u P.S. 197 u Bruklinu, gde je osvojio jedno takmičenje sa košarkaškim timom. Išao je u srednju školu Džejms Medison, takođe u Bruklinu. Tada je izgubio svoje prve izbore, završivši poslednji od tri kandidata za predsedništvo školskog tela. Studirao je na Bruklinskom koledžu od 1959. do 1960. godine, pre nego što je prešao na Univerzitet u Čikagu i diplomirao političke nauke 1964. godine.

Od 1968. godine živi u Berlingtonu, najvećem gradu Vermonta.

Program[uredi | uredi izvor]

U realpolitici Sanders promoviše socijaldemokratski program po uzoru na skandinavski model, koji podrazumeva univerzalno javno dostupno zdravstvo i obrazovanje, veće poreze za superbogate radi preraspodele bogatstva, razvijanje mehanizama socijalne zaštite, plaćeno roditeljsko odsustvo, povećanje minimalne plate, energetsku politiku zasnovanu na obnovljivim izvorima energije radi zaštite životne sredine, donošenje zakona o kontroli oružja, reforma imigracionog zakona, te poštovanje i razvijanje ljudskih i manjinskih prava uključujući prava LGBT zajednice. Kada je reč o spoljnoj politici, Sanders u velikoj meri podržava smanjenje vojne potrošnje, više diplomatije i međunarodne saradnje, i stavlja veći naglasak na prava radnika i ekološka pitanja kada se govori o međunarodnim trgovinskim sporazumima.[8][9][10]

Politički život[uredi | uredi izvor]

Berni Sanders, april 2017.

Sandersova politička karijera je veoma neobična za nekog američkog političara. Od samih početaka ju odlikuje aktivizam:

  • Skupljao je novac za korejsku siročad nakon Korejskog rata 1950-ih.
  • Bio je uhvaćen zbog kršenja propisa o rasnoj segregaciji.
  • Marširao je na Vašington s Martinom Luterom Kingom.
  • Još pre 40 godina zalagao se za puna prava LGBT osoba.
  • Branio je žrtve američkog imperijalizma u Južnoj Americi i putovao u Nikaragvu.
  • Protivnik je svih reformi koje smanjuju socijalna davanja.
  • Celu političku karijeru bori se za ukidanje smrtne kazne.
  • Glasao je protiv ukidanja besplatnog obrazovanja za zatvorenike.
  • Pobunio se protiv politike MMF-a koja osiromašuje radnike.
  • Vodeće organizacije civilnog društva ocenjuju ga s rejtingom 93-97%.
  • Glasao je protiv Patriot akta koji zbog borbe protiv terorizma krši građanska prava.
  • Protivnik je oba Iračka rata.
  • Putovao je u Kostariku da brani potlačene radnike.
  • Podržao je Džeksona, prvog crnca kandidata za predsjednika SAD.
  • Protivnik je izraelske politike prema Palestini.
  • Protivnik je policijskog nasilja, posebno nad crncima.
  • Bori se za prava imigranata i lakši put do državljanstva SAD.
  • Zalagao se za pravo glasa rasnih manjina.
  • Bori se protiv diskriminacije kod zapošljavanja.
  • Podržava dekriminalizaciju marihuane.
  • Predstavio je detaljan plan za zaustavljanje ekonomske krize u manjinskim zajednicama.

Tri puta je kao nezavisni kandidat biran za gradonačelnika Berlingtona, najvećeg grada u Vermontu, njegovoj matičnoj državi. Pod Bernijem Berlington je postao prvi grad u Sjedinjenim Američkim Državama koji je imao program društvene stanogradnje. Pokrenuo je veliki projekat revitalizacije "donjeg grada". Kao gradonačelnik, vodio je javnu kampanju pod sloganom "Berlington nije na prodaju" i sprečio pretvaranje velikog kompleksa izletišta i parkova „Voterfront park“ u poslovni centar. U borbi za treći gradonačelnički mandat pobedio je zajedničkog kandidata republikanaca i demokrata. Nakon gradonačelničke dužnosti izabran je kao nezavisni kandidat u Predstavnički dom Kongresa i posle u Senat gde je danas nezavisni senator s najdužim senatorskim stažom u istoriji Sjedinjenih Američkih Država i jedini deklarisani socijalista u Senatu.

Tokom karijere je kritikivao Demokratsku stranku, ali je povremeno sarađivao sa njenim članovima Kongresa. Kada je 2007. godine stupio u Senat, priključio se senatskom klubu demokrata.

Kampanja za demokratsku nominacuju na predsedničkim izborima 2016.[uredi | uredi izvor]

Berni Sanders drži govor

Godine 2015. se učlanio u Demokratsku stranku kako bi mogao da učestvuje u trci za predsednika SAD, te izazvao senzaciju neočekivanim uspesima u ranom nadmetanju za demokratsku nominaciju, iako je unutarstranačke izbore izgubio.[12][13][14][15]

U Voterfront parku, u Berlington Sanders je objavio kandidaturu za predsedničku nominaciju Demokratske stranke na maloj hipi zabavi. Prve ankete nisu mu davale niti 5% glasova, a komentatori su isticali da nema nikakve šanse, a verovalo se da neće moći prikupiti niti sredstva za kampanju.

Ogroman broj prosečnih Amerikanaca nikada nije ni čuo za Bernija Sandersa koji je kampanju započeo velikim rečima o borbi protiv socijalne nejednakosti, oživljavanju srednje klase, besplatnom zdravstvu i školstvu, socijalnoj i penzionoj sigurnosti i neophodnosti da se bogataši pravedno oporezuju i tim novcem plate socijalni troškovi. Ono što je njegovoj kampanji dalo momentum i neverovatan uspon u svim anketama je autentičnost, jer za razliku od svih protivkandidata za demokratsku nominaciju na čelu s Hilari Klinton koji su pričali sve i svašta u zavisnosti od trenutka Sanders već skoro 50 godina vodi istu borbu. Što više ljudi upoznaje Sandersa, pozitivno mišljenje o njemu kao i podrška rastu. Od početka kampanje do zadnje ankete, samo je 10% ljudi izrazilo da ima negativno mišljenje o Sandersu, i taj broj nije porastao kako je sve više ljudi upoznavalo Sandersa.

„Mislim da Amerikanci vole autentičnost i mislim da je nema mnogo u politici danas. Berni Sanders, voleli ga ili ne, autentičan je.“, izjavio je jedan novinar.

Osnovna poruka koju Sanders šalje jeste da su SAD postale država po meri bogataša, a ne građana i radnika. Godinama je uporno isticao da su SAD najbogatija država u istoriji čovečanstva, ali da imaju od svih velikih država danas najveću socijalnu nejednakost i da jedine od svih industrijalizovanih država ne garantuju zdravstvenu zaštitu zbog čega desetine hiljada ljudi umire svake godine. Upozorio je da 1% najbogatijih zarađuje više od svih ostalih 99% zajedno.

Sledeći politiku „Berlington nije na prodaju“, Berni je kampanju započeo ne sloganom, već stavom „Berni nije na prodaju“. Odbio je donacije velikih korporacija i ograničio priloge na 250 dolara. „Sitizens junajted“ jedna je od stvari na koje Bernie najviše ukazuje. Radi se o odluci Ustavnog suda SAD po kojoj je legalno upumpavati neograničene iznose u kampanju. Sanders je istakao da je to zapravo kupovanje izbora i negiranje volje građana, neprimereno i nepostojeće u bilo kojem demokratskom društvo. Kao političku platformu za SAD pokazao je na skandinavske zemlje i njihov sistem. Kampanju vodi s ljudima, na ulicama, dok se Hilari Klinton vozi u blindiranom džipu kojeg prati 7 policijskih auta. Korisnici jutjuba su davali komentare kao što je: „Ono što volim kod Bernija Sandersa je što kada mu postaviš pitanje, on odgovori na to pitanje.“.

Na samom početku kampanje Berni Sanders je iznenadio sve. U prva 24 sata prikupio je 1.5 milion dolara malih donacija, od „običnih“ ljudi, više novca nego tri republikanska kandidata za nominaciju zajedno.

Kampanja za demokratsku nominaciju na predsedničkim izborima 2020.[uredi | uredi izvor]

19. februara 2019. Sanders je najavio drugu predsedničku kampanju protiv sadašnjeg predsednika Trampa, pridruživši se mnogim drugim demokratskim kandidatima za predsedništvo.[16]

Izjave[uredi | uredi izvor]

Berni Sanders

„Želim samo reći ovo o svojoj političkoj karijeri. Mislim da se malo ljudi neće složiti kako je to najneobičnija politička karijera u Senatu SAD. Niko nije mislio da ću biti izabran za gradonačelnika Berlingtona u Vermontu. Vrlo malo je ljudi verovalo da ću pobediti iskusnog republikanca sa 16% prednosti i postati kongresmen iz Vermonta. Ljudi nisu bili tako sigurno da ću pobediti najbogatiju osobu u Vermontu i postati Senator SAD. Zato, ja bih rekao, nemojte me potcenjivati.“; „Kad mama i tata rade dva ili tri posla, rade celi dan, a opet ne mogu detetu platiti fakultet, nešto nije uredu.“ „Niko ko radi 40 sati sedmično ne bi trebalo da živi u siromaštvu.“; "Mi smo jedina zemlja u industrijalizovanom svetu koja ne garantuje zdravstvenu zaštitu. 45.000 ljudi svake godine umire zato što ne mogu ići lekaru.", neke su od Sandersovih izjava.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Dva puta se ženio i ima četvoro dece (trima je očuh) i sedmoro unučadi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „A Democratic Socialist Just Won The New Hampshire Primary”. Huffington Post. 9. 2. 2016. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  2. ^ „Bernie Sanders earns a historic first”. Texoma's. 9. 2. 2016. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  3. ^ „Bernie Sanders becomes candidate to win U.S. primary”. The Week. 9. 2. 2016. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  4. ^ „STRAIGHT OUTTA BROOKLYN, BY WAY OF VERMONT: THE BERNIE SANDERS STORY”. Tablet. 20. 8. 2015. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  5. ^ Horowitz, Jason (July 24, 2015). "Bernie Sanders's '100% Brooklyn' Roots Are as Unshakable as His Accent". The New York Times. Retrieved February 18, 2016.
  6. ^ "Bernie Sanders Biography". Biography.com. A&E Television Networks, LLC. Retrieved February 18, 2016.
  7. ^ "Sanders, Bernard (1941 – )". Biographical Directory of the United States Congress. Office of the Clerk of the United States House of Representatives' Office of History and Preservation and the Office of the Historian of the United States Senate. Retrieved February 18, 2016.
  8. ^ Sanders, Bernie (May 26, 2013). "What Can We Learn From Denmark?". HuffPost. Retrieved August 19, 2013.
  9. ^ Issenberg, Sasha (January 9, 2010). "Sanders a growing force on the far, far left". Boston Globe. Retrieved August 24, 2013. You go to Scandinavia, and you will find that people have a much higher standard of living, in terms of education, health care, and decent paying jobs.
  10. ^ Topaz, Jonathan; Schreckinger, Ben (July 6, 2015). "The socialist surge". Politico. Retrieved August 18, 2015.  'I believe that, in the long run, major industries in this state and nation should be publicly owned and controlled by the workers themselves,' he wrote in 1976.
  11. ^ Berni o NATO-u
  12. ^ Kane, Paul; Rucker, Philip (April 30, 2015). "An unlikely contender, Sanders takes on 'billionaire class' in 2016 bid". The Washington Post. Retrieved April 30, 2015.
  13. ^ Rappeport, Alan (April 29, 2015). "Bernie Sanders Announces He Is Running for President". The New York Times. Retrieved April 30, 2015.
  14. ^ Cogan, Marin (April 30, 2015). "Daily Intelligencer: Bernie Sanders Is Officially Running for President – That Doesn't Mean You Can Ask Him About Hillary Clinton". New York. Retrieved July 18, 2015.
  15. ^ Lee, MJ; Merica, Dan; Zeleny, Jeff (July 12, 2016). "Bernie Sanders endorses Hillary Clinton". CNN. Retrieved May 15, 2018.
  16. ^ CNN, Gregory Krieg. "Bernie Sanders launches second presidential campaign". CNN. Retrieved 2019-02-19.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Berni Sanders na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берни_Сандерс&oldid=25596402”