Betino Kraksi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Betino Kraksi
Bettino Craxi-1.jpg
Biografija
Datum rođenja(1934-02-24)24. februar 1934.
Mesto rođenjaMilano
Kraljevina Italija
Datum smrti19. januar 2000.(2000-01-19) (65 god.)
Mesto smrtiHamamet
Tunis
SupružnikAna Marija Monćini (v. 1959 —  njegova smrt 2000)
Deca2
Profesijapolitičar
Politička
stranka
Italijanska socijalistička partija (PSI)
PotpisBettino Craxi Signature.svg
4. avgust 1983 — 14. april 1987.
IzboriParlamentarni izbori u Italiji 1983.
PredsednikSandro Pertini
Frančesko Kosiga
PrethodnikAmintore Fanfani
NaslednikAmintore Fanfani

Benedeto Betino Kraksi (ital. Benedetto "Bettino" Craxi; Milano, 24. februar 1934Hamamet, 19. januar 2000) bio je italijanski političar i premijer s najdužim stažom u posleratnoj istoriji Italije (19831987). Za vreme njegovog mandata Italija je imala jak ekonomski rast, ali je ostao najviše upamćen kao tragičan simbol devastirajućeg korupcijskog skandala i kao političar koji je uništio Italijansku socijalističku partiju (PSI). Nekad poznat kao neprikosnoven autoritet na međunarodnoj političkoj sceni, poslednje godine života proveo je u egzilu u Tunisu, lečeći narušeno zdravlje i okrivljujući one koji su uzrokovali njegov pad. Iako je bio veliki taktičar, nedostajala mu je strateška vizija i iza sebe je ostavio samo ruševine jednog političkog sistema.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Milanu kao sin sicilijanskog advokata. Upisao je fakultet, ali ga je ubrzo napustio da bi se posvetio politici. Pridružio se PSI-u i postao član regionalnog izvršnog komiteta sa samo 18 godina. Bio je izraziti antikomunist i 1976. godine postao je sekretar PSI-a. Kraksi je, 16 godina kasnije, odolevao napadima rivala i uspeo je zadrži položaj sekretara PSI-a. Za vreme njegovog mandata partija je uspela da poboljša rezultate na evropskim izborima 1989. godine sa 9.6% na 14,8%.

Kraksi je političku karijeru započeo kao reformista i modernista, naglašavajući potrebu za uspostavom morala u javnom životu nakon učestalih političkih skandala.

Njegov spektakularni politički stil imao je svoju cenu. Partijske konferencije bile su glamurozne i često su ih posećivali modni dizajneri, arhitekti, finansijeri i mnogi intelektualci. Umesto debata, na kongresima se samo aplaudiralo harizmatičnom lideru.

Iako je zagovarao fiskalnu disciplinu, standard života partijskih lidera nimalo nije ličio na život radničke klase. Godine 1983. Kraksi je postao premijer Italije. Karikaturist Đorđo Foratini nacrtao ga je u čizmama i s crnom košuljom Benita Musolinija.

Kraksi je prekinuo tradiciju poslušnosti prema američkoj vladi tako što je odbio izručiti palestinskog lidera, Ebu-Abasa, koji je oteo turistički brod Akile Lauro.

Za vreme njegovih dvaju mandata uspeo je da smanji inflaciju, ali ništa se nije preduzelo u pogledu smanjivanja masivnog deficita u budžetu. Mafija je imala slobodu kretanja i delovanja u južnoj Italiji.

Arogancija i zloupotreba vlasti bile su glavne karakteristike Kraksijeve ere. Njegov zet bio je gradonačelnik Milana, a njegov sin Vitorio bio je izabran za partijskog sekretara u istom gradu.

Kraksi je bio blizak prijatelj tada medijskog magnata Silvija Berluskonija. Kada je 1984. godine magistrat proglasio Berluskonijeve 3 nacionalne televizijske mreže nelegalnima, Kraksi je sve te odluke poništio. Magistrat ga je na kraju optužio da je primio mito u visini od 100 miliona funti, pa je morao da podnese ostavku na poziciju sekretara partije 1993. godine. Godinu kasnije bio je prisiljen da pobegne u egzil u Tunis.

Kao premijer podržavao je prava Palestinaca i zadobio je mnoge simpatije na Bliskom istoku.

Nakon što je oboleo od dijabetesa, poslednje godine proveo je u svojoj vili pokraj mora u Hamametu (Tunis) pišući knjigu o Đuzepeu Garibaldiju, heroju borbe za ujedinjenje Italije, kao i novinske članke.[1] Naposletku je i umro od te bolesti 19. januara 2000. godine.[2]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bettino Craxi | News | The Guardian
  2. ^ „Craxi: Fallen kingpin”. BBC News. 20. 1. 2000. Pristupljeno 21. 6. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]