Billboard
 | |
 Bilbordov logo i broj koji je izašao na desetogodišnjicu časopisa 1904. godine | |
| Tip | muzički časpopis |
|---|---|
| Vlasnik | Prometheus Global Media |
| Izdavač | e5 Global Media |
| Glavni urednik | Danyel Smith |
| Osnivanje | 1894. |
| Jezik | engleski |
| Sedište | Njujork, SAD |
| Tiraž | 17.000 časopisa nedeljno 15,2 miliona jedinstvenih posetilaca mesečno[1] |
| Veb-sajt | www.billboard.com |
Bilbord (engl. Billboard) je jedan od najstarijih muzičkih časopisa. Nastao je još 1894. u Sinsinatiju. Ovaj časopis se uglavnom bavi vestima iz muzičke industrije i jedan je od najrealnih i najnepristrasnijih časopisa te vrste. Osim izdavanjem časopisa, ova muzička kuća se bavi i objvljivanjem zvaničnih američkih top-listi iz domena muzike. Najvažnije top-liste jesu svakako nedeljna top-lista najprodavanijih singlova svih žanrova, (Bilbord hot 100), i nedeljna top-lista najprodavanijih albuma svih žanrova (Bilbord 200). Osim ovih postoji još preko 100 top-lista koje Билборд nedeljno ažurira.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Rana istorija[uredi | uredi izvor]
Билборд je osnovan u Sinsinatiju 1. novembra 1894. godine.[2][3] Inicijalno je sadržao oglase i promocione materijale, i zvao se Billboard Advertisment.[4][5][a] Tada su bilbordi, plakati i papirne reklame postavljene na javnim mestima bile primarno sredstvo oglašavanja.[5] Donaldson se bavio uređivanjem i oglašavanjem, dok je Henegan, koji je posedovao Henegan Printing Ko., upravljao produkcijom časopisa. Prva izdanja imala su samo osam stranica.[6] Časopis je imao rubrike kao što su „Bilova soba trača” i „Neumorna i nezaustvana industrija zidnih plakata”.[2] Odeljenje za poljoprivredne sajmove osnovano je 1896. godine.[7] Naziv je promenjen u Bilbord 1897. godine.[8]
Nakon kratkog odsustva usled uredničkih razlika mišljenja, Donaldson je kupio Heneganov udeo u poslu 1900. godine za 500 dolara (što je danas oko 14.200 dolara) da bi ga spasio od bankrotstva.[6][9] Maja te godine, Donaldson je izmenio časopis iz mesečnog u nedeljni sa većim naglaskom na najnovije vesti. Poboljšao je urednički kvalitet i otvorio nove kancelarije u Njujorku, Čikagu, San Francisku, Londonu i Parizu,[8][9] i takođe refokusirao časopis na zabavu na otvorenom, kao što su sajmovi, karnevali, cirkusi, vodvilji i burleskne predstave.[2][8] Sekcija posvećena cirkusima uvedena je 1900. godine, što je 1901. godine praćeno značajnijom pokrivenosti događaja na otvorenom.[7] Bilbord je takođe pokrivao teme kao što su regulativa, nedostatak profesionalizma, ekonomija i nove predstave. Časopis je imao rubriku „scena ogovaranja” koja je pokrivala privatne živote zabavljača, sekciju „šatorski šou” koja je pokrivala putujuće predstave, i podsekciju pod nazivom „Nakaze po narudžbini”.[2] Prema Sijetl tajmsu, Donaldson je takođe objaviljivao novinske članke „napadajući cenzuru, hvaleći produkcije koje pokazuju dobar ukus i boreći se protiv žutog novinarstva”.[10]
Kako su se železnice razvijale, Bilbord je omogućio sistem za prosleđivanje pošte za putujuće zabavljače. Lokacija zabavljača je praćena u novinskoj rubrici „Putevi napred“, a zatim bi Bilbord primao poštu u ime zvezde i objavljivao obaveštenje u svojoj koloni Poštansko-sanduče da ima poštu za njega ili nju.[2] Ova usluga je prvi put predstavljena 1904. godine i postala je jedan od najvećih Bilbordovih izvora profita[10] i veza sa slavnim ličnostima.[2] Do 1914. godine, 42.000 ljudi je koristilo ovaj servis.[6] Takođe je korišćen kao zvanična adresa putujućih zabavljača za nacrte pisama tokom Prvog svetskog rata.[11] Tokom 1960-ih, kada je usluga ukinuta, Bilbord je još uvek obrađivao 1.500 pisama nedeljno.[10]
Godine 1920, Donaldson je kontroverzno angažovao crnog novinara Džejmsa Alberta Džeksona da piše nedeljnu rubriku posvećenu crnim izvođačima.[2] Prema Poslovanje kulture: strateške perspektive zabave i medija, ta rubrika je identifikovala diskriminaciju crnih izvođača i pomogla da se potvrde njihove karijere.[2] Džekson je bio prvi crni kritičar u nacionalnom časopisu sa pretežno belom publikom. Prema rečima njegovog unuka, Donaldson je takođe uspostavio politiku protiv identifikacije izvođača prema njihovoj rasi.[10] Donaldson je umro 1925. godine.[2]
Fokus na muzici[uredi | uredi izvor]
Bilbordov uređivački sadržaj je promenio fokus kako se razvijala tehnologija snimanja i reprodukcije, pokrivajući „čuda moderne tehnologije“ kao što su fonograf i bežični radio uređaji.[2] Časopis je počeo da pokriva mašine za zabavu na kovanice 1899. godine, a u martu 1932. stvorio je namenski odeljak pod nazivom Mašine za zabavu.[9] Bilbord je počeo da pokriva industriju filmova 1907. godine,[7] ali se, suočen sa jakom konkurencijom od Variety, fokusirao na muziku.[12] Tokom 1920-ih godina časopis je formirao radio-difuznu stanicu.[8]
Industrija džuboksa je nastavila da raste kroz Veliku depresiju i bila je u velikoj meri reklamirana na Bilbordu,[8]:262 što je dovelo do još većeg fokusiranja urednika na muziku.[8] Proliferacija fonografa i radija takođe je doprinela njegovom rastućem muzičkom naglasku.[8] Bilbord je objavio prvu muzičku hit paradu 4. januara 1936.[13] i uveo Vodič za kupovinu ploča u januaru 1939. godine.[9] Godine 1940, časopis je predstavio Čart Lajn, koja je evidentirala najprodavanije ploče, a tome je sledila tabela za džuboks ploče 1944. godine pod nazivom Mašina muzičke kutije.[8][9] Do 1940-ih Bilbord je u većoj meri bio specijalizovana publikacija za muzičku industriju.[4] Broj top lista koje je objavio porastao je nakon Drugog svetskog rata, kako su nova muzička interesovanja i žanrovi postali popularni. Imao je osam lista do 1987. godine, pokrivajući različite žanrove i formate,[9] i 28 grafikona do 1994. godine.[10]
Do 1943. godine Bilbord je imao oko 100 zaposlenih.[7] Kancelarije časopisa su se preselile u Brajton, Ohajo 1946. godine, a zatim u Njujork 1948. godine.[10] Tabloidni format sa pet kolona usvojen je u novembru 1950. godine, a premazan papir je prvi put korišćen u Bilbordovim štampanim izdanjima u januaru 1963. godine, što je omogućilo foto novinarstvo.[9] Negde pre septembra 1960. ime je promenjeno u The Billboard.[14]
Billboard Publications Inc. je kupio mesečni trgovački časopis za prodavce slatkiša i mašina za cigarete pod nazivom Vend, a 1950-ih je kupio reklamnu trgovinsku publikaciju pod nazivom Tajd.[8] Do 1969. godine Billboard Publications Inc. je posedovao 11 trgovačkih i potrošačkih publikacija, Vatson-Guptil publikacoje, set kaseta za samostalno učenje i četiri televizijske franšize. Oni su takođe kupili Foto Vikli te godine.[8]
Vremenom su teme koje je Bilbord pokrivao izvan muzičkog sveta formirale osnovu za odvojene publikacije: časopis Fanspot je kreiran 1957. da pokrije zabavne parkove i Amusement Business je kreiran 1961. da pokriva zabavu na otvorenom. U januaru 1961, Bilbord je preimenovan u Billboard Music Week[5][8] kako bi se naglasio njegov novi ekskluzivni interes za muziku.[12] Dve godine kasnije, preimenovan je u jednostavno Bilbord.[8][9] Prema The New Business Journalism, do 1984. Bilbord publikacije je bio „prosperitetni“ konglomerat trgovinskih časopisa, i Bilbord je postao „neosporni lider“ u vestima iz muzičke industrije.[4] Početkom 1990-ih Bilbord je predstavio Billboard Airplay Monitors, publikaciju za disk džokeje i muzičke programere.[5] Do kraja 1990-ih, Bilbord je sebe nazvao „biblijom“ diskografske industrije.[5]
Top liste[uredi | uredi izvor]
Neke od najvažnijih top-lista koje Билборд objavljuje.
Pesme i singlovi[uredi | uredi izvor]
|
Albumi[uredi | uredi izvor]
|
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Media Kit” (PDF). Billboard. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 08. 2019. g. Pristupljeno 15. 6. 2016.
- ^ a b v g d đ e ž z i j Anand, N. (2006). „Charting the Music Business: Magazine and the Development of the Commercial Music Field”. Ur.: Lampel, Joseph; Shamsie, Jamal; Lant, Theresa. The Business of Culture: Strategic Perspectives on Entertainment and Media. Series in Organization and Management. Taylor & Francis. str. 140. ISBN 978-1-135-60923-8. Pristupljeno 5. 11. 2015.
- ^ Broven, J. (2009). Record Makers and Breakers: Voices of the Independent Rock 'n' Roll Pioneers. Music in American life. University of Illinois Press. str. 187. ISBN 978-0-252-03290-5. Pristupljeno 5. 11. 2015.
- ^ a b v Gussow., Don (1984). The New Business of Journalism: An Insider's Look at the Workings of America's Business Press. Harcourt Brace Jovanovich. str. 32–33. ISBN 978-0-15-165202-0.
- ^ a b v g d Godfrey, Donald G.; Leigh, Frederic A. (1998). Historical Dictionary of American Radio. Westport, CT: Greenwood Press. str. 45. ISBN 978-0-313-29636-9.
- ^ a b v „Hall of fame. (history's top personalities in the live entertainment and amusement industry) (One hundredth-anniversary collector's edition)”. Amusement Business. 1. 11. 1994. Arhivirano iz originala 24. 12. 2015. g. Pristupljeno 7. 11. 2015.
- ^ a b v g Writers' Program of the Works Projects Administration in the State of Ohio (1943). Cincinnati, a Guide to the Queen City and Its Neighbors. Best Books. str. 184. ISBN 978-1-62376-051-9. Arhivirano iz originala 13. 12. 2020. g. Pristupljeno 7. 11. 2015.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k Dinger, Ed. Nielsen Business Media, Inc. International Directory of Company Histories. 98. str. 260—265.
- ^ a b v g d đ e ž Hoffmann, Frank (2004). Encyclopedia of Recorded Sound. Taylor & Francis. str. 212. ISBN 978-1-135-94950-1. Pristupljeno 5. 11. 2015.
- ^ a b v g d đ Radel, Cliff (3. 11. 1994). „Entertainment & the Arts: Billboard Celebrates 100 Years Of Hits”. The Seattle Times. Pristupljeno 6. 11. 2015.
- ^ „New Boss for Billboard”. Newsweek. 4. 4. 1949. str. 57—58.
- ^ a b Bloom, K. (2013). Broadway: An Encyclopedia. Taylor & Francis. str. 83. ISBN 978-1-135-95020-0. Arhivirano iz originala 16. 3. 2022. g. Pristupljeno 6. 11. 2015.
- ^ Sale, Jonathan (4. 1. 1996). „Sixty years of hits, from Sinatra to ... Sinatra”. The Independent. Arhivirano iz originala 3. 1. 2017. g. Pristupljeno 3. 1. 2017.
- ^ „The Billboard” (PDF). The Billboard. sv. 72 br. 38. New York City. 1960-09-19. str. 1—96, see in particular p. 1 Cover and p. 2 Imprint/Masthead. Pristupljeno 2022-10-29.
