Bil Gejts

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bil Gejts
Dts news bill gates wikipedia.JPG
Bil Gejts 2013
Datum rođenja (1955-10-28)28. oktobar 1955.(61 god.)
Mesto rođenja Sijetl
SAD
Škola Lakeside School, Harvard College
Potpis Bill Gates signature.svg

Vilijam Henri Gejts III (engl. William Henry Gates III), poznatiji kao Bil Gejts, rođen 28. oktobra 1955. u Sijetlu (Vašington) je američki preduzetnik, predsednik Majkrosofta i filantrop. Zajedno sa Polom Alenom je osnovao Majkrosoft, gde je donedavno bio predsedavajući upravnog odbora i glavni softverski arhitekta. Prema magazinu Forbs, on sa svojih 79,4 milijarde američkih dolara zauzima prvo mesto na listi najbogatijih osoba na svetu.[1][2]

Detinjstvo[uredi]

Gejts je rođen u imućnoj porodici, kao drugo od troje dece Vilijama H. Gejtsa, istaknutog advokata, i Meri Maksvel Gejts koja je radila za direktore Prve međudržavne banke. Njegov deda Dž. V. Maksvel bio je predsednik Nacionalne banke. Bil Gejts ima dve sestre, stariju, Kristijan, i mlađu, Libi.

Gejts je bio odličan učenik u osnovnoj školi, posebno u matematici i prirodnim naukama. Sa trinaest godina upisao se u školu Lejksajd, najistaknutiju osnovnu školu u Sijetlu. Kada je bio u osmom razredu, škola je kupila ASR terminal i zakupila vreme na računaru Dženeral Elektrika, i tada se Gejts zainteresovao za sistem GE u Bejziku. Posle nekog vremena, on i još neki učenici su počeli da rade i na drugim sistemima, kao što su mini-računari DEC PDP. Jedan od ovih bio je i PDP-10, koji je pripadao korporaciji Računarski centar (engl. Computer Center, CCC). Toj korporaciji su učenici Lejksajda (Bil Gejts, Pol Alen, Rik Vajland i Kent Evans) ponudili da pronađu kvarove u softveru u zamenu za slobodno korišćenje njihovih računara. Gejts je tu proučavao izvorne kodove za pokretanje programa u sistemu, ne samo u Bejziku, već i u Fortranu, Lispu i u mašinskom jeziku. Nakon raspada Računarskog centra 1970. godine, kompanija Računarske nauke (engl. Computer Sciences Inc.) je unajmila učenike Lejksajda da napišu program za platne spiskove na Kobolu, za šta su i dobili prvi honorar. Sa 14 godina Gejts i Alen su napravili brojače prometa zasnovane na procesoru Intel 8008 pod imenom Traf-O-Data. Prve godine rada su zaradili 20.000 dolara, ali je posao propao zbog toga što su bili maloletni.[3][4]

Bil Gejts je upisao Univerzitet u Harvardu u jesen 1973. godine nameravajući da dobije diplomu prava. Tamo je i upoznao svog budućeg poslovnog partnera Stiva Balmera.

Majkrosoft[uredi]

Godine 1975, nakon čitanja januarskog izdanja časopisa Popular Electronics, u kojem je predstavljen Altair 8800 (engl. Altair 8800) Gejts je kontaktirao MITS (engl. Micro Instrumentation and Telemetry Systems), da bi stvaraoce novog mikroračunara obavestio da su on i njegove kolege radili na Bejzik interpretatoru. U stvari, Gejts i Alen nisu imali ništa za Alter i nisu napisali kôd za njega, ali su hteli da zainteresuju MITS. Predsednik MITS-a Ed Roberts se složio da se sastane sa njima, a oni su za par nedelja uspeli da razviju emulator Altera za mikroračunare, a onda i Bejzik interpretator. Usledilo je sklapanje ugovora sa MITS-om u vezi sa proizvodnjom interpretatora Alter Bejzik. Gejts je odsustvovao sa Harvarda da bi radio sa Alenom u MITS-u, i njih dvojica su osnovali ortačku firmu pod imenom Majkrosoft.

Majkrosoftov Bejzik je postao popularan među ljudima koji su se bavili računarima, ali je Gejts otkrio da je verzija pripremljena za prodaju procurela u javnost. U februaru 1976. godine Gejts je zahtevao da MITS obustavi proizvodnju i distribuciju ovog softvera ukoliko on i njegove kolege ne budu isplaćeni. Pošto njegov stav da tvorci softvera imaju pravo da zahtevaju novac nije naišao na razumevanje, krajem 1976. godine Majkrosoft je postao nezavisan od MITS-a. Ipak, nastavili su da razvijaju softver za programske jezike za različite sisteme.

Prema Gejtsovim rečima, prvih godina je svako u Majkrosoftu često radio sve poslove, od prijema narudžbina do isporuka. Bil Gejts je vodio poslove, ali i dalje pisao programe. U prvih pet godina lično je pregledao svaki red kôda koji je kompanija plasirala, i često ponovo pisao delove istog kôda, ako bi mislio da tako treba.[5]

Partnerstvo sa IBM-om[uredi]

Godine 1980. IBM je zatražio od Majkrosofta da napravi interpreter za Bejzik za njihov novi lični računar, IBM PC. Kada su IBM-ovi predstavnici napomenuli da im treba operativni sistem, Gejts im je predložio kompaniju Didžital Riserč (engl. Digital research, DRI), koja je konstruisala operativni sistem CP/M.[6] Međutim, pošto između IBM-a i Didžital Riserča nije došlo do dogovora, sledeće što im je Gejts predložio bio je 86-DOS koji je napravila kompanija Sijetl računar prodakts (engl. Seattle Computer Products, SCP). Majkrosoft je napravio dogovor sa Sijetl računar prodaktsom da postane njihov ekskluzivni zastupnik, a kasnije i vlasnik 86-DOS-a, ali nije spomenuo da je IBM potencijalni kupac. Posle prilagođavanja operativnog sistema za lične računare, Majkrosoft ga je odneo u IBM pod nazivom PC-DOS u zamenu za do tada neviđen honorar.[7]

Kako je nekoliko kompanija prekopiralo strukturu IBM-a i napravilo klonove, Majkrosoft je rešio da za druge zainteresovane strane napravi licencu za DOS, pod novim imenom MS DOS (engl. Microsoft Disk Operating System). Tim potezom, Majkrosoft je od malog igrača postao jedan od najbitnijih u računarskoj industriji, i nastavio da razvija i druge operativne sisteme, kao i softverske aplikacije.

Vindous[uredi]

Glavni članak: Majkrosoft Vindous

Početkom 1980-ih godina Majkrosoft je prikazao svoju verziju grafičkog korisničkog interfejsa koji je baziran na idejama korporacije Ziroks, a kasnije razvijen od strane kompanije Epl (engl. Apple). Majkrosoft je izbacio na tržište Vindous kao dodatak i alternativu DOS-u, i time postao konkurencija drugim stvaraocima sličnog sistema. Do početka 1990-ih Vindous je sa tržišta izbacio druge grafičke sisteme bazirane na DOS-u, kao što su Gem i Geos. Nova verzija, Vindous 3.0, 1990. godine je postigla ogroman uspeh i bila prodata u 10 miliona kopija za samo dve godine. Tako je Majkrosoft postao dominantan proizvođač u prodaji operativnih sistema.

Kada je bilo osigurano da najveći broj računara dolazi na tržište sa već instaliranim Vindousom, Majkrosoft je postao najveća korporacija za proizvodnju softvera na svetu, a Gejts jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Gejts je radio kao izvršni direktor kompanije do 2000. godine kada je na to mesto došao Stiv Balmer. Majkrosoft ima na hiljade patenata, a devet njih je registrovano na Gejtsovo ime.

Strategija i poslovanje[uredi]

Od osnivanja Majkrosofta 1975. godine, do 2006. Bil Gejts je imao primarnu odgovornost za strategiju razvoja proizvodnje te kompanije. On je agresivno širio lepezu proizvoda kompanije, i gde god da je Majkrosoft postigao dominantnu poziciju, on ju je snažno branio. Mnoge odluke koje je on odobrio dovele su do nepoverenja i sporova. 1998. godine vođen je čak i sudski proces protiv Majkrosofta, gde je presuđeno da je Majkrosoft učestvovao u monopolizaciji i ograničavanju, blokiranju konkurencije i time doveo do grubog kršenja zakona (Šermanovog akta).

Bil Gejts se redovno sastaje sa višim direktorima i menadžerima. Dešava se da u toku ovih sastanaka dođe do velikih sukoba, posebno ako Gejts smatra da direktori nisu dobro osmislili posao, ili da su doveli kompaniju u rizičnu situaciju.

Gejtsova uloga u Majkrosoftu bila je primarna i izvršna uloga u upravi. Ipak, on je bio aktivni tvorac softvera ranijih godina, posebno u projektima kompanije vezanim za programske jezike. Zvanično nije u razvijačkom timu od rada na projektu TRS-80 Model 100 line, ali je napisao i kôd 1989. godine koji je plasiran kao projekat kompanije.

15. juna 2006. Gejts je objavio da će se od jula 2008. godine delimično povući iz Majkrosofta, da bi se posvetio humanitarnom radu, ali da će ostati na vrhu firme. Gejts je naveo da je na tu njegovu odluku najviše uticao Voren Bafet. Svoj posao je podelio između dvojice uspešnih ljudi. Rej Ozi će biti zadužen za direkciju, a Kreg Mandi za dugoročnu strategiju proizvodnje. Jedna od njegovih poslednjih inicijativa pre ove objave bila je stvaranje robotičke softverske grupe u Majkrosoftu.

Privatni život[uredi]

Bil Gejts na Ajti forumu (IT-Forum) u Kopenhagenu, novembra 2004. godine

Bil Gejts se 1. januara 1994. godine u Dalasu oženio Melindom Frenč. Imaju troje dece — Dženifer Katarinu, Rori Džona i Fibi Adel Gejts. Njihova porodična kuća u Medini (u Vašingtonu) je jedna od najskupljih kuća na svetu. 2006. godine ukupna vrednost njihovog imanja procenjena je na 125 miliona dolara.

Bil Gejts je od 1995. do 2006. godine bio na prvom mestu na listi najbogatijih ljudi na svetu, magazina Forbs sa ukupnim kapitalom od oko 50 milijardi američkih dolara. 1999. godine, njegovo bogatstvo je iznosilo čak 100 milijardi američkih dolara. Od 2000. godine njegovo bogatstvo se smanjilo, jednim delom zbog pada nominalne vrednosti njegovog udela u Majkrosoftu nakon „dot kom propasti“ (engl. Dot com bubble), kao i zbog nekoliko milijardi američkih dolara koje je dao svojim dobrotvornim fondacijama.

Gejts pored Majkrosofta ima još nekoliko investicija. U 1989. godini je osnovao Korbis, kompaniju koja se bavi digitalnim slikama. U 2004. postao je direktor Berkšir Hedeveja, investicione kompanije koja je pod rukovodstvom njegovog dugogodišnjeg prijatelja Vorena Bafeta. Takođe je i klijent Kaskejd Investment grupe.

2000. godine je sa svojom suprugom osnovao fondaciju „Bil i Melinda Gejts“, dobrotvornu organizaciju. Fondacija se bavi obezbeđivanjem školarina siromašnim manjinama, borbom protiv side, bolestima koje preovlađuju u zemljama trećeg sveta, kao i drugim ciljevima. U 2000. godini fondacija je dala Univerzitetu u Kembridžu 210 miliona dolara za Gejts Kembridž školarine. Dala je i jednu milijardu dolara u fond „Junajted negro koledž“. Jedan od primarnih interesa Bila Gejtsa je poboljšanje državnih škola. Po izveštajima magazina Forbs, Gejts je do sada dao više od 29 milijardi dolara u dobrotvorne svrhe.

Nagrade i priznanja[uredi]

Bil Gejts na Sajmu potrošačke elektronike 4. januara 2006.

Magazin Tajm naveo je Bila Gejtsa kao jednog od sto najuticajnijih ljudi u 20. veku. Tajm je 2005. godine takođe proglasio njega i njegovu suprugu Melindu za ljude godine zbog njihovog humanitarnog rada. Iste te godine proglašen je i za počasnog viteza reda Britanskog kraljevstva od strane Kraljice Elizabete II.

U maju 2006. fondacija Gejtsovih je dobila nagradu Príncipe de Asturias en Cooperación Internacional kao priznanje njihovom dobrotvornom radu. U novembru iste godine primili su nagradu Reda astečkog orla zbog njihovog humanitarnog rada u oblastima zdravstva i obrazovanja, posebno u Meksiku. Gejtsu su uručena i tri počasna doktorata: 2000. godine od Nijenrod, poslovnog univerziteta iz Holandije, 2002. godine od Kraljevskog instituta za tehnologiju iz Švedske i 2005. godine od japanskog univerzitata Vaseda.

Reference[uredi]

  1. „#1 Bill Gates”. Forbes. Pristupljeno 25. 10. 2015. 
  2. „Forbes magazine profile on Bill Gates”. Forbes. 2015. Pristupljeno 1. 5. 2015. 
  3. Gates, Bill (1993). (Intervju). Intervju sa David Allison. Bellevue, WA. 
  4. Chposky, James; and Ted Leonsis (1989). Blue Magic: The People, the Power and the Politics Behind the IBM Personal Computer. Grafton. ISBN 978-0-246-13445-3 . 
  5. Gates, Bill (13. 10. 2005). Remarks by Bill Gates (Govor). Waterloo, Ontario. Pristupljeno 11. 12. 2006. 
  6. John Steele Gordon Michael Maiello (23. 12. 2002). „Pioneers Die Broke”. Forbes. Pristupljeno 5. 7. 2006. 
  7. „MS DOS and PC DOS”. Lexikon's History of Computing. Pristupljeno 5. 7. 2006. 

Literatura[uredi]

  • Chposky, James; and Ted Leonsis (1989). Blue Magic: The People, the Power and the Politics Behind the IBM Personal Computer. Grafton. ISBN 978-0-246-13445-3 . 


Spoljašnje veze[uredi]