Biom

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Biomi
Suvozemni biomi
Tundra
Tajge/borealne šume
Širokolisne i mešovite šume umerenih predela
Četinarske šume umerenih predela
Tropske kišne šume
Tropske i suptropske suve širokolisne šume
Tropske i suptropske četinarske šume
Tropske i suptropske travne i žbunaste vegetacije
Travne i žbunaste vegetacije umerenih predela
Planinske travne i žbunaste vegetacije
Vegetacija pustinjskih predela
Sredozemna vegetacija
Plavljena travna vegetacija
Mangrove
Vodeni biomi
Kontinentalni šelf
Obalska zona (litoral) i zona mlata
Riparijska zona
Jezera
Koralni greben
Šume algi
Ledeni pokrivač
Hidrotermalni izvori
Hladni izvori
Zona dna (bentos)
Pelagijska zona (pelagijal)
Neritička zona (sublitoral)
Drugi biomi
Endolitska zona

Biom je zajednica biljnih i životinjskih vrsta koja ima zajedničke karakteristike za okolinu u kojoj postoje. Biomi se mogu naći na svim kontinentima. To su različite biološke zajednice koje su se formirale kao odgovor na podeljenu fizičku klimu.[1][2] „Biom” je širi izraz od „staništa”; svaki biom može obuhvatiti različita staništa.

Dok biom može pokriti velike površine, mikrobiom je mešavina organizama koji koegzistiraju u definisanom prostoru na mnogo manjoj skali. Na primer, ljudski mikrobiom je zbirka bakterija, virusa i drugih mikroorganizama koji su prisutni u ljudskom telu.[3]

„Biota” je cela zbirka organizama geografskog regiona ili vremenskog perioda, od lokalnih geografskih i trenutnih vremenskih skala sve do planetarnih i čitavih vremenskih spatiotemporalnih skala. Biote Zemlje čine biosferu.

Osnovni tipovi bioma[uredi | uredi izvor]

Podela sveta u nekoliko ekoloških zona je teško ostvariva, naročito zbog malih varijacija koje postoje svuda na zemlji i zbog postepenog prelaska sa jednog bioma na drugi. Njihove granice moraju stoga biti proizvoljno određene, a njihova karakterizacija napravljena prema prosečnim uslovima koji prevladavaju u njima.[4]

Biomi se grupišu u tri osnovne oblasti života:

  1. oblast mora i okeana (71%)
  2. oblast kopnenih voda (stajaće i tekuće) (7%)
  3. suvozemna oblast života (22%) u kojoj su osnovni tipovi bioma:

Mapa kopnenih bioma[uredi | uredi izvor]

  ledene pustinje i ledeni pokrivač
  tundra
  tajga
  umerene širokolisne šume
  stepe umerenih predela
  suptropske kišne šume
  sredozemna vegetacija
  monsunske šume
  suve pustinje
  kserofitni žbunjaci
  suve stepe
  polusuve pustinje
  travnata savana
  savana sa drvećem
  suptropske suve šume
  tropske kišne šume
  alpijska tundra
  planinske šume

Tropska kišna šuma[uredi | uredi izvor]

Rasprostranjensot tropskih (kišnih) šuma

Tropska kišna šuma, tropska prašuma ili džungla evolutivno je najstariji, najbujniji i najbogatiji biom na planeti Zemlji. Prostire se u zoni vlažne tropske klime u kojoj postoje neprekidni i optimalni uslovi temperature i vlage tokom cele godine. Tropske kišne šume zauzimaju velika prostranstva severno i južno od ekvatora. Prilagođenost tropske kišne šume manifestuje se u večito zelenom tipu šume sa visokim drvećem i brojnim lijanama i epifitama. Drveće je jako visoko, sa visinama i preko 50 m, a vegetacija je raspoređena u 4 do 5 vegetacionih spratova.

Najrazvijenije tropske kišne šume su brazilske tropske šume, poznate i kao hileje.

Životinjski svet tropskih kiša je takođe veoma bogat i raznovrsan. U tropskim kišnim šumama živi više od polovine svih svetskih živih zajednica.

Savana[uredi | uredi izvor]

Nacionalni park Tarangire u Tanzaniji, tipična sušna savana
Detaljnije: Savana

Savana je travna zajednica tropskog i suptropskog podneblja, sa retkim drvećem i grmljem, koja se biogeografski prostire između oblasti tropskih kišnih šuma i pustinja. Tipičan primer su savane u istočnoj Africi, sa svojim raznolikim životinjskim svetom i prepoznatljivom vegetacijom (naročito po visokim akacijama sa pljosnatom krošnjom). Danas u Africi je ostao samo deseti deo nekadašnje pustinje (ostalo je preuzela pustinja).

Na prostranim afričkim ravnicama smenjuju se dva godišnja doba. Leto je kišovito i vlažno. Tada se savana zeleni od visoke trave i olistalog drveća. Zima je veoma topla i bez padavina, pa je sve suvo. Tada drveće zbacuje lišće a trave se suše i prelaze u fazu mirovanja, koja traje do sledećeg leta. Tokom vlažnog, letnjeg perioda, životinje koje se hrane biljkama retko pate zbog nedostatka hrane, dok u suvom, zimskom periodu, postoji velika opasnost od umiranja zbog gladi, pa se tada mnoge životinje sele u potrazi za hranom i vodom.

Pustinja[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Pustinja

Pustinja je biom koji, zbog velike oskudice vlage ima slabo razvijenu vegetaciju. Iako su pustinje najpoznatije po održavanju veoma malo života, one zapravo pružaju utočište mnogim živim bićima koja obično ostaju sakrivena (posebno tokom dnevnog svetla) kako bi sačuvala vlagu. Približno jednu trećinu Zemljinog kopna čine pustinje.

Pustinjsko tlo je često sastavljeno većinom od peska, a u takvim pustinjama postoje peščane dine. Izgled stenovitog terena je tipičan i odražava minimalan razvoj tla i razasutost vegetacije. Najniži delovi zemlje mogu biti ravnice pokrivene solju.

Pustinje ponekad sadrže vredna ležišta minerala koja su se oblikovala u aridnoj okolini ili su bila izložena eroziji. Budući da su pustinje suva područja, one su idealna mesta za očuvanje fosila i ljudskih rukotvorina.

Suptropska šuma[uredi | uredi izvor]

Rasprostranjenost suptropske šume

Suptropska šuma obuhvata obale Sredozemnog mora, Kaliformije, južne Afrike i južne Australije. U tim šumama preovladava širokolisno zimzeleno drveće i žbunje. Šumama Mediterana i Kalifornije dominiraju zimzeleni hrastovi, sredozemnim šumama Australije dominiraju eukaliptusi, dok južna bukva gradi šume u Čileu.

Šumska vegetacija razvija se u oblastima sa dovoljno padavina, poput viših planinskih padina, ili uz rekeČetinarske vrste su takođe prisutne, poput alepskog bora i čempresa u Mediteranu.

Životinski svet u suptropskoj šumi nije naročito bogat. Mogu se naći glodari (divlji zečevi i dr), a na planinama divokoze. U ovim šumama su brojniji gmizavci (zmije, gušteri, kameleoni), zatim, ptice, insekti i mekušci.

 

Stepa[uredi | uredi izvor]

Stepa u zapadnom Kazahstanu
Detaljnije: Stepa

Stepa je biom obrasao niskom travom, veoma je plodan i uglavnom se upotrebljava za uzgoj agrarnih biljaka.

Stepe su rasprostranjene u oblastima niže nadmorske visine. Najveće stepe se nalaze u Rusiji, od Valajskog pobrđa do Crnog mora. Travne formacije su bez mnogo drveća. Drugačije se mogu nazvati i prerije (Severna Amerika), pampasi (Južna Amerika), puste (panonska nizija). Zemljište je černozem. Travne formacije su sa dosta gustim travama. Idući ka pustinjama ili polupustinjama one se razređuju.

Naziv stepa je nastao u Rusiji za travnate oblasti dok se za travnate formacije u tropskim i suptropskim oblastima koristi izraz savana.

Stepe imaju zeljastu vegetaciju, bez drveća, sa kserofitnim i mikrotermnim zeljastim biljkama (što znači prilagođenim suši i Mrazu), većinom iz familije trava. One pripadaju zonalnom tipu vegetacije i zauzimaju ogromne oblasti u umerenoj zoni evroazijskog i severnoameričkog kontinenta, kao i u Južnoj Americi, Africi i Australiji, i to u onim područjima u kojima vlada kontinentalna klima, sa relativno malim količinama vodenog taloga za vreme leta.

Šuma umerene zone[uredi | uredi izvor]

Listopadna šuma na Staroj planini

Šuma umerene zone predstavlja biom rasprostranjen u uslovima umerene i vlažne klime, prisutan na obe hemisfere. U širokolisnim listopadnim šumama prisutne su listopadne vrste drveća i pokoja vrsta zimzelenog žbuna, u širokolisnim zimzelenim šumama prisutno je zimzeleno visoko drveće, dok se u mešanim šumama najčešće nalaze listopadne vrste drveća iz grupe skrivenosemenica i zimzelene vrste četinara. Najzastupljenije širokolisne vrste drveća su hrastovi, bukve, i javori, a od četinara prisutni su borovi, čempresi.

Šume umerenih zona se javljaju na prostorima sa jasno odvojenim toplim i hladnim periodom godine, što uslovljava prosečnu temperaturu između 5,5 °C i 15,6 °C. Godišnja količina padavina je uopšteno govoreći veća od 600 mm, a obično i iznad 1500 mm. U nekim zonama, postoji i jasno izražen sušni period godine — zimi u istočnoj Aziji, ili leti na planinama Mediterana.

Četinarska šuma umerenih predela[uredi | uredi izvor]

Četinarske šume u Nacionalnom parku Siskiju, ekoregion klamat-siskijskih šuma

Četinarska šuma umerenih predela predstavlja dominantan šumski biom rasprostranjen u uslovima umerene klime sa hladnim zimskim periodom i toplim letom. Većina šumskih (klimazonalnih) ekosistema u ovom biomu sačinjena je od zimzelenog četinarskog drveća, ponekad pomešanog sa širokolisnim zimzelenim vrstama. Spratovnost šume je nedovoljno izražena. Geografski, biom četinarskih šuma umerenih predela ograničen je na severnu Zemljinu poluloptu — na priobalne predele sa blagom klimom i na planinske oblasti. Najzastupljenije vrste drveća su borovijelesmrčekedrovičempresiduglazijetisa.

Tundra[uredi | uredi izvor]

Tundra na Grenlandu
Detaljnije: Tundra

Tundra je biom koji se prostire u predelima gde je rast drveća onemogućen nižim temperaturama i kratkom vegetacijskom sezonom. Postoje dva tipa tundre: arktička, rasprostranjena u polarnim predelima Arktika i Antarktika, i alpijska, rasprostranjena u vidu zasebnog pojasa na visokim planinamaFlorapalearktičkih tundri često se naziva arkto-alpijskom usled postojanja zajedničke istorije vegetacije i velikog broja zajedničkih vrsta biljaka u arktičkoj i alpijskoj tundri.

U tundri se nalaze biljke malih dimenzija. Drvenastih biljaka ima, poput nekih vrsta breza i patuljastih vrba, ali se često ne vide od zeljaste vegetacije. Drvenaste biljke u tundrama pripadaju životnoj formi hamefita, a ne fanerofita, kojoj pripadaju srodne vrste. Od zeljastog bilja brojne su mahovine i prečice, a poznate su i vrste purpurna kamenika i šumski geranijum.

Od životinjskih vrsta poznati su mošusno goveče i irvasi, koje u Americi nazivaju karibui. Vukovipolarne lisice i žderavci su predatori koji su prilagođeniživotu u tundri tako što imaju gusto krzno i sloj potkožne masti. Takođe, uširep i njuška su jako skraćeni kako ne bi došlo do smrzavanja. Hrane se tekunicamaVoluharicama i leminzima.

U tundri je veoma mali broj ptica koje su stanarice, dok ptice selice dolaze leti u milionima. Neke od njih su plovkeguske i zujavci. Veliki broj ptica se tada hrani insektima i to najčešće Dvokrilcima koji inače zimuju u stadijumu larvi pod ledom koji se stvara na površini bara.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The world's biomes”. Pristupljeno 15. 04. 2018. 
  2. ^ Cain, Bowman & Hacker 2014, str. 51.
  3. ^ „Finally, a map of all the microbes on your body”. NPR.org. Pristupljeno 15. 04. 2018. 
  4. ^ Schultz 1995.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Cain, Michael; Bowman, William; Hacker, Sally (2014). Ecology (Third izd.). Massachusetts: Sinauer. str. 51. ISBN 9780878939084. 
  • Schultz, Jürgen (1995). The ecozones of the world. str. 2—3. ISBN 978-3-540-58293-9. 
  • Janković M., Đorđević V. 1981. Primenjena ekologija. Naučna knjiga: Beograd.
  • Đukanović M. 1991. Ekološki izazov. Beograd.
  • Stanković S. 1979. Ekologija životinja. Beograd.
  • Janković M. 1986. Fitoekologija. Beograd.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]