Biserne papule penisa

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Biserne papule
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostdermatovenerologija

Biserne papule penisa ili tisonove žlezde (lat. hirsuties papillaris genitali),[1] benigne (dobroćudne) promenama lokalizovane na koži penisa (muškog uda), koje su kružno raspoređeni u jednom ili više redova, obično u sulkusu ili koroni glavića uda. Pogrešno se proglašavaju za za polno prenosivu bolest, što kod pacijenata može izazvati strah i veliku nervozu sve dok se njihov dobroćudna priroda ne razjasni.

Biserne papule penisa se smatraju normalnim fiziološkim stanjem i nisu povezana se seksualnim aktivnostima, ali zbog svog estetskog izgleda ponekad mogu biti ogarničavajući faktor u normalnim polnim odnosima, zbog straha od zaraze, kod žena ili stida, kod muškaraca.[2]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Morbiditet

Biserne papule penisa se javljaju u proseku skoro kod svakog trećeg muškarca. ili u rasponu od 14% do 48% muškaraca, mada prevalenca varira među specifičnim populacijama.[3][4][5]

Starost

Retko se vide kod dece u prepubertetnom periodu i najčešće su prisutne u kasnim fazama puberteta.[6][7][8] Češće su kod seksualno aktivnih muškaraca u pubertetu i mlađoj odrasloj dobi, kao i kod neobrezanih muškaraca.[9][10]

Sa starenjem njihov broj se značajno smanjuje.[11]

Obrezani muškarci imaju nižu stopu bolesti verovatno usled hronične abrazije kojoj je izložena korona penisa i koja izaziva regresiju lezija.[12][4][13][14]

Rasa

Postoje dokazi da se biserne papule penisa češće javljaju u populaciji crnaca,[15] mada su mnoga istraživanja izvestila da nema povezanosti sa rasom.[16][17]

Nisu posledica nehigijene, i ne prenose se polnim kontaktom.[18]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Biserne papule su male žućkasto-bele izbočine, nalik bubuljicama, lokalizovane na rubu glavića penisa. Lezije su glatke i sjajne površine, obično ružičaste ili bele boje, kupolastog ili filiformnog izgleda, prečnika od jednog do dva milimetra i visine od jednog do četiri milimetra. Lokalizovane su oko korona glavića penisa, obično u jednom do dva reda.[2][19] Iako se često javljaju i u nepravilnom nizu, poređane kružno u više redova, najistaknutije su na dorzalnoj strani korona penisa i moču u potpunosti opkoliti glavić penisa.[20][21]

Vremenom postaju manje uočljive, i ne izazivaju nikakve tegobe, niti postoji mogućnost maligne alteracije. Predstavljaju samo kozmetički defekt.

Biserne papule penisa - lokalizacija i izgled

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog pregleda kožnih promena od strane urologa ili dermatovenerologa.

Eventualne poteškoće u dijagnostici mogu se otkloniti biopsijom i mikroskopskim pregledom navedenih kožnih promena - kada se na preparatu uočava:

  • različit broj proširenih krvnih sudova, koji su tankih zidova,
  • umnožavanje ćelija vezivnog tkiva i
  • umnožavanje fibroblasta.[22]

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Ukoliko je promena udružena sa simptomima i znacima zapaljenja - crvenilo, otok i svrab, treba imati u vidu drugu etiologiju (uzrok) bolesti.

Često se biserne papule mešaju sa kondilomima (polnim bradavicama), koji spadaju u polno prenosive bolesti uzrokovane HPV infekcijom ili sa moluskum kontagiozumom (molluscum contagiosum) virusom iz grupe DNK.

Dijagnoze u razmatranju Diferencijalna dijagnoza
  • Kondilomi,[23]
  • Ektopična seboroeja lojnih žlezda
  • Primarni sifilis.[24]
  • Moluskum kontagiozum

Terapija[uredi | uredi izvor]

Kako se u većini slučajeva radi o fiziološkoj (prirodnoj) vrsti kože penisa, lečenje najčešće nije potrebno.

Imajući u vidu da promene često mogu izazvati psihičke smetnje — kod muškaraca osećaja stida, nesigurnost i izbegavanja polnih odnosa, a kod žena strah o zaraze, u takvim slučajevima savetuje se njihovo uklanjanje.

U svakodnevnoj lekarskoj praksi za uklanjanja bisernih papula primenjiju se:

Elektroterapija

Ova vrsta lečenja podrazumeva direktnu primenu električne energije na samim papulama.[25]

Kiretaža

Struganje papula ili kiretaža, jedna je od metoda koju treba da izvodi isključivo lekar.

Ne preporučuje se pacijentima da sami stružu papule jer mogu dovesti do infekcije i crvenila, a pri tome papula će se ponovo vratiti za nekoliko dana.

Terapija ygljen-dioksid laserom

Ova terapija je jako skupa metoda sa nedovoljnim brojem podataka o njenoj validnosti.[26][27][28][29]

Krioterapija

Krioterapija kod lečenja bisernih papula zasniva se na smrzavanju promena tečnim azotom na - 196˚S, i lokalnoj primeni podofilina.[30] Kako ova vrsta terapije ne daje dobre rezultate, za sada se ne preporučuju u lečenju bisernih papula.[31][32]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Do danas, nisu utvrđene komplikacije kod bisernih papula penisa.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Biserne papule penisa obično su bez simptoma i kod nekih osoba opstaju kroz ceo život, iako sa starenjem, postepeno postaju sve manje vidljive.

Edukacija[uredi | uredi izvor]

Edukuje pacijenta o benignoj prirode bisernih papula penisa, mora biti obaveza svih činilaca u zdravstvenom prosvećivanju.

Saznanje pacijenta i njegovog seksualnog partnera, da se ove lezije ne prenose kroz polne aktivnosti, značajno pomaže u otklanjanju straha, kod oba partnera.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  2. ^ a b Oates J. K. (1997). Pearly penile papules. Genitourinary Medicine, 73, 137-138. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  3. ^ Agrawal S. K., Bhattacharya S. N., Singh N. (2004). Pearly penile papules: A review. International Journal of Dermatology, 43, 199-201.
  4. ^ a b Michajlowski I., Sobjanek M., Michajlowski J., Wlodarkiewicz A., Matuszewski M. (2012). Normal variants in patients consulted in the dermatology clinic for lesions of the male external genitalia. Central European Journal of Urology, 65(1), 17-20. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  5. ^ Sonnex C., Dockerty W. G. (1999). Pearly penile papules: A common cause of concern. International Journal of STD & AIDS, 10, 726-727. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  6. ^ Glicksman J. M., Freeman R. G. (1966). Pearly penile papules. A statistical study of incidence. Archives of Dermatology, 93, rr.56-57.
  7. ^ Neri I., Bardazzi F., Raone B., Negosanti M., Patrizi A. (1997). Ectopic pearly penile papules: A paediatric case. Genitourinary Medicine, 73(2), 136.
  8. ^ Oates J. K. (1997). Pearly penile papules. Genitourinary Medicine, 73, 137-138.
  9. ^ Rehbein HM. Pearly penile papules: incidence. Cutis. 1977 Jan. 19(1):54-7.
  10. ^ Agha K., Alderson S., Samraj S., Cottam A., Merry C., Lee V., Patel R. (2009). Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. International Journal of STD & AIDS, 20, 768-770.
  11. ^ Glicksman J. M., Freeman R. G. (1966). Pearly penile papules. A statistical study of incidence. Archives of Dermatology, 93, 56-59.
  12. ^ Agha K., Alderson S., Samraj S., Cottam A., Merry C., Lee V., Patel R. (2009). Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. International Journal of STD & AIDS, 20, 768-770. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  13. ^ Neinstein L. S., Goldenring J. (1984). Pink pearly papules: An epidemiologic study. Journal of Pediatrics, 105, 594-595. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  14. ^ Vesper J. L., Messina J., Glass L. F., Fenske N. A. (1995). Profound proliferating pearly penile papules. International Journal of Dermatology, 34, 425-426. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  15. ^ Rehbein H. M. (1977). Pearly penile papules: Incidence. Cutis, 19, 54-57. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  16. ^ Glicksman J. M., Freeman R. G. (1966). Pearly penile papules. A statistical study of incidence. Archives of Dermatology, 93, 56-59. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  17. ^ Neinstein L. S., Goldenring J. (1984). Pink pearly papules: An epidemiologic study. Journal of Pediatrics, 105, 594-595. [PubMed] [Google Scholar]
  18. ^ „Pearly Penile Papules Treatment & Management: Medical Care, Surgical Care, Consultations, Activity”. emedicine.medscape.com. 2021-10-16. 
  19. ^ Richard Pattman, Michael Snow, Pauline Handy, Babiker Elawad, Oxford handbook of genitourinary medicine, HIV, and AIDS, Volume 13.
  20. ^ Neri I., Bardazzi F., Raone B., Negosanti M., Patrizi A. (1997). Ectopic pearly penile papules: A paediatric case. Genitourinary Medicine, 73(2), 136. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  21. ^ O’Neil C. A., Hansen R. C. (1995). Pearly penile papules on the shaft. Archives of Dermatology, 131, 491-492. [PubMed] [Google Scholar]
  22. ^ Ozeki M, Saito R, Tanaka M. Dermoscopic features of pearly penile papules. Dermatology. 2008. 217(1):21-2.
  23. ^ Watanabe T, Yoshida Y, Yamamoto O. Differential diagnosis of pearly penile papules and penile condyloma acuminatum by dermoscopy. Eur J Dermatol. 2010 Feb 22.
  24. ^ Gouveia AI, Borges-Costa J, Soares-Almeida L. Atypical pearly penile papules mimicking primary syphilis. Acta Dermatovenerol Croat. 2014 Dec. 22(4):311-2.
  25. ^ Agha K, Alderson S, Samraj S, Cottam A, Merry C, Lee V, et al. Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. Int J STD AIDS. 2009 Nov. 20(11):768-70.
  26. ^ Beylot C. What's new in aesthetic dermatology: filler and laser treatments. Ann Dermatol Venereol. 2009 May. 136 Suppl 4:S152-9.
  27. ^ Lane JE, Peterson CM, Ratz JL. Treatment of pearly penile papules with CO2 laser. Dermatol Surg. 2002 Jul. 28(7):617-8.
  28. ^ Magid M, Garden JM. Pearly penile papules: treatment with the carbon dioxide laser. J Dermatol Surg Oncol. 1989 May. 15(5):552-4.
  29. ^ Sapra P., Sapra S., Singh A. (2013). Pearly penile papules: Effective therapy with pulsed dye laser. JAMA Dermatology, 149, 748-750. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]
  30. ^ „Cryotherapy: Overview, Mechanism of Action, Treatment Modalities Using Cryotherapy”. 2022-05-19. 
  31. ^ Ocampo-Candiani J, Cueva-Rodriguez JA. Cryosurgical treatment of pearly penile papules. J Am Acad Dermatol. 1996 Sep. 35(3 Pt 1):486-7.
  32. ^ Ozeki M., Saito R., Tanaka M. (2008). Dermoscopic features of pearly penile papules. Dermatology, 217, 21-22. [PubMed] [Google Scholar] [Ref list]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • Sonnex C, Dockerty WG. Pearly penile papules: a common cause of concern. Int J STD AIDS. 1999 Nov. 10(11):726-7.
  • Agha K, Alderson S, Samraj S, et al. Pearly penile papules regress in older patients and with circumcision. Int J STD AIDS. 2009 Nov. 20(11):768-70.
  • Monroe JR. Does this man have genital warts? Pearly penile papules. JAAPA. 2009 Feb. 22(2):16.
  • Micali G, Lacarrubba F. Augmented diagnostic capability using videodermatoscopy on selected infectious and non-infectious penile growths. Int J Dermatol. 2011 Dec. 50(12):1501-5.
  • Krakowski AC, Feldstein S, Shumaker PR. Successful Treatment of Pearly Penile Papules with Carbon Dioxide Laser Resurfacing After Local Anesthesia in an Adolescent Patient. Pediatr Dermatol. 2014 Dec 29.
  • Rokhsar CK, Ilyas H. Fractional resurfacing for the treatment of pearly penile papules. Dermatol Surg. 2008 Oct. 34(10):1420-2; discussion 1422.
  • Gan SD, Graber EM. Treatment of Pearly Penile Papules with Fractionated CO2 Laser. J Clin Aesthet Dermatol. 2015 May. 8 (5):50-2.
  • Sapra P, Sapra S, Singh A. Pearly penile papules: effective therapy with pulsed dye laser. JAMA Dermatol. 2013 Jun. 149(6):748-50.
  • Baumgartner J. Erbium: yttrium-aluminium-garnet (Er:YAG) laser treatment of penile pearly papules. J Cosmet Laser Ther. 2012 Jun. 14(3):155-8.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бисерне_папуле_пениса&oldid=27441615”