Bitka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Overhead diagram of movement of forces at Battle of Waterloo
Britanska (crvena) i francuska (plava) vojska započinju borbu u odlučujućoj Bici kod Vaterloa,[1][2][3][4] sa pruskim snagama (siva) koje dolaze sa severoistoka.

Bitka je sudar naoružane vojne jedinice ili grupe u toku rata, koja ima za cilj da porazi i uspostavi dominaciju nad nekom drugom vojnom jedinicom ili grupom.[5] Ishod bitke može biti presudan za dalji tok rata, a katkad i za njegov kraj. Borbene radnje tokom rata su radnje koje imaju za cilj vojno uništavanje protivnički ubjeđenih trupa. Borbe se izvode u okviru operacije. Više vremenski i teritorijalno povezanih borbi, kao dio jedne operacije, nazivaju se bitka.

Vojnička bitka može biti kopnena, pomorska, vazdušna i kombinovana. Pravila nastala na iskustvu stečenom u pojedinim bitkama zovu se strategija i taktika.[6] Nemački strateg Karl fon Klauzevic je izjavio da je „upotreba bitaka... za postizanje cilja rata“ suština strategije.[7]

Mnoge bitke nazivaju se u literaturi imenom strategijskih objekata oko kojih se bitka vodila (npr. Moskovska, Staljingradska, Berlinska i dr.), a ponekad se taj termin upotrebljava uslovno kao Bitka za ranjenike, Bitka za Atlantik, Bitka za Berlin.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Definišuća karakteristika borbe kao koncepta u vojnoj nauci menjala se sa varijacijama u organizaciji, angažovanju i tehnologiji vojnih snaga. Engleski vojni istoričar Džon Kigan predložio je idealnu definiciju bitke kao „nečega što se dešava između dve vojske što dovodi do moralnog, a zatim fizičkog raspada jedne ili druge“, ali poreklo i ishodi bitaka se retko mogu tako uredno sumirati.[8] Bitka u 20. i 21. veku se definiše kao borba između velikih komponenti snaga u vojnoj kampanji, korišćena za postizanje vojnih ciljeva.[9] Tamo gde je trajanje bitke duže od nedelju dana, često se iz razloga planiranja naziva operacijom. Bitke se mogu planirati, pospešivati ili forsirati od strane jedne strane kada druga nije u stanju da se povuče iz borbe.

Bitka uvek ima za cilj postizanje cilja misije upotrebom vojne sile.[10] Pobeda u bici se postiže kada jedna od suprotstavljenih strana primora drugu da napusti svoju misiju i preda svoje snage, razbije drugu (tj. primora je da se povuče ili je učini vojno neefikasnom za dalja borbena dejstva) ili je uništi, što rezultira njihovom smrću ili zarobljavanjem. Bitka se može završiti Pirovom pobedom, koja na kraju ide u prilog poraženoj strani. Ako se u borbi ne postigne rešenje, to može dovesti do zastoja. Sukob u kojem jedna strana nije voljna da donese odluku direktnom bitkom koristeći konvencionalno ratovanje često postaje pobuna.

Do 19. veka većina bitaka je bila kratkog trajanja, a mnoge su trajale i po deo dana. (Bitka kod Prestona (1648), Bitka nacija (1813) i Bitka kod Getisburga (1863) bile su izuzetne u trajanju od tri dana.) Ovo je uglavnom bilo zbog poteškoća u snabdevanju armija na terenu ili izvođenju noćnih operacija. Sredstva za produženje bitke obično su bila opsadni rat. Poboljšanja u transportu i nagli razvoj rovovskog ratovanja, sa njegovom opsadnom prirodom tokom Prvog svetskog rata u 20. veku, produžili su trajanje bitaka na dane i nedelje.[10] Ovo je stvorilo zahtev za rotacijom jedinica kako bi se sprečio zamor od borbe, pri čemu je poželjno da trupe ne ostanu u borbenoj zoni operacija duže od mesec dana.

Finski vojnici Ratskom putu[11][12] tokom Zimskog rata.

Upotreba termina „bitka“ u vojnoj istoriji dovela je do njegove zloupotrebe kada se govori o skoro svim razmerama borbi, posebno od strane strateških snaga koje uključuju stotine hiljada trupa koje mogu biti angažovane u bilo kojoj bici u isto vreme (Bitka kod Lajpciga) ili operacije (Bitka kod Kurska). Prostor koji bitka zauzima zavisi od dometa oružja boraca. „Bitka“ u ovom širem smislu može biti dugotrajna i odvijati se na velikom području, kao u slučaju Bitke za Britaniju ili Bitke za Atlantik. Do pojave artiljerije i aviona, borbe su se vodile sa obe strane na vidiku, ako ne i na dohvat ruke. Dubina bojnog polja je takođe povećana u savremenom ratovanju uključivanjem jedinica za podršku u pozadinskim područjima; snabdevanje, artiljerija, medicinsko osoblje itd. često brojčano nadmašuju borbene trupe na liniji fronta.

Bitke se sastoje od mnoštva pojedinačnih borbi, okršaja i malih sukoba i borci obično iskušavaju samo mali deo bitke. Za pešadiju, možda postoji malo razlike između borbe kao dela manjeg prepada ili velike ofanzive, niti je verovatno da on predviđa budući tok bitke; malo britanske pešadije koja je prešla vrh prvog dana na Somi, 1. jula 1916, očekivalo bi da će bitka trajati pet meseci. Delovi savezničke pešadije koja je upravo nanela težak poraz Francuzima u Bici kod Vaterloa u potpunosti su očekivali da će morati da se ponovo bore sledećeg dana (u Bici kod Vavra).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Battle of Waterloo – The Battles of Quatre-Bras and Ligny | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-01. 
  2. ^ „Battle of Waterloo – Opening moves”. National Army Museum. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  3. ^ Mark Simner (15. 5. 2015). An Illustrated Introduction to the Battle of Waterloo – Quatre Bras and Ligny. Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-4667-1. 
  4. ^ Alasdair White. The Road to Waterloo: a concise history of the 1815 campaign. Academia. Pristupljeno 19. 4. 2020. 
  5. ^ p.65, Dupuy
  6. ^ p.10, Glantz
  7. ^ translation of part quote from pp. 77, Clausewitz
  8. ^ p.302, Keegan
  9. ^ pp. 65–71, Dupuy
  10. ^ a b p.67, Dupuy
  11. ^ Kulju, Mika (2007). Raatteen tie: Talvisodan pohjoinen sankaritarina (na jeziku: finski). Helsinki: Ajatus kirjat. ISBN 978-951-20-7218-7. 
  12. ^ Karttimo, Leo; Salminen, K. E. (1992). Rannikolta Raatteen tielle : sotaveteraanien haastatteluihin, sotapäiväkirjoihin sekä moniin muihin lähteisiin perustuva teos (na jeziku: finski). ISBN 952-90-3809-7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mark Simner (15. 5. 2015). An Illustrated Introduction to the Battle of Waterloo – Quatre Bras and Ligny. Amberley Publishing Limited. ISBN 978-1-4456-4667-1. 
  • von Clausewitz, Carl (1979). Hahlweg, Werner, ur. Bemerkungen über die reine und angewandte Strategie des Herrn von Bülow oder Kritik der darin enthaltenen Ansichten [Remarks on the Pure and Applied Strategy of Mr von Bülow or Criticism of the Views contained Therein] (na jeziku: nemački) (repr. Biblio Verlag izd.). Osnabrück: Verstreute kleine Schriften.  no isbn
  • Dupuy, Trevor Nevitt (1992). Understanding War: History and Theory of Combat. London: Leo Cooper. ISBN 0-85052-293-5. 
  • Glantz, David M.; Vuono, Carl E. (1991). Soviet Military Operational Art: In Pursuit of Deep Battle. Taylor & Francis. ISBN 0-7146-4077-8. 
  • Keegan, John (1976). The Face of Battle. London: Pimlico. ISBN 1-84413-748-1. 
  • Official Names of the Battles and Other Engagements Fought by the Military Forces of the British Empire During the Great War, 1914–1919, and the Third Afghan War, 1919 (Cmd 1138) (The Naval & Military Press, Uckfield izd.). London: HMSO. 1993 [1922]. ISBN 1-897632-06-1. 
  • Richardson, F. M.; Hunt, Sir Peter (Foreword) (1978). Fighting Spirit: A Study of Psychological Factors in War. London: Leo Cooper. ISBN 0-85052-236-6. 
  • Tucker, T. G. (1976). Etymological Dictionary of Latin. Chicago: Ares. ISBN 0-89005-172-0. 
  • „DOD - Battlespace Awareness defined”. Arhivirano iz originala 2008-06-18. g. Pristupljeno 2006-07-05. 
  • Matisek, Jahara; Jayamaha, Buddhika (2022). Old and New Battlespaces: Society, Military Power, and War. Lynne Rienner. ISBN 978-1-62637-996-1. 
  • Galeotti, Mark (2022). The Weaponisation of Everything: A Field Guide to the New Way of War. Yale University Press. 
  • Blackmore, T (2005). War X: Human Extensions in Battle-space. University of Toronto Press. ISBN 0-8020-8791-4. 
  • Galeotti, M (2022). The Weaponisation of Everything: A Field Guide to the New Way of War. Yale University Press. ISBN 978-0-300-25344-3. 
  • Matisek, J. and Jayamaha, B. (2022). Old and New Battlespaces: Society, Military Power, and War. Lynne Rienner. ISBN 978-1-62637-996-1.
  • Mitchell, W. (2013). Battle-space Agility 101. Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-7147-006-2.
  • Mitchell, W. (2013). Battle-space Agility 201.Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-7147-018-5.
  • Mitchell, W. (2012). Battle-space Intelligence. Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-987720-6-4.
  • Mitchell, W. (2012). Battle-space Agility in Helmand. Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-987720-5-7.
  • Mitchell, W. (2008). Comprehensive Approach Capacity Building.Royal Danish Defense College Publishing House. ISBN 978-87-91421-52-5.
  • Owens, W. (2002). Dominant Battle-space Knowledge. University Press of the Pacific. ISBN 1-4102-0413-8.
  • Archer, I. John R. Ferris, Holger H. Herwig, and Timothy H. E. Travers. World History of Warfare (2nd ed. 2008) 638 pp
  • Black, Jeremy. Warfare in the Western World, 1775–1882 (2001) 240 pp.
    • Black, Jeremy. Warfare in the Western World, 1882–1975 (2002), 256 pp.
  • Brownstone, David, and Irene M. Franck. Timelines of War: A Chronology of Warfare from 100,000 BC to the Present (1994)
  • Chambers, John Whiteclay, ed. The Oxford Companion to American Military History (2000) online
  • Cowley, Robert, and Geoffrey Parker, eds. The Reader's Companion to Military History (2001) excellent coverage by scholars. Complete text online free of 1996 edition
  • Dear, I. C. B., and M. R. D. Foot, eds. Oxford Companion to World War II (2005; 2nd ed. 2010) online
  • Doughty, Robert, Ira D. Gruber, Roy K. Flint, and Mark Grimsley. Warfare In The Western World (2 vol 1996), comprehensive textbook; online vol 1 to 1871
  • Dupuy, R. Ernest and Trevor N. Dupuy. The Encyclopedia of Military History: From 3500 B.C. to the Present (1977), 1465 pp; comprehensive summary focused on wars and battles; online
  • Dyer, Gwynne. The Shortest History of War: From Hunter-Gatherers to Nuclear Superpowers—A Retelling for Our Times (2022).
  • Grossman, Mark. World military leaders: a biographical dictionary (Infobase Publishing, 2007).
  • Holmes, Richard, ed. The Oxford Companion to Military History (2001) 1071 pp; online at OUP
  • Jones, Archer, The Art of War in the Western World (2001)
  • Kohn, George C. Dictionary of Wars (3rd ed. 2006) 704 pp; very useful summary across world history
  • Karsten, Peter. ed., Encyclopedia of War and American Society (3 vols., 2005).
  • Keegan, John. The Face of Battle (1976) excerpt
  • Keegan, John. The Price of Admiralty: The Evolution of Naval Warfare (1989)
  • Lamphear, John, ed. African Military History (Routledge, 2007).
  • Lee, Wayne E. Waging War: Conflict, Culture, and Innovation in World History (2015) excerpt
  • Lynn, John A. Battle: A Cultural History of Combat and Culture (2003).
  • Muehlbauer, Matthew S., and David J. Ulbrich, eds. The Routledge History of Global War and Society (Routledge, 2018).
  • Nolan, Cathal J. The Allure of Battle: A History of How Wars Have Been Won and Lost (2017)
  • Nolan, Cathal J. The Age of Wars of Religion, 1000-1650: An Encyclopedia of Global Warfare and Civilization (2 vol 2006)
  • Parkinson, Roger. Encyclopedia of modern war (Routledge, 2021); since 1793.
  • Roy, Kaushik. A Global History of Pre-Modern Warfare: Before the Rise of the West, 10,000 BCE–1500 CE. (Routledge, 2021).
  • Townshend, Charles, ed. The Oxford History of Modern War (2nd ed. 2005)
  • Trevor, N et al. Encyclopedia of military biography (Bloomsbury 2020).
  • Tucker, Spencer C., ed.Weapons and Warfare: From Ancient and Medieval Times to the 21st Century (2 vol, ABC-CLIO, 2020).

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка&oldid=27553575”