Bitka kod Abida

Bitka kod Abida
	Deo Peloponeskog rata
Vreme	411. p. n. e.
Mesto	Abidos
Sukobljene strane
Atina	Sparta
Komandanti i vođe
Trasibul	Mindar

Bitka kod Abida je bila pomorska bitka koja se odigrala 411. p. n. e. između Atine i Sparte za vreme Peloponeskog rata. U bici je pobedila atinska flota. Spartanska flota pod zapovedništvom Mindara pokušala je da spasi malu savezničku flotu, koja je bila ugrožena kod Dardana. Spartansku flotu je napala atinska flota pod zapovedništvom Trasibula. Tokom dužeg vremena bitka je bila neodlučena, međutim dolazak Alkibijada sa pojačanjem odlučio je bitku. Peloponežani su bili prisiljeni da pobegnu u svoju bazu u Abidu izgubivši oko 30 brodova.

Uvod[uredi | uredi izvor]

Nakon atinske pobede u bici kod Kinoseme 411. p. n. e. atinska flota je uspostavila bazu u Sestu, pa su mogli da brzo odgovaraju na svaki pokret spartanske flote iz Abida. Spartanski navarh Mindar pozvao je sirakuškog zapovednika Dorijeja sa Rodosa da mu se pridruži sa 14 sirakuških brodova. Mindar se nadao da će okončati rat odlučnom pobedom. Dorijej sa Rodosa je nakon što je ugušio pobunu na Rodosu krenuo prema Helespontu. Blizu Helesponta napala ga je mnogo snažnija atinska flota, pa je morao da se spasava kod Dardana. (Diodor sa Sicilije kaže da se iskrcao kod Dardana,[6] a Ksenofont kaže kod Reteja.) Dorijej se tu suprostavljao nadmoćnijem neprijatelju. Mindar je krenuo sa peloponeskom flotom od 84 trireme da mu pomogne. Tu se nalazila i konena vojska satrapa Farnabaza II, koja je pomagala Sparti. U susret Mindaru krenula je atinska flota iz Sesta.

Bitka[uredi | uredi izvor]

Spartanska flota je imala 97 brodova, a to su bili Mindarovi i Dorijejevi brodovi. Atinska flota imala je 74 broda. Mindar je zapovedao desnim spartanskim krilom, a Sirakužani su držali levo krilo. Azijski deo obale Helesponta se nalazio iza njihovih leđa. Kod atinske flote Trazibul je zapovedao desnim, a Trazil levim krilom.

Usledila je neodlučna bitka, u kojoj su kormilari nastojali da se zabiju i da onesposobe neprijateljski brod. Kada bi se brodovi približili zasipali bi jedni druge strelama i kopljima. Skakali bi i na neprijateljske brodove i tu bi se odvijala bliska borba. Dugo vremena bitka je bila izjednačena. Međutim odjednom se pojavio Alkibijad, koji je tu slučajno naišao sa pojačanjem od 20 brodova. (Ksenofont pominje 18 Alkibijadovih brodova.) Dolazak Alkibijada ohrabrio je atinsku stranu, a obeshrabrio spartansku, pa se spartanska flota dala u beg prema Abidu. Atinjani su odmah krenuli za spartanskim brodovima. Zarobili su odmah 10 brodova, ali iznenadno nevreme sprečavalo ih je u prilikom potere. Peloponežanima je došla u pomoć i kopnena vojska satrapa Farnabaza II. Zbog toga su se Peloponežani iskrcali kraj mesta gde se nalazila satrapova vojska. Tu su napravili barijeru od svojih brodova i postrojili se na obali da se brane.[20] Atinjani su pokušavali da odvuku peloponeške brodove, ali nakon što je persijska i spartanska vojska uspevala da im se odupre odustali su od daljnje borbe i vratili su se u Sest. Atinjani su, prema Ksenofontu, ukupno zarobili 30 neprijateljskih brodova, a povratili su i 15 svojih, koje su ranije izgubili u bici kod Kinoseme.

Nakon bitke[uredi | uredi izvor]

Nakon ozbiljnog poraza Mindar i spartanska flota vratili su se u Abid da bi popravili oštećene brodove i da bi ponovo izgradili nove. Mindar je tražio pojačanja od Sparte, a sa satrapom Farnabazom planirao je buduće kampanje. Atinjani međutim nisu mogli da iskoriste dobijenu prednost. Bili su u velikim finansijskim teškoćama, a veliki problem zadavala im je pobuna na Eubeji, koja se tada bila odmetnula od njih. Zbog toga Atinjani nisu mogli da drže celu flotu na Helespontu, nego su poslali Teramena sa 30 trirema da uguši pobunu na Eubeji. Iako nije uspeo da spreči pobunjenike sa Eubeje da izgrade put do Beotije ipak je uspeo da sakupi dovoljno novca pljačkajući odmetnute ili neprijateljske teritorije na Eubeji, Beotiji i u Egejskom moru.

Ubrzo nakon bitke stigao je satrap Tisafern iz Jonije. Alkibijad je bio Tisafernov pomoćnik i želeo je da pokaže kako on ima veliki uticaj kod satrapa, pa je otišao da se sastane sa njim, noseći mu poklone. Pokazalo se da je tada Alkibijad pogrešno procenio situaciju. Sparta se ranije žalila persijskom kralju da su imali veoma malu podršku od Tisaferna, pa je zbog tih žalbi satrap bio prinuđen da pokaže da to nije tačno i uhapsio je Alkibijada i strpao ga u zatvor u Sardu. Alkibijad je nakon mesec dana uspeo da pobegne iz zatvora. Nakon toga više nije moga da se hvali svojim uticajem kod Tisaferna.