Bitka kod Valadže

Bitka kod Valadže
Deo Muslimansko osvajanje Persije
Karta koja prikazuje region u Iraku gde se vodila bitka kod Valadže.
Vreme 633. god n. e Mesto Mesopotamija , današnji Irak Ishod odlučujuća rašidunska taktička pobeda
Sukobljene strane
Rašidunski kalifat	Sasanidsko carstvo, Hrišćanski arapski saveznici
Komandanti i vođe
Halid ibn el Valid	Andarzagar, Bahman Džaduja,
Jačina
15.000 ljudi	25-30.000 ljudi
Žrtve i gubici
~2000+

Bitka kod Valadže (arapski: معركة الولجة‎) bila je bitka koja se odigrala u Mesopotamiji (Irak) u maju 633. između vojske Rašidunskog kalifata pod Halidom ibn el Validom i El Mutana ibn Haritom protiv Sasanidskog carstva i njegovih arapskih saveznika. Kaže se da je u ovoj bici sasanidska vojska bila tri puta brojnija od muslimanske vojske.

Halid je ubedljivo pobedio brojčano nadmoćnije sasanidske snage koristeći varijantu dvostrukog taktičkog manevra, slično manevru koji je Hanibal koristio za poraz rimskih snaga u Bici kod Kane; međutim, smatra se da je Halid svoju verziju razvio nezavisno.

Uvod

Islamski prorok Muhamed umro je 8. juna 632. godine, Ebu Bekr ga je nasledio kao prvi kalifa. Ebu Bekrov kalifat trajao je 27 meseci tokom kojih je ugušio pobunu arapskih plemena širom Arabije u uspešnoj kampanji protiv otpadništva i vratio Medini vlast nad Arabijom. Nakon što su pobune ugušene, Ebu Bekr je shvatio da Sasanidsko carstvo i Vizantijsko carstvo ugrožavaju granice novorođene muslimanske države i da će pasivnost samo dovesti do invazije. Stoga je pokrenuo pohode protiv carstva Sasanida i Vizantijskog carstva, pokrenuvši istorijsku putanju koja će za samo nekoliko decenija dovesti do stvaranja jedne od najvećih imperija u istoriji. Nakon ratova Rida, muslimanski plemenski vođa izvršio je pljačku u persijskim pograničnim gradovima u Iraku. Nakon uspeha ovih upada, Ebu Bekr je planirao da proši svoje carstvo. Počeo je sa Irakom, koji je u to vreme bio pod sasanidskom upravom. Za Ebu Bekra je bilo važno da njegova ekspedicija ne pretrpi poraz, jer bi to potvrdilo i ojačalo strah od vojne snage Sasanida. Da bi prevladao ovu zabrinutost, odlučio je da će se vojska koja će se boriti protiv Persijanaca sastojati u potpunosti od dobrovoljaca. Zapovedništvom nad vojskom poverio je svom najboljem generalu, Halida ibn el Validu. Muslimani su napali Sasanidsko persijsko carstvo u aprilu 633. godine i pobedili vojsku Sasanida u dve uzastopne bitke: Bitka lanaca i Bitka na reci. Halidov osnovni plan bio je da nanese što više žrtava Persijancima. Takođe, da se susretne sa što manje otpora na putu tokom svog napredovanja, sa ciljem da se zauzme Al-Hira.

Koncentracija sasanidskih vojski

Nakon Bitke na reci, vojska Rašidunskog kalifata pod Halidom ponovo je krenula za Hiru; u međuvremenu, vest o porazu u Bici kod reke stigla je i do Ktesifona. Za zapovednike poraženih persijskih vojski govorilo se da su neke od najiskusnijih i najcenjenijih ličnosti na dvoru Sasanida. Sasanidski car Jezdigerd III naredio je da se prikupe još dve vojske;sledeći naredbe Jezdigerda III, sasanidske snage počele da se okupljaju u glavnom gradu. Oni su dolazili iz svih gradova i garnizona, osim onih koji su bili na zapadnoj granici sa Vizantijskim carstvom. Za nekoliko dana prva vojska je bila spremna. Sasanidski dvor je očekivao da će muslimani nastaviti duž Eufrata do severozapadnog Iraka, jer su znali da se muslimanske snage neće pomeriti iz pustinje, u kojima su planirale da se povuku, u slučaju poraza. Očekujući da muslimanska vojska krene na zapad, Jezdigerd III je odabrao Valadžu kao mesto na kome će zaustaviti Halid ibn el Valida i uništiti njegovu vojsku. Prva od novih sasanidskih vojski podignuta u Ktesifonu i stavljena je pod komandu Andarzagara, guvernera provincije Horasan. Andarzagaru je naređeno da preseli svoju vojsku u Valadžu, gde će mu se uskoro pridružiti i druga vojska. Krenuo je iz Ktesifona, kretao se istočnom obalom Tigra, prešao reku Tigar kod Kaškara, prešao jugozapadno do Eufrata, blizu Valadže, prešao Eufrat i uspostavio svoj logor u Valadži.

Na putu za Valaju, persijski general je pokupio hiljade Arapa koji su bili voljni da se bore se na njegov način.Takođe je preuzeo komandu nad ostacima vojske koja se borila u bitkama na reci i lancima. Kada je stigao u Valadžu, čekao je Bahmana, koji će mu se pridružiti za nekoliko dana. Bahman je bio zapovednik druge armije i jedna od glavnih ličnosti sasanidske vojne hijerarhije. Car mu je naredio da drugu vojsku odvede u Valadžu, gde će ga čekati Andarzagar. Plan je bio da Bahman bude zapovednik obe vojske i uništi brojčano rašidunsku vojsku u jednoj velikoj bici. Bahman se kretao zasebnom rutom do Andarzagara. Iz Ktesifona je krenuo na jug između dve reke, krećući se direktno ka Valadži, ali je napustio Ktesifon nekoliko dana nakon što je prva vojska krenula da maršira, uzrokujući time zakašnjenje.

Pripreme muslimanske vojske

Bitka na reci bila je važna pobeda za muslimane. Iako su imali samo manje žrtve, muslimani su bili u stanju da poraze veliku sasanidsku vojsku i steknu veliku količinu plena. Do sad je Halid organizovao efikasnu mrežu špijuna. Špijuni su bili lokalni Arapi koji su bili neprijateljski raspoloženi prema Persijancima. Špijuni su informisali Halida o prikupljanju novih sasanidskih armija u oblasti Valadže i njihovom mnogo većem broju. Halid je zato morao da dođe do Hire, a Valadža se nalazila direktno na njegovom putu do Hire. Sa vojskom od oko 15.000 ljudi, Halid je krenuo u pravcu Hire, krećući se brzim tempom duž južne ivice velike močvare. Nekoliko dana pre nego što je to Bahman očekivao, Halidova vojska je stigla i ulogorila se na maloj udaljenosti od Valadže. Veliki broj Sasanida koji su pobegli iz ranijih bitaka ponovo je uzeo oružje. Preživeli iz bitke lanaca pridružili su se Karinu i borili se u bici kod reke. Preživeli iz bite za reku pridružili su se Andarzagaru i sada su bili u kampu kod Valadži. Muslimani su se suočili sa dva izazova, jednim strateškim i jednim taktičkim:

1. Strateški: dve sasanidske armije su se spremale da se kombinuju kako bi im se suprotstavile.Da bi rešio ovaj problem, muslimanski zapovednik, Halid ibn Valid, odlučan je da brzo napreduje, bori se i eliminiše jednu vojsku (Andarzagarovu) pre nego što je na lice mesta stigla druga (Bahmanova) vojska. 2. Taktika: Sprečiti neprijateljske ratnike da pobegnu od bojnog polja da se pregrupišu i nastave sa borbama. Da bi se to postiglo, Halidov plan je bio da zarobi i uništi sasanidsku vojsku na bojnom polju.

Halid je dao instrukcije Suvaidu bin Mukarinu da sa svojiom grupom službenika vodi upravu nad osvojenim okruzima i postavio je odrede da čuvaju donji Tigar od mogućih neprijateljskih prelaza sa severa i istoka i da upozori na sve nove neprijateljske snage koje dolaze iz tih pravaca.

Razmeštanje trupa

Bojno polje sastojalo se od široke ravnice koje se protezalo između dva niska, ravna grebena, koja su bila udaljena oko 2 milje i visine od 20 do 30 stopa. Severoistočni deo ravnice nastavljao se dalje na neplodnu pustinju. Na maloj razdaljini iznad severoistočnog grebena pružala se reka koja je bila deo Eufrata, tada poznata i kao reka Kasef. U maju 633. godine vojske su se rasporedile za boj, svaka sa centrom i krilima. Muslimanskim krilima su opet zapovedali Asim bin Amr i Adi bin Hatim.

Raspored muslimanskih (crveno) i sasanidskih (plavo) vojski.

Sasanidski zapovednik, Andarzagar, raspoređen je u centru ove ravnice, okrenut prema jugoistoku, sa zapadnim grebenom iza njih, a levi deo im je počivalo na severoistočnom grebenu. Halid je formirao svoju vojsku u borbenu formaciju i okrenuo je prema sasanidskoj vojsci. Središte bojnog polja bilo je oko dve milje jugoistočno od sadašnjeg grada, Ain ul Muhari, 35 milja jugoistočno od sadašnjeg, Nadžafa i šest milja jugoistočno od sadašnjeg Sinafije. Muslimanska konjica je u velikoj meri nadmašila sasanidsku konjicu. Bila je sastavljena uglavnom od teške konjice i bila je stacionirana iza krila, čuvajući bokove. Halid je sa sobom imao 5000 konjice i 10.000 pešadije. Znajući da je njegova konjica nadmašila persijsku konjicu, osmislio je svoj veliki manevar. Njegov plan je bio potpuno opkoljavanje persijske vojske tako što bi koristio svoju superiornu konjicu. Umesto da pokrene svoju konjicu preko bokova (kao što je to učinio Hanibal u bici kod Kane), Halid je iskoristio teren i pozicionirao deo konjice iza zapadnog grebena bojnog polja. Halid je svoju konjicu podelio u dva puka od po oko 2.000 ljudi, šaljući ih iza zapadnog grebena noć pre bitke. Oni su dobili uputstvo da napadnu persijsko stražarsko mesto na Halidov znak.

Bitka

Halid se suočio sa Sasanidima sa oko 5.000 konjica i 10.000 pešadije. Konjica je bila podeljena u dve jednake grupe i raspoređena po bokovima. Strategija glavnog persijskog zapovednika Andarzagara bila je da krene u odbranu i pusti muslimane da prvi izvrše juriš. Planirao je da odloži svoje napade dok se ne istroše, a zatim da krene u kontranapad da bi razorio umornu muslimansku vojsku. Prva faza bitke išla je po Andarzagarovom planu. Halid je naredio opšti napad. Sasanidska vojska imala je rezerve koje je koristila da zameni svoje ljude na liniji fronta, dajući im nadmoć nad muslimanskom vojskom i pomogavši im da sprovedu šeme iscrpljivanja svojih protivnika. Za to vreme, Halid se obračunao sa persijskim prvakom gigantskih razmera poznatim kao Hazar Mard (Hiljadu ljudi) i ubio ga, što je bila psihološka pobeda za muslimane.. Sa završetkom prve faze, druga faza je počela kontranapadom persijske vojske Sasanida. Verovatno videvši znake umora kod muslimanskih vojnika, Andarzagar je odlučio da je ovo pravi trenutak da izvede svoj kontrnapad. Po njegovoj komandi, Sasanidi, koje je podržala persijska teška konjica, izveli su opšti napad na muslimanski front. Arapi su mogli da ih zadrže neko vreme, ali su Persijci pritiskali. Po Halidovim uputstvima, muslimanski centar je počeo da se polako povlači organizovano u poretku dok su krila držala pozicije. Ovo je stvorilo front u obliku polumeseca, omogućavajući sve više persijskih trupa unutar formacije.

U ovom trenutku, Halid je dao signal svojoj konjici i oni su napali persijske bokove. Muslimanska laka konjica mogla je da napaden neverovatnom brzinom, povuče se, pregrupiše i ponovo napadne. Ovom pokretljivošću su nadmašili tešku konjicu Sasanida, što je rezultiralo povlačenjem persijske konjice. Napadali su bočne i zadnje strane persijske vojske i započeli da je opkoljavaju. Glavni deo muslimanske vojske pod Halidom ibn el Validom nastavilo je napad protiv persijskog fronta, istovremeno proširivši bokove kako bi se pridružio konjici i potpuno opkolio Sasanide. Andarzagarova vojska bila je uhvaćena u zamku i nije mogla da pobegne. Sklonivši se od napada koji su dolazili iz svih pravaca, Sasanidska vojska se okupila našavši se opkoljena neprijateljskim masama, ne mogavši slobodno da koristi oružje. Bitka je završena, uz teške gubitke koje je pretrpela sasanidska vojska. Ipak, nekoliko hiljada carskih vojnika i sam Andarzagar uspeli su da pobegnu.

• 
  Faza-1: Halid naređuje opšti napad na sasanidsku vojsku.
• 
  Faza-2: Sasanidi pokreću kontranapad, po Halidovim uputstvima muslimanski centar je započeo polako i uređeno povlačenje, namamljući persijsku vojsku unutar formacije.
• 
  Muslimanska konjica napada persijski bok i pozadinu, usmeravajući persijsku konjicu.
• 
  Muslimanska konjica i pešadija dovršavaju opkoljavanje persijske vojske.

Posledice

Nakon što su uništili drugu vojsku sasanidskih Persijanaca i njihovih hrišćanskih arapskih saveznika na završnoj bici kod Ulaisa, muslimani su osvojili Hiru, glavni grad Mesopotamije krajem maja 633. godine. Kasnije je usledilo osvajanje El Anbara i uspešna opsada Ajn el Tamra. Padom glavnih gradova ceo južni i centralni Irak, sa izuzetkom Ktesifona, stao je pod muslimansku kontrolu. Tokom 634. Ebu Bekr je naredio Halidu ibn Validu da pođe u Siriju sa polovinom svoje vojske i da zapoveda invazijom na Vizantijsko carstvo. Kao naslednik Halida ostavljen je El Mutana bin Harith El Šaibani. Sasanidi su, pod svojim novim carem Jezdigerdom III, podigli nove vojske i porazili muslimane u Bici kod Mosta, povrativši izgubljenu zemlju u Iraku. Druga invazija na Irak izvršena je pod Sad ibn Abi Vaks-om koji je, nakon poraza sasanidske vojske u Bici kod Kadisije 636. godine, zauzeo Ktesifon. Nakon Bitke kod Nahavanda 641. godine, halifa Omar izvršio je celokupnu invaziju na Persijsko carstvo.

Literatura

• Akram, Agha Ibrahim (2004). The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed - His Life and Campaigns. Oxford University Press: Pakistan. ISBN 978-0-19-597714-1. 
• Ahmed, Mufti M. Mukarram (2005). Encyclopaedia of Islam. Anmol Publications PVT. LTD: Pakistan. ISBN 978-81-261-2339-1. 
• Muir, Sir William (1898), The Caliphate, its rise, decline, and fall: from original sources, Smith, Elder publishers 
• Yar-Shater, Ehsan (1982), Encyclopaedia Iranica, Volume 3, Routledge & Kegan Paul publishers 
• Sykes, Sir Percy Molesworth (1915), A history of Persia, Volume 1, Macmillan and co. limited. 
• Jaques, Tony (2006). Dictionary of Battles And Sieges: A Guide to 8,500 Battles from Antiquity Through the Twenty-first Century. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-33536-5.