Bitka kod Koronela

Bitka kod Koronela
Deo Prvog svetskog rata
Eskadra kontraadmirala Maksimilijana fon Špea u luci Valparaizo, 3. novembra 1914. g.; oklopni krstaši „Šarnhorst“ i „Gnajzenau“ bliže, „laka krstarica“ „Nirnberg“ iza njih, u sredini su čilenaske krstarice „Esmarealda“, „O’Higins“ i „Blanko Enkalada“, i bojni brod „Kapetan Prat“
Vreme 1. novembar 1914. Mesto Koronel , Čile Ishod Nemačka pobeda
Sukobljene strane
Ujedinjeno Kraljevstvo	Nemačko carstvo
Komandanti i vođe
Kristofer Kredok	Maksimilijan fon Špe
Jačina
2 oklopna krstaša 2 laka krstaša	2 oklopna krstaša 3 laka krstaša
Žrtve i gubici
1.654 mrtvih izgubljena 2 oklopna krstaša	3 ranjena

Bitka kod Koronela je pomorska bitka u Prvom svetskom ratu, koja se odigrala u nedelju 1. novembra 1914. kraj obale središnjeg Čilea blizu ostrva Koronela. Nemačka mornarica pod komandom viceadmirala Maksimilijana fon Špea pobedila je englesku eskadru pod komandom kontraadmirala ser Kristofera Kredoka. To je bio prvi britanski pomorski poraz od 1812. godine.

Uvod

Na početku Prvog svetskog rata na raznim okeanima bilo je 6 nemačkih lakih krstarica i 2 oklopna krstaša. Po izbijanju neprijateljstava ove jedinice su dobile zadatak da povedu borbu protiv saobraćaja savezničkih trgovačkih brodova. Najjače jedinice među ovim rasturenim nemačkim brodovima bili su oklopni krstaši „Šarnhorst“ (nem. SMS „Scharnhorst“) (nem. SMS - Seiner Majestät Schiff, brod njegovog veličanstva) i „Gnajzenau“ (nem. SMS „Gneisenau“), koji su se nalazili u vodama Dalekog istoka pod komandom viceadmirala grofa Maksimilijana fon Špea, u sastavu nemačke Istočnoazijske eskadre bazirane u nemačkoj koloniji Cingtau u Kini.

Kontraadmiral ser Kristofer Kredok

Oklopni krstaš „Šarnhorst“

Oklopni krstaš „Gnajzenau“

Od samog početka Prvog svetskog rata zadatak viceadmirala fon Špea je bio usredsređen ka uništenju savezničkih trgovačkih brodova kao i brodova koji su prevozili vojnike. U tome je bio prilično uspešan. Ipak, viceadmiral fon Špe je bio vrlo obazriv po pitanju savezničkih snaga, posebno prema Japanskoj carskoj mornarici, kao i Australijskoj kraljevskoj mornarici - u stvari on je smatrao da je admiralski brod, bojni krstaš „Australija“ (eng. HMAS „Australia“) sam po sebi bio nadmoćan u odnosu na čitave njegove snage.

Australijski bojni krstaš „Australija“

Dana 15. avgusta Japan je uputio ultimatum Nemačkoj da mu u roku od sedam dana bezuslovno preda svoju bazu u Cingtauu ili će smatrati da su u ratu. Ultimatum je bio tačan prepis teksta nemačkog ultimatuma iz 1895. g. kojim je Japan bio prinuđen da nakon kinesko-japanskog rata preda Port Artur Rusiji. Na ultimatum je nemački car Vilhelm II naredio nemačkim garnizonima da se bore do poslednjeg vojnika. Nakon stupanja Japana u rat, 23. avgusta 1914. godine, eskadri viceadmirala fon Špea bio je ugrožen boravak na Dalekom istoku. Iako je nepreglednost Tihog okeana i brojnost njegovih ostrva mogla da koristi nemačkim brodovima ipak su oni bili osuđeni da pre ili kasnije propadnu jer su ostali bez baza, bez snabdevanja i bez mogućnosti da poprave i najlakša oštećenja. Nemačke baze uglja na Tihom okeanu su tokom avgusta sve bile uništene ili zauzete od strane Antante, a viceadmiral fon Špe je vezu sa nemačkim Admiralitetom mogao da održava isključivo preko brodskih radio-uređaja uvek rizikujući da protivnicima oda svoju poziciju. Shodno tome odlučuje da se prebaci u vode Južne Amerike.

Dolazak u vode Južne Amerike

Oklopni krstaši „Šarnhorst“ i „Gnajzenau“ su krenuli preko Tihog okeana ka Južnoj Americi zavaravujući protivničke ratne brodove koji su ih tražili u azijskim vodama. Britanski Admiralitet je pravilno zaključio da se viceadmiral fon Špe pokušava probiti u Atlantski okean. Zbog toga je komandant južnoameričkog područja kontraadmiral ser Kristofer Kredok (Sir Christopher George Francis Maurice Craddock)- (1862—1914. g.), 14. septembra dobio instrukcije da kod Folklandskih Ostrva koncentriše nadmoćne snage i tako osujeti fon Špeove namere. Kao pojačanja snagama na Folklandskim Ostrvima kontradmiralu Kredoku je iz Sredozemnog mora bio upućen oklopni krstaš „Difens“ (eng. HMS „Difence“) i stariji - tzv. „preddrednotski“, ali zato snažno naoružan bojni brod „Kanopus“ (eng. HMS „Canopus“). „Kanopus“ je, inače bio naoružan sa 4 topa kalibra 305 mm, 12 topova od 152 mm i 12 topova od 76 mm..

Britanski oklopni krstaš „Difens“

Britanski bojni brod „Kanopus“

Plan britanskog Admiraliteta je bio da čim ser Kredok okupi sve snage, zaposedne Magelanov prolaz, odakle može da izviđa sve do Valparaisa i pokriva ušće La Plate.

Tokom puta nemačkim oklopnim krstašima pridružile se postepeno još tri lake krstarice: „Nirnberg“ (nem. SMS „Nürnberg“) - (masa: 3.470 tona, maksimalna brzina 23 kn (43 km/h), glavno naoružanje: 10 topova od 105 mm i dve torpedne cevi), Drezden (nem. SMS „Dresden“) - (masa: 3.650 tona, maksimalna brzina: 24,5 kn (45,4 km/h), glavno naoružanje: 10 topova od 105 mm i dve torpede cevi), i „Lajpcig“ (nem. SMS „Leipzig“) - (masa: 3.250 tona, maksimalna brzina: 23,3 kn (43,2 km/h), glavno naoružanje: 10 topova od 105 mm i dve torpedene cevi). Ove tri lake krstarice su bile rasute između Kariba i Tihog okeana. „Nirnberg“ se novimenovanoj Pacifičkoj floti pridružio avgusta u Honoluluu. Pre početka Prvog svetskog rata „Drezden“ je bio godinu dana stacioniran u Karipskom moru. Tokom tog vremena služio je za evakuaciju američkih građana tokom američke okupacije Verakruza, 1914. godine. Takođe je igrao važnu ulogu u bekstvu meksičkog predsednika Viktorijana Uerte, transportujući ga iz Meksika u Kingston na Jamajci. Početkom rata 1914. godine „Drezden“ se, po naređenju, pripremao za povratak u Nemačku. Međutim, stiglo mu je naređenje da se pripremi za prepade na pomorske trgovačke rute Velike Britanije. „Drezden“ je krenuo tada ka Južnom Atlantiku i zaobišao je rt Horn, potopivši jedan britanski trgovački brod usput. Sa Nemačkom istočno azijskom eskadrom pod viceadmiralom fon Špeom se sastao kod Uskršnjeg ostrva. „Lajpcig“ je dopratio još tri teretna parobroda natovarena ugljem. Na taj način je bila formirana prilično jaka eskadra.

Laka krstarica „Drezden“ u Kilskom kanalu

Sve do 4. oktobra britanski Admiralitet nije imao nikakvih podataka o kretanju nemačke eskadre. Iz uhvaćenih radio-poruka postalo je jasno da Nemci spremaju da se probiju u Atlantski okean. 11. oktobra bili su primljeni izvešataji iz kojih se moglo videti da Nemci koncentrišu svoje snage a 14. oktobra su kontraadmiralu ser Kredoku bile upućene detaljne instrukcije u pogledu strategije i taktike koju je trebalo da primeni. Iz njegovog odgovora od 18. oktobra se vidi da je instrukcije shvatio i da se neće upuštati u rizične operacije već da će da se osloni na snažni bojni brod Kanopus, koji je, međutim, mogao da plovi najvećom brzinom od 15 kn (28 km/h).

Od kada je 26. oktobra ustanovljeno da nemačka eskadra plovi duž obale Čilea ka Magelanovom prolazu, kontraadmiral ser Kredok je dobijao instrukcije preko radija. Nakon oklevanja da li je ipak nekako moguće pojačati njegovu eskadru, saopšteno mu je da se ka njemu najvećom mogućom brzinom kreće oklopni krstaš „Difens“. Poslednja radio-poruka bila mu je upućena 3. novembra u 18:55 časova. Odaslana je u prazno.

Krajem oktobra 1914. godine viceadmiral fon Špe je stigao u nenaseljen zaliv Mas Afuera, (špan. Mass Afuera) na čilenaskom ostrvu Huan Fernandez (špan. Juan Fernandes) na oko 450 nautičkih milja (jedna nautička milja iznosi 1.852 metra) zapadno od Valparaisa. Tu se snabdeo ugljem.

Primivši naređenje britanskog Admiraliteta da krene u potragu za eskadrom viceadmirala fon Špea, za koju se pretpostavljalo da je u južnoameričkim vodama, kontraadmiral Kredok je otplovio 22. oktobra iz Port Stenlija na Folklandskim Ostrvima na čelu eskadre oklopnih krstaša „Gud Houp“ (eng. HMS „Good Hope“- zastavni brod kontraadmirala Kredoka) i „Monmaut“ (eng. HMS „Monmouth“), moderne lake krstarice „Glazgov“ (eng. HMS „Glasgow“) - (masa 4-880 tona, maksimalna brzina 25,3 kn (46,9 km/h), glavno naoružanje dva topa od 152 mm i deset topova od 102 mm) i pomoćne krstarice „Otranto“, ne čekajući da bude dovršena opravka motora na „preddrednotskom“ bojnom brodu „Kanopus“, dodeljenom kao pojačanje.

Obavešten od strane nemačke obaveštajne službe da je eskadra britanskog kontraadmirala Kredoka u čileanskim vodama, viceadmiral fon Špe je 28. oktobra krenuo ka jugozapadu da je potraži. Naime, saznao je da se britanska laka krstarica „Glazgov“ nalazi u izviđanju kod ostrva Koronela. Odlučivši da joj preseče put, on je 1. novembra sa celom eskadrom zaplovio ka jugu. Slučaj je hteo da je „Glazgov“ krenuo nazad pre no što bi za njega bilo prekasno. Skoro istovremeno je kontraadmiral Kredok krenuo na krstarenje ka severu. Mislio da će zateći laku krstaricu „Lajpcig“, čije je signale „Glazgov“ uhvatio više puta. „Glazgov“ se pridružio eskadri koja je plovila ka severu u liniji na rastojanju od nekih 15 mi (24 km).

Pokreti brodova tokom bitke kod Koronela. Britanski brodovi su prikazani crvenom bojom, a nemački plavom bojom.

Uvod u bitku

Protivnici su ušli u vidik jedni drugima 1. novembra nešto posle 16:00 časova kod obale Čilea, na geografskoj širini ostrva Koronela. Opazivši eskadru viceadmirala fon Špea, kontraadmiral ser Kredok je, mada znatno slabiji u odnosu topova teškog kalibra - 2:16, a masa bočnog plotuna 1316:1936 - je krenuo ka njoj, i u 17:17 časova formirao kolonu u nameri da napadne protivnika pre zalaska Sunca, jer je opravdano računao da će ono ometati nemačko nišanjenje i gađanje.

Ali, viceadmiral fon Špe je tako manevrisao da je do borbe došlo tek po zalasku Sunca – u 18:20 časova, kad se situacija već sasvim izmenila. Siluete britanskih brodova su se oštro isticale na horizontu, dok su nemački brodovi bili skoro potpuno u tami, na oblacima prekrivenom istočnom horizontu. Protivnici su plovili u skoro paralelnim kursevima na odstojanju od oko 13.000 m, brzinom od 16 kn (30 km/h).

Vremenske prilike su bile nepovoljne: južni vetar je duvao brzinom od 6 bofora praveći velike talase. Uzburkano more je pogodovalo nemačkim pomorskim snagama, jer je onemogućilo gađanje iz nisko smeštenih topova na bokovima, što je Britance još više oslabilo. Nemački brodovi su bili mnogo bolje oklopljeni od britanskih, a osim toga posade britanskih brodova su bile sastavljene od relativno slabo izvežbanih rezervista, dok su nemačke posade bile odlično izvežbane i sastavljene većinom od mornara koji su već tri godine bili stalno na brodovima. Kontraadmiral Kredok je potcenjivao snagu nemačke eskadre, izgubivši iz vida ozbiljne nedostatke svog pomorskog sastava. Odlučio je da se upusti u bitku, iako se već spuštao mrak, te je mogao da sačeka da mu se pridruži bojni brod „Kanopus“, koji mu je, nakon opravke motora hitao u pomoć. Povrh toga, Britanci su još mogli da izbegnu okršaj sa nadmoćnijim protivnikom. jer su mogli ploviti prosečnom brzinom od 22 do 23 kn (43 km/h), a Nemci, teorijski oko 23,5 kn (43,5 km/h), ali s obzirom da su im brodovi već dugo bili na moru verovatno nisu mogli ploviti brže od oko 22 kn (41 km/h). Na nesreću Britanaca, u njihovom sastavu je bila i pomoćna krstarica „Otranto“ koja je jedva po tako uzburkanom moru mogla da plovi brzinom od 15 kn (28 km/h). Britanskom admiralitetu nikada nije postalo jasno zašto je kontraadmiral Kredok taj brod stavio na čelo svoje eskadre, zajedno sa lakom krstaricom „Glazgov“. „Otranto“ je smanjio brzinu cele eskadre, mada u trenutku kad su se protivnici ugledali ni nemačka eskadra nije plovila punom brzinom i viceadmiral fon Špe je morao da naredi da se nalože još dva kotla da bi je postigao.

Folklandska ostrva

Koronel

Ričmond

Bosansko Grahovo

Bihać

Bitka na mapi Južne Amerike.

Bitka

Britanski oklopni krstaš Dobra Nada.

Kad je bitka otpočela, bojni brod „Kanopus“ je bio udaljen oko 300 km južnije od poprišta, tako da je bilo potpuno moguće da se do zore pridruži britanskoj eskadri. Kontraadmiral Kredok mu je u 18:18 časova poslao poruku: "Počinjem napad na neprijatelja".

Nemački brodovi su prvi otvorili vatru u 18:34 časova, sa odstojanja od 10.400 m, a britanski u 18:42 sa 9.200 m. Preciznija nemačka artiljerija je uprkos teškom moru i talasima koji su je zapljuskivali zabeležila podotke već sa trećim plotunom, nakon čega su sledili redovni pogoci. Oklopnom krstašu „Gud Houp“ je odmah bio potpuno onesposobljen prednji top od 235 mm. Britanska eskadra je, naprotiv, veoma loše gađala, tako da je „Gud Houp“ samo dva puta pogodio nemački oklopni krstaš „Šarnhorst“, dok je sam od njega bio čak 35 puta pogođen. U 19:20 časova je jaka eksplozija potresla „Gud Houp“ koji se pretvorio u ploveću buktinju, a u 19:57 časova i potonuo sa celom posadom i kontraadmiralom Kredokom.

Lake krstarice su malo učestvovale u bici zbog velikih talasa. Krstarica „Glazgov“ je napustila bojište, dok je oklopni krstaš „Monmaut“ bio teško oštećen, ali je spuštanjem mraka u 19:26 časova sa njim izgubljen kontakt. U 20:58 časova ga pronalazi i u 21:18 časova potapa laka krstarica „Nirnberg“, koja je nešto kasnije stigla na poprište. U međuvremenu su nemačke lake krstarice „Lajpcig“ i „Drezden“ postigle pogotke na britanskim lakim krstaricama „Glazgov“ i „Otranto“, ali su one zahvaljujući mraku uspele da se izvuku sa manjim oštećenjima.

Rezultat

Britanski oklopni krstaš „Monmaut“

Britanci su izgubili dva oklopna krstaša i 1.440 ljudi, dok su nemački brodovi samo lakše oštećeni - u čitavoj bici su primili samo 6 pogodaka i imali tri ranjena mornara. Ipak potrošili su više od 40% plotunske municije.

Dana 4. novembra u 07:00 časova je u britnaski Admiralitet stigao telegram britanskog konzula iz Valparaisa: "Upravo sam saznao od čilenaskog admirala kako je nemački admiral saopštio da je u nedelju pri zalasku Sunca i uz teško i burno vreme sreo „Gud Houp“, „Glazgov“, „Monmaut“ i „Otranto“. Upustio se u borbu i „Monmut“ se nagnuo i potonuo otprilike sat nakon bitke. „Glazgov“ i „Otranto“ su nestali u mraku. „Gud Houp“ je bio u plamenu, čula se eksplozija, veruje se da je potonuo. U bici su sa nemačke strane učestvovali „Gnajzenau“, „Šarnhorst“ i „Nirnberg“."

Ova bitka je uzdrmala britanski pomorski prestiž u Južnoj Americi, jer je nemačkoj eskadri ostao slobodan put u Atlantski okean, i dovela do privremenog prekida saobraćaja u južnom delu Tihog i Atlantskog okeana. Britanski Admiralitet se našao pred sasvim izmenjenom situacijom na južnom Atlatiku. Viceadmiral fon Špe je sada bio gospodar situacije u vodama Južne Amerike. Mogao je da se vrati u Tihi okean i da nastavi sa svojom misterioznom taktikom, a mogao je i da krene uz obalu Južne Amerike i da se dokopa Panamskog kanala, mada bi ga usput vrebale britansko-japanske snage. Mogao je da oplovi Južnu Ameriku, uđe u Atlantski okean i počne da preseca glavne britnaske trgovačke linije, i ometa akcije britanskih snaga protiv nemačkih kolonija u Africi. Za Veliku Britaniju, zavisnu od uvoza, bez obzira na njena ogromna pomorska sredstva, otpočela je veoma teskobna praznina.

Prividan uspeh nemačke mornarice nije dugo trajao. Kraljevskoj mornarici je naređeno da uništi fon Špea, što je i učinjeno mesec dana kasnije u bici kod Foklanskih ostrva. Pobedom kod Foklandskih ostrva Britanska mornarica ponovo je zagospodarila morem.

Literatura

• Prikril, Boris (1952). Ratne flote i pomorske bitke. Beograd: Tehnička knjiga. 
• Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 4). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 

Spoljašnje veze

• Battle of Coronel
• The Coronel Memorial - Online memorial to those who died in The Battle of Coronel