Bitka kod Lavova (1914)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bitka kod Lavova
Deo Prvog svetskog rata
Lviv-Ukraine-Map.png
Vreme: 26. avgust 1914. - 11. septembar 1914.
Mesto: Lavov, Galicija
Rezultat: Ruska pobeda
Sukobljene strane
Ruska Imperija
Ruska Imperija
Austrougarska
Austrougarska
Komandanti i vođe
Ruska Imperija Nikolaj Ivanov Austrougarska Konrad fon Hecendorf
Jačina
1.200.000[traži se izvor] 1.000.000[traži se izvor]
Žrtve i gubici
255.000 300.000 žrtava 130.000 zarobljenika

Bitka kod Lavova ili bitka kod Lemberga je prva velika bitka između Rusije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Bitka se odvijala od 26. avgusta 1914. do 11. septembra 1914. Rusi su zauzeli Lavov i pomakli su front za 160 kilometara. Austrougarska vojska je bila desetkovana.

Uvod[uredi]

Pošto su Rusi bili poraženi u Istočnoj Pruskoj, načelnik generalštaba austrougarske vojske Konrad fon Hecendorf je odlučio da započne sa ofanzivom u Galiciji, pre nego što Rusi budu imali još veću brojčanu nadmoć. Ruski komandant Nikolaj Ivanov je očekivao ofanzivu blizu Lavova. Zbog toga je pokrenuo dve ruske armije sa juga i još dve armije, koje bi napadale sa severa.

Bitka[uredi]

Severni front[uredi]

Austrougarska 1. armija pod komandom Viktora Dankla kretala se prema Brest-Litovsku, da bi prekinula železničku prugu Kijev-Varšava. Dankl je napao i potisnuo rusku 4. armiju u bici kod Krasnika. Desno od austrijske 1. armije, austrijska 4. armija je potisnula rusku 5. armiju pod komandom Pavela Plehve.

Istočni front do 26. septembra 1914.

Južni front[uredi]

Kako su Rusi bili potiskivani na severnom frontu austrijska armijska grupa pod komandom Kovesa je u isto vreme napredovala protiv Ivanovljeva levoga krila. Na južnom frontu Ivanov je imao 3. armiju pod komandom Nikolaja Ruska i 8. armiju pod komandom sposobnoga Alekseja Brusilova. U bici kod Gnjile Lipe 26. avgusta-30. avgusta 1914. ruska 3. i 8. armija su ostavrili veliku pobedu nad austrougarskom vojskom. Austrijska vojska se našla u rasulu da se dugo nije mogla regrupisati. Nije im pomoglo ni to što su Rusi imali zastoj zbog loših puteva.

Lemberg[uredi]

Pošto se cela Kovesova grupa jako povlačila, Konrad fon Hecendorf je povukao snage sa severnoga fronta, jer je smatrao da tu Rusi više ne predstavljaju opasnost nakon poraza u bici kod Krasnika. Međutim Rusi su i tu predstavljali opasnost, jer je Ivanov naredio ruskoj 5. armiji da napadne i potisne austrougarsku vojsku, čim su počeli sa premeštanjem vojske na jug u bitku poznatu pod nazivom bitka kod Rave Ruskaje. Pozvali su brzo i austrijsku 2. armiju iz Srbije, ali bilo je prekasno, jer je razbijen celi austrijski front u Galiciji, a Rusi su preuzeli kontrolu nad Lavovom.

Rezultati[uredi]

Kad se austrougarska vojska počela povlačiti vojnici Sloveni su se predavali, a neki su čak prešli da se bore u ruskoj vojsci protiv Austrougarske. Do 11. septembra Rusi su zarobili 130.000 austrijskih vojnika. Austrougarska vojska je imala 300.000 žrtava. Rusi su pomerili liniju fronta za 160 kilometara na Karpate, a austrijska tvrđava u Pšemislu je ostala opkoljena, a opsada Pšemisla je trajala preko 100 dana. Ta bitka kod Lavova je desetkovala austrougarsku vojsku, ostali su bez velikoga dela obučenih oficira. Iako su Rusi bili teško poraženi u bici kod Tanenberga, ruska pobeda kod Lavova sprečila je da taj debakl ima svoj puni odraz na rusko javno mjenje.

Literatura[uredi]

  • Tuchman, Barbara, The Guns of August (1962)
  • Tucker, Spencer, The Great War: 1914-18 (1998)

Spoljašnje veze[uredi]