Bitka kod Rosbaha

Bitka kod Rosbaha
Deo Sedmogodišnjeg rata
Bitka kod Rosbaha.
Vreme 6. novembra 1757. Mesto kod Merzeburga, Nemačka Ishod Pruska pobeda
Sukobljene strane
Kraljevstvo Francuska Habsburška monarhija	Prusko kraljevstvo
Komandanti i vođe
Šarl Subiz Jozef Hildburghauzen	Fridrih II Veliki Fridrih Zajdlic
Jačina
30.000 11.000	22.000
Žrtve i gubici
oko 10.000	550

Bitka kod Rosbaha bila je pruska pobeda u sedmogodišnjem ratu (1756-1763). Rozbah je selo kod Merzeburga u Nemačkoj, gde je pruski kralj Fridrih Veliki 6. novembra 1757. potukao udruženu francusku i austrijsku vojsku.

Pozadina

Pruska ofanziva u Češkoj

Ulaskom Rusije u sedmogodišnji rat, a zatim i Švedske, u proleće 1757. je koalicija protiv Pruske konačno oformljena. Zbog nadmoćnosti protivnika, Fridrih Veliki se u početku odlučio na strategijsku defanzivu. Glavne snage grupisao je u Saksoniji, odakle je mogao dejstvovati prema situaciji, a bio je spreman čak i da napusti neutvrđeni deo Šlezije. Pošto su snage koalicije bile još uvek međusobno razdvojene, Fridrih je, koristeći se gotovošću sopstvene armije i pogodnom obuhvanom osnovicom, koncentrično upao 18. aprila sa 4 kolone u Češku da spreči pravovremeno izvlačenje austrijske vojske i tu je primora na odlučujuću bitku. Austrijske snage su još bile u zimskim stanovima: general Ferenc Nadaždi sa 15.000 ljudi kod Olomuca, feldmaršal Johan Zerbeloni sa 27.000 ljudi kod Kenigreca (Hradec Kralove), general Kristjan Kenigseg und Rotenfels (nem. Christian Königsegg und Rothenfels) sa 23.000 ljudi kod Rajhenberga (Liberec), Feldmaršal Maksimilijan Braun sa 40.000 ljudi između Budina i Praga, i general Karl Arenberg sa 25.000 ljudi kod Egera (Heb).

Iznenađeni i bez jedinstvene komande, Austrijanci nisu mogli da pruže otpor sinhronizovanom dejstvu pruskih kolona. Kurt Šverin (sa 35.000 ljudi) iz Šlezije i vojvoda August Braunšvajg-Bevern (nem. August Wilhelm von Braunschweig Lüneburg-Bevern - sa 20.000 ljudi) od Citaua krenuli su niz reku Izer, a Fridrih (40.000 ljudi) od Pirne i princ Moric (nem. Moritz Anhalt-Dessau - 20.000 ljudi)od Kemnica potisnuli su austrijske snage Brauna i i Arenberga prema Pragu. Pošto je izgubljen veliki broj magacina, veoma važnih za tadašnji način ratovanja, kod Praga se, zajedno sa posadom tvrđave (oko 13.000 ljudi) našlo oko 74.000 Austrijanaca pod komandom Karla Lotarinškog.

Prusi su na bojištu kod Praga bili nadmoćniji (oko 96.000 ljudi). Karlo Lotarinški nameravao je da dočeka pruski napad na desnoj obali reke Vltave. Međutim, Fridrih je ostavio feldmaršala Kita sa 32.000 vojnika na levoj obali reke Vltave prema Pragu, a glavnim snagama prešao je 5. maja reku severno od grada i, narednog dana, spojio se sa Šverinovom kolonom severoistočno od grada. U bici kod Praga 6. maja Austrijanci su poraženi, pa su se povukli u tvrđavu. I pored pobede, situacija Fridriha Velikog nije se bitno izmenila. Iako pobednici, Prusi su pretrpeli veće gubitke nego Austrijanci. Austrijski feldmaršal Leopold Daun krenuo je 12. maja sa 54.000 ljudi u deblokadu Praga. Fridrih je sa 33.000 krenuo u susret austrijskim snagama, koje su ga potukle u bici kod Kolina 18. juna i primorale na povlačenje iz Češke.

Francuska ofanziva na Rajni

Posle povlačenja iz Češke, pruska vojska ponovo je prešla u strategijsku defanzivu, iščekujući povoljnu priliku da pojedinačno tuče snage svojih protivnika, koje su se uputile koncentrično prema Prusima. Armija južnonemačkih država (33.000 ljudi) uputila se preko Nirnberga u Tiringiju; jedna francuska armija (oko 30.000 vojnika) pod princom Šarlom Subizom (franc. Charles de Rohan, prince de Soubise) krenula je od Frankfurta na Erfurt, a druga (oko 100.000 vojnika) pod maršalom Lujem Estreom (franc. Louis Estrées), koja je dolazila sa Donje Rajne (nem. Niederrhein), pošto je 26. jula kod Hastenbeka (nem. Hastenbeck) pobedila armiju vojvode Vilijama Kamberlenda (engl. William Augustus, Duke of Cumberland - 36.000 ljudi), krenula je sa vojvodom Luj-Fransoa Rišeljeom (franc. Louis-François Richelieu) prema Halberštatu i zauzela Hanover i Braunšvajg.

Bitka

Posle povlačenja iz Češke, Fridrih Veliki prikupio je 3. septembra 1757. kod Braunsdorfa 27 bataljona, 45 eskadrona i 25 teških topova (oko 22.000 ljudi). Saveznici su za to vreme prikupili kod Zankt Mihelna (nem. St. Micheln) 30.000 Francuza pod Šarlom Subizom (franc. Charles Soubise, 48 bataljona, 40 eskadrona i 33 teška topa) i 11.000 carevaca pod Jozefom Hildburghauzenom (nem. Joseph Hildeburghausen, 14 bataljona, 43 eskadrona i 12 topova). Pošto je uočio osetljivost izloženog boka savezničkog rasporeda, Fridrih je odlučio da ga napadne, ali je Subiz otkrio pruske pokrete i noću 3/4. novembra premestio svoj logor između sela Branderode i Zankt Mihelna - frontom prema istoku. Zbog nadmoćnosti protivnikovih snaga Fridrih je povukao svoje trupe iza potoka Laje (nem. ZeuchfeldLeiha Bach) i rasporedio ih između Bedre i Rosbaha. Saveznici su 4. novembra krenuli prema Tageverbenu (nem. Tagewerben) da bi ugrozili levi bok i pozadinu pruske vojske. Pod zaštitom 8 bataljona i 12 eskadrona generala Sen Žermena (franc. Claude-Louis Saint-Germain) na Šortauskim visovima (nem. Schortauer Hohen), saveznici su stigli 5. novembra u tri paralelne kolone do Cojhfelda (nem. Zeuchfeld), odakle su skrenuli prema istoku. Fridrih se odlučio za napad i naredio je generalu Zajdlicu da sa 38 eskadrona preseče protivniku put za Merzeburg, a pešadiju u 14 časova i 30 minuta uputio je nazad prema selu Gros Kajni (nem. Gross Kayna), štiteći njen manevar na odseku Šortau (nem. Schortau) - Laja odredom od 1 bataljona i 7 eskadrona. (nem. Reichardtswerben)(nem. Janus-Hugel)(nem. Lunstadt)(nem. Obschutz)(nem. Pettstadt)

Literatura

• Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 8), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1973), str. 222