Bitka kod Soul Beja
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Bitka kod Soul Beja | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Treći anglo-holandski pomorski rat i Francusko-holandski rat | |||||
 Bitka kod Soul Beja | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
 Nizozemska republika |
 Kraljevina Engleska Francuska | ||||
Soul Bej (engl. Sole Bay, Southwold Bay) zaliv i sidrište na istočnoj obali Engleske, u pokrajini Safok na oko 120 km severno od ušća Temze, gde se 7. juna 1672. godine odigrala bitka između anglo-francuske i holandske flote. Ova bitka se još naziva i bitka u Sautvoldskom zalivu (engl. Southwold).
Bitka[uredi | uredi izvor]
U Trećem anglo-holandskom pomorskom ratu vođenom između 1672. i 1674. godine Holandija se našla u veoma teškoj situaciji. U maju 1672. godine francuska vojska je prodirala sa područja Rajne, a sa mora je pretila opasnost invazije od sjedinjene engleske i francuske flote. Saveznička flota od 71 linijskog broda - 45 engleskih i 26 francuskih, 16 manjih ratnih brodova, 35 transportnih brodova i 24 brandra pod komandom komandom vojvode od Jorka bila je usidrena početkom juna u zalivu Soul Bej radi ukrcavanja vode i hrane kao i pripremama za prevoz vojske od 30000 vojnika radi napada na Holandiju. Jak vetar iz pravca severoistoka pritsikao je brodove uz obalu i otežavalo isplovljavanje.
Obavešten od izviđačkih snaga o položaju anglo-francuske flote, komandant holandske flote admiral Mihil de Rojter rešio je da ih napadne iznenada čime bi nadoknadio brojčanu nadmoć protvnika. 24. maja holandska flota je isplovila, a namesnik štathalter Holandske republike Vilijam III od Orana ispratio ju je ispratio uz opasku da će hrabrog nagraditi, a da za kukavicu neće biti opasnijeg mesta od luka u otadžbini.[traži se izvor]
Mihil de Rojter je iskoristio je povoljan vetar i tokom noći između 6. juna 7. juna potpuno neopaženo, u blizini zaliva da postroji svoju flotu u borbenu formaciju od 61 linijkog broda, 14 manjih ratnih brodova, dva transportna broda i 36 brandra. Tim su Holanđani dobili dragocenu prednost da ujutru 7. juna, bez najmanjeg gubitka vremena, odmah krenu u napad i tako potpuno iskoriste iznenađenje u anglo-francuskim redovima.
Dobro predviđen holandski plan odvijao se bez greške. Sa jutarnjim svetlom stigla je holandska flota pred zaliv u širokoj formaciji tako da je svojim napadom mogla da obuhvati svojim napadom sve brodove koji su se tamo nalazili. Prilike su bile veoma povoljne, jer je već nekolkko dana duvao jak severistočni vetar koji je pritiskao engleske i francuske brodove ka obali, otežavajući im evetualno isplovljavanje. Holandska flote je, naprotiv, imala vetar u smeru svog kretanja što je brodovima omogućavalo veliku brzinu.
Iznenadna pojava holandskih brodova koji su punom brzinom, potpuno razvijenih jedara, s dobrim krmenim vetrom ulazili u zaliv u poretku vrste s branderima isturenim napred, izazvala je u savezničkoj floti veliku zabunu. Komandanti su odmah shvatili kolika im opasnost preti. Na palubama savezničkih brodova je nastala opšta trka i odmah su bili presečeni konopci sidara i najvećom brzinom počela su da se razvijaju jedra. No, brzo se pokazalo da im nedostaje širok raspored, tj. da im šteti usidrenost uz obalu, kao i nepovoljan vetar. Te okolnosti, pa i žurba, zabuna, te otežano manevrisanje zbog blizine obale, doveli su praktično do rasula. To je dalo povoda de Rojteru da kaže: „Izgleda, da pred Sedam Provincija ipak imaju još nekog respekta.“
U opštom metežu anglo-francuske flote, engleski brodovi su krenuli ka severu a francuski su pokušavali da se izvuku ka jugoistoku. I jedni i drugi su nastojali da se što pre dokopaju pučine, ploveći uz samu obalu. No time su se udaljavali jedni od drugih. Time je de Rojter uspeo u svojoj glavnoj nameri - razdvojio je savezničku flotu.
Holanđani su ovo odmah iskoristili i svom snagom se bacili na severnu odvojenu grupu koju su činili engleski brodovi. Admiral de Rojter je samo manji deo krajnje levog krila svoje flote koja je ulazila u zaliv u frontalnoj formaciji uputio protiv francuskih brodova. Ta brza odluka, doneta na temelju novonastalog stanja, pokazuje velike sposobnosti admiral de Rojter jer je samo mali deo svoje flote postavio protiv francuskih snaga, smatrajući da će i te snage biti dovoljne da neko vreme zadrže brojčano jačeg, ali iznenađenog protivnika. A to je vreme trebalo da se iskoristi da se glavne holandske snage bace na engleske brodove i tako pokuša na kritičnom sektoru postigne odlučujuća premoć. Razvoj događaja potvrdio je ispravnost njegove procene jer je morao da pritekne u pomoć prethodnici sa kojim se admiral Kornelis Tromp, prepuštajući se svom vatrenom temperamentu, opet bio upustio u zasebnu bitku. O žestini borbe svedoči činjenica da je Tromp morao dva puta da promeni potpuno razrušeni zastavni brod, a kada je video de Rojtera, uzviknuo je: „Vidite, momci, rekao sam vam već, tu je Deda, a pomogao nam je. Zaista nikada ga više ni ja napustiti, dokle god dišem!“
Ogorčena artiljerisjka borba, koja je povremeno prelazila u abordažu, vodila se do mraka. Već u prvim satima borbe poginula su dva komandanta eskadra ~ engleski admiral Edvard Montagu i holandski viceadmiral Jozef van Gent. Kada su se flote razdvojile usled pada mraka, holandska flota je krenula u svoje vode, dok je engleska flota ostala u svom sidrištu.
Englezi su izgubili četiri linijska broda i imali su mnogo oštećenih, a Holanđani su izgubili dva broda. Francuzi nisu imali gubitaka jer se nisu energičnije angažovali u bici.[traži se izvor]
Rezultat[uredi | uredi izvor]
U ovoj bici, iako taktički nerešenoj, Holanđani su postigli strategijski uspeh, jer saveznička flota zbog zadobijenih oštećenja nije izvesno vreme bila u stanju da ostvari plan za desant na holandsku obalu.[traži se izvor]
Admiral de Rojter je dokazao svoju taktičku prednost nad nadmoćnim protivnikom ponovo pokazavši da odlično procenjuje stuaciju i odlučno prelazi u akciju.[traži se izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vojna enciklopedija, Soul bej, strana 796
- Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani.
- Kriston I. Arčer, Džon R. Feris, Holger H. Hervig i Timoti H. E. Travers, Svetska istorija ratovanja, Alexandria Press, Beograd, 2006.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- The Battle of Solebay at ship-wrecks.co.uk Архивирано на сајту Wayback Machine (25. мај 2017)
- Lynn, John A., The Wars of Louis XIV: 1667-1714 (Longman Publishing: Harlow, England, 1999).
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
