Bitka kod Ulma

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Bitka kod Ulma
Deo Napoleonovih ratova
Charles Thévenin - Reddition de la ville d'Ulm.jpg
Kapitulacija kod Ulma, rad Šarla Tevenina. Ulje na platnu.
Vreme:16. oktobar- 19. oktobar 1805.
Mesto:Ulm, Virtemberg, Nemačka
Ishod: Odlučujuća francuska pobeda
Sukobljene strane
 Francuska  Austrijsko carstvo
Komandanti i vođe
Napoleon Bonaparta Karl Mak fon Lajberih
Jačina
150.000[traži se izvor] 72.000[traži se izvor]
Žrtve i gubici
5.980 mrtvih ili ranjenih 12.000 mrtvih ili ranjenih
30.000 zarobljenih

Bitka kod Ulma je bitka Napoleonovih ratova, Odvijala se 16. oktobra do 19. oktobra 1805. blizu Ulma u Virtembergu. Bitka je predstavljala veliku Napoleonovu pobedu. Rezultovala je porazom i uništenjem cele austrijske armije. Bitka kod Ulma predstavlja jedan od najboljih primera u vojnoj istoriji pobede ostvarene strateškim zaokretnim manevrom.

Napoleon dolazi da pomogne Bavarskoj[uredi]

Velika Britanija, Austrijsko carstvo, Švedska i Rusija stvorili su 1805. treću koaliciju protiv Napoleona. Kada je Bavarska prešla na stranu Napoleona, Austrijanci su odlučili da izvrše preventivnu invaziju Bavarske. Austrijanci su sa 72.000 vojnika pod komandom austrijskog generala Karla Maka fon Lajberiha napali Bavarsku. Bavarska vojska je bila Napoleonov saveznik i bila je prisiljena da se povlači i iz Minhena. Francuzi su kao Bavarski saveznici došli da pomognu. Austrijski saveznik Rusija je kasnio zbog nesporazuma oko datuma. Jedni su koristili gregorijanski, a drugi julijanski kalendar. Ruska vojska pod komandom Kutuzovom kretala se iz Poljske da pomogne Austrijancima protiv Francuza.

Napoleonov strateški manevar[uredi]

Kampanja kod Ulma, septembar-oktobar 1805.

Napoleon je imao 177.000 vojnika u Bulonju, spremnih za invaziju Engleske. Pošto nisu dočekali ostatak francuske flote potreban za prelaz Lamanša, oni su 27. avgusta krenuli prema Nemačkoj i do 24. septembra su već bili u poziciji da se suprotstave austrijskoj armiji oko Ulma. Karl Mak fon Lajberih je 7. oktobra uočio da Napoleon planira da zaobiđe njegovo desno krilo, da bi odsekao austrijsku vojsku od Rusa, koji su se kretali prema Beču. General Mak je zbog toga promenio pozicije, ali Francuzi su nastavili sa manevrom i krenuli još dalje i prešli Dunav kod Nojburga. Našli su se austrijskoj vojsci iza leđa.

Bitka kod Elhingena[uredi]

Opet su se Austrijanci našli u opasnosti okruženja. General Mak se nastojao izvući iz nepovoljne pozicije, u koju je došao zbog zaokretnih Napoleonovih manevara. General Mak je zato pokušao preći Dunav kod Gincburga, ali sukobio se sa francuskim 6. korpusom 14. oktobra u bici kod Elhingena. Austrijanci su izgubili 2.000 vojnika i vratili su se u Ulm.

Bitka kod Ulma[uredi]

Do 16. oktobra Napoleon je zaokružio celu Makovu armiju u Ulmu, pa se general Mak predao tri dana kasnije sa 30.000 vojnika, 18 generala i 65 topova. Oko 20.000 je pobeglo. Oko 10.000 je ubijeno ili ranjeno. U bici je ubijeno ili ranjeno oko 6.000 francuskih vojnika. Prilikom predaje general Mak je predao mač Napoleonu i predstavio se kao „nesretni general Mak“. Napoleon mu je odgovorio „predajem natrag nesretnom generalu mač i slobodu, zajedno sa pozdravima za tvoga cara“. Austrijski car nije bio zadovoljan Makovim učinkom, pa je general Mak pred vojnim sudom dobio dve godine zatvora.

Bojno polje blizu manastira Elhingena

Spoljašnje veze[uredi]