Blagoslov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Patrijarh Pavle blagosilja i osvećuje slavski kolač

Blagoslov - radnja kojom se Gospod priziva da izlije svoju milost na nekoga. U prvom redu izricao ga je otac. On je bio ujedno i sveštenik kuće i njegov blagoslov utvrđuje kuću. Blagoslov, takođe, određuje sudbinu čovekovu, jer jednom izrečen blagoslov ne može se opozvati. To se vidi iz Jakovljevog blagosiljanja Isaka i Isava (1 Moj 27). Naročito je delotvoran blagoslov roditelja (1 Moj 9,25; 27,28-29). Blagosilja se u raznim prilikama: pri rastanku ili udaji - Reveka npr. (1 Moj 24,60), kad se dobijaju pokloni, za nečiju pomoć (1 Moj 9,26; 1 car 1,31), kad se nešto želi ili moli (1 Sam 1,17 - pr. Ilije Anu). Naročito moć ima sveštenikov blagoslov.

Traženje blagoslova[uredi | uredi izvor]

Prilikom uzimanja blagoslova, šake se postavljaju kao i prilikom uzimanja nafore, unakrsno, desni dlan preko levog okrenuti nagore. Nakon krsnog osenjivanja od strane sveštenika, prima se njegova šaka i celiva, kao nevidljiva ruka Hrista Spasitelja. [1]

U obraćanju svešteniku i traženja blagoslova nikada se ne persira jereju ili episkopu. Pri molbi za blagoslov nikada se sveštenik, episkop pa i patrijarh ne persiraju.

Blagoslov se traži na sledeći način:

''“Oče blagoslovi”;

“vladiko blagoslovi”;

“preosvećeni blagoslovi”;

“svjatijejši vladiko blagoslovi”;

Ukoliko je prisutno više episkopa ili sveštenika, Blagoslov se uvek uzima samo od jednog, i to najstarijeg po činu. Prema drugima iz poštovanja čini se mali naklon.

U ženskim manastirima, ako je prisutan duhovnik ili sveštenik, uvek se prvo uzima blagoslov od duhovnika ili prisutnog sveštenika, pa tek onda od mati igumanije, kao poštovanja poslušnosti koje igumanija ima u manastiru. Iako se kaže „mati blagoslovi”, igumanija ne prosleđuje blagoslov Gospodnji jer nema Svetu Tajnu sveštenstva. [2]

Primanje blagoslova[uredi | uredi izvor]

Prilikom davanja blagoslova, sveštenik prste desne ruke savija tako da one čine slova IS HS, takozvani „Hristogram”, i to tako što kažiprst ostaje uspravan, čineći slovo I, srednji prst se savija u polukrug, čineći slovo S. Domali prst se ukršta sa palcem, čineći slovo H , i na kraju se i mali prst savija polukružno čineći još jedno slovo S.

Sa obe ruke pravo da blagosilja ima samo episkop.

Blagoslov se može primiti od tri stepena sveštenstva: đakonskog, svešteničkog i arhijerejskog. Blagoslov se traži od svešteničkog i arhijerejskog sveštenstva ali ne i od đakonskog.

Sveštenik blagosilja u ime Božje. On je rukopoloženjem primio blagodat Duha Svetoga da može razdavati darove Božje blagodati.

Sveštenici ne uzimaju blagoslov od sveštenika bez obzira na razliku čina. Kao izraz poštovanja pri pozdravu uzajamno jedni drugima celivaju ruku. Tako isto čine i arhijereji.

Crkveno predanje[uredi | uredi izvor]

Bog je zapovedio Aronu i sveštenicima da blagosiljaju narod (4 Moj 6,22.27) rečima:

:„Da te blagoslovi Gospod i da te čuva!

:Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv!

:Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir! "

(4 Moj 6,24-26; 3 Moj 9,22-23).

To je aronovski blagoslov. Posle vavilonskog ropstva sveštenici su izgovarali blagoslov svako jutro i veče posle prinete žrtve. To isto vrši se i u sinagogama. Samo se u Hramu bez prekida izricao blagoslov. Učitelji su blagosiljali đake, a Hristos svoju duhovnu decu pri evharistiji hrišćana (1 Kor 10,16). Najviša zapovest je Hristova poruka: „Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu“ (Mt 5,44).

Reference[uredi | uredi izvor]