Blaženi čkalj

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Cnicus benedictus
Cnicus benedictus flor.jpg
Blaženi čkalj
Taksonomija
Carstvo: Plantae
(nerangirano): Angiosperms
(nerangirano): Eudicots
(nerangirano): Asterids
Red: Asterales
Porodica: Asteraceae
Potporodica: Carduoideae
Pleme: Cynareae
Rod: Cnicus
L.
Vrsta: C. benedictus
Binomijalna nomenklatura
Cnicus benedictus
L.
Sinonimi[1]
  • Cnicus microcephalus Boiss.
  • Cnicus pseudo-benedictus Asch.
  • Epitrachys microcephala K.Koch

Blaženi čkalj (Cnicus benedictus) biljka je iz familije Asteraceae. Njeno prirodno stanište je Mediteranski region, od severa Portugalije do juga Francuske i istočno do Irana.

Narodna imena[uredi]

Babino zelje, benedikta, Benediktova loza, biskupova brada, Kraljevac, meki trn, pitomi čkalj, sveta sikavica, blaženi čkalj.[2]

Opis[uredi]

U odnosu na srodne vrste blaženi čkalj je lako prepoznatljiv. Cela biljka (i stabljika i listovi) je gusto maljava. Stabljika je uspravna i obično gušće razgranata, visoka do 50-60 cm. Listovi kožasti, sa jakim venama, bodljikavog oboda, duguljasti. Listovi pri dnu veći (oko 30 × 8 cm), ostali srednje veliki, rastu sve do glavice koja se gubi u vencu listova modifikovanih brakteja - karakteristična odlika biljke. Bazalni listovi rastu na drškama, ostali na kraćim peteljkama a prema gore su blago sedeći i krilasti obuhvataju stabljiku. Glavica je mala, cevasta, zupčasta, obično stoji pojedinačna na vrhu grana, velika je 3-4 cm. Centralni zrakasti cvetovi su žuti do bledožute. Listići čašičnim ljuspe involukruma (filarije) crepasto raspoređene u 4-5 reda; spoljne filarije jajaste, oko 10 × 5 mm, listolike, oštra vrha sa 3-6 mm dugom bodljom; centralne filarije eliptično-lancetaste, oko 15 × 3-6 mm, sa vrhom koji završava u češljastoj bodlji; unutrašnje filarije širokolinearne, oko 20 × 2,5 mm. Ahenija cilindrična, oko 8 mm duga, upadljivo rebrasta, gola, sa vrhom koji ima nazubljen rub. Papus je krut, složen iz iše perifernih elemenata. Cvetanje u junu i julu.[3]

Istorija[uredi]

Cnicus potiče od grčke reči knizein, što znači "mučenje" i odnosi se na trnje biljke. Stara nomenklatura Carduus znači "čičak", pod čijom familijom je biljka ranije klasifikovana. Ime vrste Benediktus je predmet cpekulacija. S jedne strane, značenje "blagoslovio" se može odnositi na moć lekovitosti biljke, s druge strane, ona se može odnositi na Benediktince koji su koristili biljku u srednjem veku za borbu protiv kuge. U 17. veku, Matiolus je pisao o blagoslovenom čičku: "... jedva da postoji bolji lek za rak i druge truležne rane." Kancerogene izrasline su spolja ispirane "kardobenediktinskom" vodom i posipane zgnječenom biljkom.[4]

Biljka je široko uzgajana u srednjem veku u Evropi. Njenu upotrebu u lekovite svrhe pominje čak i Šekspir u svojoj predstavi "Mnogo buke ni oko čega ".[5] Bila je veoma važna među mnogim herbalistima iz tog perioda.

Rasprostranjenost[uredi]

Ima je na području Mediterana, na Alpima,u Zapadnoj Aziji i Severnoj Africi.

Hemijski sastav[uredi]

Gorki xeterozidi (knicin i drugi).

Ilustracija iz 19-og veka
Ilustracija iz 19. veka

Medicinska upotreba[uredi]

U savremenoj upotrebi,blaženi čkalj se može koristiti pripremljen kao čaj za gubitak apetita i probave; za lečenje prehlade, kašlja, groznice, bakterijskih infekcija, i dijareje. Takođe se koristi kao diuretik za povećanje izmokravanja i za poboljšanje protoka mleka kod dojilja. Neki natapaju gazu biljkom i pribijaju ga na kožu za lečenje čireva, rana, i sl.

U prehrambenoj proizvodnji se koristi kao aroma u alkoholnim pićima.[6]

Reference[uredi]

  1. „The Plant List”. 
  2. Lečenje biljem, Tucakov Jovan. str. 240.
  3. Centaurea benedicta (L.) L.
  4. A.Vogel: Plant Encyclopaedia > Cnicus benedictus (Blessed Thistle) | A.Vogel
  5. Šekspir V ., "Mnogo buke ni oko čega"; izdanje na engleskom jeziku, London: "Oxford University Press"; 1914.
  6. BLESSED THISTLE: Uses, Side Effects, Interactions and Warnings - WebMD

Spoljašnje veze[uredi]