Blini

Blini

Blini (takođe poznati i kao blinčiki, blinci; rus. блины, блинчики, блинцы) vrsta je tanke palačinke iz Rusije. Česte su u istočnoj i srednjoj Evropi. Postoji verzije sa i bez kvasca.

Reč „blin” dolazi od staroslovenske reči „млинъ”.

Prvi slovenski narodi simbolično su bline smatrali simbolom Sunca, zbog okruglog oblika. Najviše se pripremaju u danu pre početka korizme, koji se zove Maslenica i slična je pokladama. Ono što je krafna na Zapadu, to su blini na Istoku, pre početka korizme na kraju pokladnoga razdoblja. Ova tradicija je usvojena od strane Pravoslavne crkve, a sprovodi se i danas. Blini se takođe jedu u spomen na nedavno preminule.

Tradicionalni ruski blini prave se s testom od kvasca, koje je ostavljeno da naraste i zatim se razredi hladnom ili kipućom vodom ili mlekom. Kada se razrede kipućom vodom, nazivaju se „zavarnije blini”. Tradicionalno se blini peku u pećnici. Danas se češće prže u tiganju, kao i palačinke.

Palačinke od testa bez kvasca (obično napravljeno od brašna, mleka i jaja) takođe su česte u Rusiji, gde se zovu „blinčiki”. Sve vrste brašna mogu da se koriste za izradu blina: od pšeničnog i heljdinog do zobenog i prosog, iako je od pšenice najpopularnije.

Priprema blinija

Pod nazivom „blinci” uživaju popularnost u SAD od strane istočnoevropskih i jevrejskih doseljenika, koji ih koriste i u jevrejskoj kuhinji. Iako nisu deo niti jednog specifičnog religijskog obreda u judaizmu, blinci punjeni s nadevom od sira, a zatim prženi u ulju poslužuju se na jevrejske praznike poput Hanuke i Šavouta.