Bob

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Bob (višeznačna odrednica).
Bob
Dvočlani tim Sjedinjenih Država u bobu na Zimskim olimpijskim igrama 2010. u Vankuveru, Kanada
Najviše upravno teloMeđunarodna federacija boba i skeleta (franc. Fédération Internationale de Bobsleigh et de Tobogganing)
NadimciBobsled, bob, kraljevska klasa
Prvi put igran1870-te
Karakteristike
KontaktNe
Članovi timaPojedinačno ili timovi od 2 ili 4
Mešani polDa, ali obično u odvojenim takmičenjima
TipZimski sport, vožnja na hronometar
OpremaVisokotehnološke sanke, kaciga
mestoStaze za bob
Prisustvo
Olimpijadaod 1924

Bob je zimski sport u kom se takmičari pokušavaju u što kraćem vremenu spustiti po dogovorenoj zaleđenoj stazi u specijalnim aerodinamičnim sankama, koje se takođe nazivaju bob. Bob je standardni sport na Zimskim olimpijskim igrama od 1924. godine.[1]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tradicionalni bob četvorosed oko 1910. godine u Davosu, Švajcarska

Bob kao sport je prvi put prikazan u Švajcarskoj, krajem 19. veka.[2][3] Prva takmičenja su se održavala na zaleđenim putevima. U početku su se takmičila 5-6 članova posade u jednom bobu, da bi kasnije bile propisane dve discipline: bob četvorosed i bob dvosed.

1923. godine je osnovana Međunarodna bob federacija ili kraće FIBT (skraćenica od francuskog naziva Fédération Internationale de Bobsleigh et de Tobogganing). Već na Zimske olimpijske igre 1924. uvrštena je disciplina boba četvoroseda, a na ZOI 1932. i disciplina dvoseda, i to samo za muškarce. Te dve discipline su bile u programu svih Igara od tada, osim na ZOI 1960. kada je bob bio privremeno van programa. Žene su se u olimpijska takmičenja uključile u disciplini dvosed na ZOI 2002..

Osim na Zimskim olimpijskim igrama takmičenja u bobu se održavaju kroz Svetska i Evropska prvenstva, kao i Svetski kup. Najuspešnije nacije u bob takmičenjima su Švajcarska, Nemačka, i Kanada, a dobre predstavnike povremeno imaju i Italija, Rusija, SAD i Austrija.

Bob može da postigne brzinu od 150 km/h (93 mph), a svetski rekord je 201 km/h (125 mph).[4]

Moderna era[uredi | uredi izvor]

Staze[uredi | uredi izvor]

Altenberg staza, Nemačka.

Moderne staze su od betona, obložene ledom. Od njih se zahteva da imaju najmanje jedan pravi deo i jedan lavirint (tri okreta u brzom nizu bez pravog dela). U idealnom slučaju, moderna staza treba da bude duga 1.200 do 1.300 m (3.900-4.300 stopa) i da ima najmanje petnaest krivina. Brzine mogu da pređu 120 km/h (75 mph), a neke krivine mogu da podvrgnu posadu do čak 5 g.

Neke staze za bob se takođe koriste za takmičenja u sankanju i skeletu.

Neke staze nude turistima vožnju bob saonicama, uključujući one u Siguldi, Letonija; Insbruk-Igls, Austrija; Vistler, Britanska Kolumbija, Kanada; Lilihamer, Norveška; Kesana Pariol, Italija; Lejke Plasid, SAD; Solt Lejk Siti, Juta, SAD; i La Planj, Francuska.

Saonice i posade[uredi | uredi izvor]

Tim SAD na zidu, Šona Robok (pilot) i Valeri Fleming (kočnice) tokom svoje srebrne vožnje 2006. na Kesana Pariolu, Italija.

Savremene sanke kombinuju lake metale, čelične klizače i aerodinamično kompozitno telo. Takmičarske sanke moraju biti dugačke maksimalno 3,80 m (12,5 ft) (4 člana posade) ili 2,70 m (8,9 ft) dugačke (dvočlana posade). Klizači na obe su postavljene na širini od 0,67 m (2,2 ft). Sve dok nije dodato pravilo ograničenja težine 1952. godine, posade u bobu su bile veoma teške kako bi osigurale najveću moguću brzinu. Danas je maksimalna težina, uključujući posadu, 630 kg (1.390 lb) (4-člana), 390 kg (860 lb) (2 muškarca) ili 340 kg (750 lb) (2-žene), koja se može dostići preko dodavanja metalnih tegova. Same bob saonice su dizajnirane da budu što je moguće lakše kako bi omogućile dinamičko pozicioniranje mase kroz okrete staze za bob.[5]

Iako je bob nekada vozilo petoro ili šestoro ljudi, posada je 1930-ih smanjena na dve ili četiri osobe. Četvoročlanu posadu čine pilot, kočničar i dva gurača.[6] Sportisti se biraju na osnovu njihove brzine i snage, koji su neophodni da bi se saonice gurnule do takmičarske brzine na startu trke. Piloti moraju imati veštinu, tajming i finoću da usmere sanke duž putanje, ili „linije“, koja će proizvesti najveću brzinu.

U modernim bob saonicama, sistem upravljanja se sastoji od dva metalna prstena koji pokreću sistem remenica koji se nalazi u prednjem poklopcu koji okreće prednje klizače. Na primer, da bi skrenuo levo, pilot bi povukao levi prsten. Potrebna su samo suptilna podešavanja upravljanja za vođenje saonica; pri brzinama do 80 mph (130 km/h), bilo šta veće bi rezultiralo udesom. Pilot upravlja najvećim delom, a kočničar zaustavlja sanke nakon što se pređe ciljna linija povlačeći ručicu kočnice sanki.

Žene se takmiče u ženskom bobu (koji je uvek za dve žene), a muškarci u konkurenciji dvojice i četvoraca.[7] Od 25. septembra 2014. godine potvrđeno je da su žene sposobne da se takmiče u bilo kom bobu sa četiri „muška lica“, bilo kao deo mešovitog ili ženskog tima. Međutim, pošto su žene u proseku lakše od muškaraca (a samim tim i u nepovoljnom konkurentskom položaju u gravitacionom sportu), i zato što većina klizačkih nacija ima manje žena koje mogu da se takmiče od muškaraca, ova opcija se nije pokazala popularnom među timovima.

Monobob[uredi | uredi izvor]

Bob za jednu osobu se zove „monobob”. Sanke za samce su uvedene u međunarodno takmičenje i za adaptivni bob (za sportiste koji mogu da voze sanke, ali ne i guraju) i kao omladinski sport (za mlađe sportiste koji još nisu razvili sposobnost guranja teških sanki za dve ili četiri osobe). Nakon Zimskih olimpijskih igara 2018, Međunarodni olimpijski komitet i IBSF su se dogovorili da ženski monobob dodaju kao olimpijski sport za Zimske olimpijske igre 2022, kako bi bio jednak broj ženskih i muških takmičenja u bobu.

Pre takmičarske sezone 2020–21, monobobovi su tradicionalno bili konstruisani na jednodelnoj šasiji. Počevši od sezone 2020–21, takmičari u trkama koje je odobrio IBSF moraju da koriste zglobne (dvodelne) monobobove koje proizvodi jedini IBSF-ov proizvođač saonica, iXent. Sanke moraju biti teške najmanje 162 kg (357 lb) bez sportiste (ali uključujući opremu za merenje vremena i balastne tegove) i maksimalno 247 kg (545 lb) uključujući sportistu; klizači su isti kao i za bob za dve osobe.[8] Ovo podrazumeva maksimalnu granicu težine sportiste od 85 kg (187 lb).

Discipline[uredi | uredi izvor]

Bob četvorosed u fazi starta

Postoje dve discipline boba: četvorosed i dvosed. Dok se muškarci takmiče u obe discipline, žene se takmiče samo u dvosedu. Za svaku disciplinu su strogo propisane dimenzije boba:

  • maksimalna dužina boba od 3,8 m (četvorosed) odnosno 2,7 m (dvosed)
  • maksimalna masa uključujući posadu 630 kg (četvorosed) odnosno 390 kg (dvosed) i 340 kg (ženski dvosed)

Da bi postigli dozvoljenu maksimalnu težinu posada sme u bob dodati odgovarajući broj metalnih tegova. Razlog je naravno taj što teži bob postiže veću brzinu spuštajući se stazom. Pre uvođenja pravila o maksimalnoj težini u bobu su u pravilu nastupali teži takmičari.

Posada se sastoji od pilota, kočničara i u slučaju četvoroseda još dva člana posade. Za uspešan nastup potrebna je snaga i brzina posade prilikom inicijalnog guranja boba, i kasnije umetnost pilota koji treba na stazi pronaći optimalnu putanju i u što kraćem vremenu proći stazu pazeći pri tome da se ne dogodi prevrtanje ili izletanje iz staze. Kočničar zaustavlja bob nakon prolaska kroz cilj, dok kočenje na samoj stazi nije dozvoljeno.

Poznate bob staze[uredi | uredi izvor]

Bob staza je idealno dužine od 1.200 do 1.300 metara, uz 15-tak krivina. Na većini staza se postižu brzine i do 130 km/h. Danas je u svetu u pogonu svega 13 licenciranih bob staza:

Bob dvosed
Država Grad Dužina (m) Pad (m) Maksimalni
nagib (%)		 Broj krivina
 Austrija Igls 1.220 98,10 14 14
 Kanada Kalgari 1.475 121,2 15 14
 Francuska La Plagne 1.507,5 124,5 14,5 19
 Nemačka Altenberg 1.413 122,22 15 17
Kenigse 1.250 117 ? 12
Vinterverg 1.325 110 14,5 14
 Italija Cesana 1.435 117 9,2* 19
Kortina d'Ampeco 1.350 120,45 16 11
 Japan Nagano 1.762,3 112,5 15 13
 Norveška Lilehamer 1.365 114,3 15 16
  Švajcarska Sankt Moric 1.722 129 15 13
 Sjedinjene Američke Države Lejk Plesid 1.455 107 ? 20
Solt Lejk Siti 1.340 103,9 ? 15
* Prosečni nagib

Tabela olimpijskih medalja[uredi | uredi izvor]

Četvoro ljudi[uredi | uredi izvor]

 Rang  Država Zlato Zlato Srebro Srebro Bronza Bronza Ukupno
1  Nemačka 8 4 6 18
2  Švajcarska 5 5 5 15
3  Sjedinjene Američke Države 4 4 3 11
4  Italija 1 2 1 4
5  Austrija 1 2 0 3
6  Rusija 1 1 0 2
7  Kanada 1 0 1 2
8  Ujedinjeno Kraljevstvo 0 1 2 3
9  Belgija 0 1 1 2
10  Letonija 0 1 0 1
11  Francuska 0 0 1 1
12  Sovjetski Savez 0 0 1 1
Ukupno 20 21 21 62

Dva čoveka[uredi | uredi izvor]

 Rang  Država Zlato Zlato Srebro Srebro Bronza Bronza Ukupno
1  Nemačka 7 8 4 19
2  Švajcarska 4 5 6 15
3  Italija 3 2 2 7
4  Sjedinjene Američke Države 2 1 3 6
5  Kanada 1 1 0 2
6  Rusija 1 0 1 2
6  Sovjetski Savez 1 0 1 2
7  Ujedinjeno Kraljevstvo 1 0 0 1
8  Rumunija 0 0 1 1
Ukupno 19 17 18 54

Dve žene[uredi | uredi izvor]

 Rang  Država Zlato Zlato Srebro Srebro Bronza Bronza Ukupno
1  Kanada 2 1 0 3
2  Nemačka 1 1 1 3
2  Sjedinjene Američke Države 1 1 1 3
3  Italija 0 0 1 1
Ukupno 3 3 3 9

Ukupni olimpijski rang (2010)[uredi | uredi izvor]

 Rang  Država Zlato Zlato Srebro Srebro Bronza Bronza Ukupno
1  Nemačka 16 13 11 40
2  Švajcarska 9 10 11 30
3  Sjedinjene Američke Države 7 6 7 20
4  Italija 4 4 4 12
5  Kanada 4 2 2 8
6  Austrija 1 2 0 3
7  Ujedinjeno Kraljevstvo 1 1 2 4
8  Sovjetski Savez 1 0 2 3
9  Belgija 0 1 1 2
9  Rusija 0 1 1 2
11  Francuska 0 0 1 1
11  Rumunija 0 0 1 1
Ukupno 42 40 41 123

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 153. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Bobsledding (sport) - Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Pristupljeno 21. 02. 2014. 
  3. ^ Denby, Elaine (2002). Grand Hotels: Reality and Illusion. Reaktion Books. str. 128–131. ISBN 9781861891211. 
  4. ^ „Bobsleigh Activity | TeamsOnTour.com”. www.teamsontour.com. Arhivirano iz originala 01. 01. 2018. g. Pristupljeno 2016-11-24. 
  5. ^ Elliot, Danielle (7. 2. 2014). „Team USA's bobsled, luge and skeleton get high-tech tune-up”. CBS News. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  6. ^ „Bobsleigh: Technique”. British Bobsleigh & Skeleton. British Bobsleigh & Skeleton Association. Pristupljeno 5. 2. 2022. 
  7. ^ „FIBT the international home of Bobsleigh and Skeleton Sports”. Pristupljeno 3. 2. 2010. 
  8. ^ International Bobsleigh and Skeleton Federation (oktobar 2020). „International Women's Monobob Rules 2020” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 22. 1. 2021. g. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боб&oldid=27681521”