Božanstvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Krishnaup
Skanda
Beaker
Orisha
Ares
Itzamna e Ixchel
Jesus Christ
Janus
Kami
Primeri predstava božanstava u različitim kulturama; u smeru kazaljke na satu sa gornje leve strane: hinduizam, budizam, joruba, maja, rimski, šintoistički, hrišćanski, grčki i inka.

Božanstvo je, po verovanju nekih kultura, natprirodno biće koje se smatra božanskim ili svetim.[1][2] Muško božanstvo se naziva bog, dok je žensko boginja.

Religije se mogu kategorisati po tome koliko božanstava obožavaju. Monoteističke religije prihvataju samo jedno božanstvo (pretežno nazvano Bog),[3][4] dok politeističke religije prihvataju više božanstava.[5] Henoteističke religije obožavaju jedno vrhovno božanstvo, ali ne isključuju ostala, smatrajući ih aspektom istog božanskog principa;[6][7] dok nonteističke religije poriču bilo kog vrhovnog večnog božanskog tvorca ali prhvataju panteon božanstava koji žive, umiru i mogu se ponovo roditi kao bilo koje drugo biće.[8][9]

Iako većina monoteističkih religija tradicionalno smatra svog Boga kao svemogućeg, sveprisutnog, dobronamernog i večnog,[10][11][12] nijedna od ovih osobina nije bitna za definiciju "božanstva"[12][13] i različite kulture su različito konceptualizovale svoje božanstvo.[12][13] Monoteističke religije uglavnom se odnose na Boga u muškom rodu,[14][15] dok se druge religije odnose prema svojim božanstvima na različite načine - muška, ženska, dvopolna i bespolna božanstva.[16][17][18]

Istorijski, mnoge drevne kulture - uključujući drevne Mesopotamce, Egipćane, Grke, Rimljane, Nordijce i Azijate - personifikovale su prirodne pojave, ili kao namerne uzroke ili kao efekte.[19][20][21] Neke avestanska i vedska božanstva smatrana su etičkim konceptima.[19][20] U indijskim religijama, božanstva su zamišljana kako se manifestuju u hramu tela svakog živog bića, kao čulni organi i um.[22][23][24] Božanstva su zamišljana kao oblik postojanja (Samsara) nakon ponovnog rođenja, za ljudska bića koja su dobijala zasluge kroz etički život, gde su postajali božanstva čuvari i živeli blaženo na nebu, ali su takođe podložni smrti kad se njihova zasluga izgubi.[8][9]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Panteisti veruju da sam univerzum i sve u njemu čine jedno, sveobuhvatno božanstvo.[25][26]

Ne postoji univerzalno prihvaćen konsenzus o tome šta je božanstvo,[2] a koncepti božanstava se značajno razlikuju u različitim kulturama.[2] Hju Oven navodi da izraz „božanstvo ili bog ili njegov ekvivalent na drugim jezicima“ ima zbunjujući raspon značenja i značaja.[27]‍:vii–ix Ona se kreću od „beskonačnog transcendentnog bića koje je stvorilo i gospodari univerzumom“ (Bog), na „konačan entitet ili iskustvo, sa posebnim značajem ili koji izaziva poseban osećaj“ (bog), do „koncepta u religioznom ili filozofskom kontekstu koji se odnosi na prirodu ili uvećana bića ili na nadsvetovno carstvo“, do „brojnih drugih upotreba“.[27]‍:vii–ix

Božanstvo je tipično konceptualizovano kao natprirodni ili božanski koncept, koji se manifestuje u idejama i znanju, u obliku koji kombinuje izvrsnost u nekim ili svim aspektima, bori se sa slabostima i pitanjima u drugim aspektima, herojski u pogledu i postupcima, ali je povezan sa emocijama i želje.[28][29] U drugim slučajevima, božanstvo je princip ili stvarnost kao što je ideja „duše”. Upanišade hinduizma, na primer, karakterišu Atmana (dušu, sopstvo) kao devu (božanstvo), na taj način tvrdeći da je deva i večni vrhovni princip (Braman) deo svakog živog bića, da je ova duša duhovna i božanska, i da shvatiti samospoznaju znači spoznati vrhovno.[30][31][32]

Teizam je verovanje u postojanje jednog ili više božanstava.[33][34] Politeizam je verovanje i obožavanje više božanstava,[35] koja su obično sastavljena u panteon bogova i boginja, sa pratećim ritualima.[35] U većini politeističkih religija, različiti bogovi i boginje su reprezentacije sila prirode ili principa predaka, i mogu se posmatrati ili kao autonomni ili kao aspekti ili emanacije Boga stvoritelja ili transcendentalnog apsolutnog principa (monističke teologije), koji se manifestuje imanentno u prirodi.[35] Henoteizam prihvata postojanje više od jednog božanstva, ali smatra da su sva božanstva ekvivalentne reprezentacije ili aspekti istog božanskog principa, najvišeg.[36][37][38] Monolatrija je verovanje da mnoga božanstva postoje, ali da se samo jedno od ovih božanstava može valjano obožavati.[39][40]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Encyclopedia of gender and society. O'Brien, Jodi. London: SAGE. 2009. ISBN 9781452266022. OCLC 811563770. 
  2. ^ a b v O'Brien, Jodi (2009). Encyclopedia of Gender and Society (na jeziku: engleski). Los Angeles: Sage. str. 191. ISBN 978-1-4129-0916-7. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  3. ^ Only one God? : monotheism in ancient Israel and the veneration of the goddess Asherah. Becking, Bob. London: New York. 2001. ISBN 9780567232120. OCLC 741691675. 
  4. ^ The boundaries of monotheism : interdisciplinary explorations into the foundations of western monotheism. Korte, Anne-Marie, 1957-, Haardt, Maaike de, 1954-. Leiden: Brill. 2009. ISBN 9789047426639. OCLC 568659427. 
  5. ^ Brown, Jeannine K. (2007). Scripture as communication : introducing biblical hermeneutics. Grand Rapids, Mich.: Baker Academic. ISBN 9780801027888. OCLC 76183286. 
  6. ^ The Routledge companion to theism. Taliaferro, Charles., Harrison, Victoria S., Goetz, Stewart. New York: Routledge. 2013. ISBN 9780203123294. OCLC 813993755. 
  7. ^ Reat, N. Ross (1991). A world theology : the central spiritual reality of humankind. Perry, Edmund F. Cambridge [England]: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33159-3. OCLC 22983091. 
  8. ^ a b Keown, Damien (2013). Buddhism : a very short introduction (New izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966383-5. OCLC 812686123. 
  9. ^ a b The Oxford handbook of atheism. Bullivant, Stephen Sebastian, 1984-, Ruse, Michael (1. izd.). Oxford, United Kingdom. ISBN 9780199644650. OCLC 830367873. 
  10. ^ A dictionary of philosophy of religion. Taliaferro, Charles., Marty, Elsa J. New York: Continuum. 2010. ISBN 9781441185044. OCLC 741691542. 
  11. ^ Wilkerson, W. D. Walking with the gods : modern people talk about deities, faith, and recreating ancient traditions. Sand Springs, Oklahoma. ISBN 9780991530014. OCLC 913794694. 
  12. ^ a b v Trigger, Bruce G. (2003). Understanding early civilizations : a comparative study. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82245-9. OCLC 50291226. 
  13. ^ a b Hood 1990
  14. ^ Routledge international encyclopedia of women : global women's issues and knowledge. Kramarae, Cheris., Spender, Dale. New York: Routledge. 2000. ISBN 9780203800942. OCLC 826516823. 
  15. ^ The Oxford encyclopedia of the Bible and gender studies. O'Brien, Julia M.,. Oxford. ISBN 9780190204884. OCLC 883651697. 
  16. ^ Roman and European mythologies. Bonnefoy, Yves. Chicago: University of Chicago Press. 1992. ISBN 978-0-226-06455-0. OCLC 25788416. 
  17. ^ Pintchman, Tracy (2014). Seeking Mahadevi: Constructing the Identities of the Hindu Great Goddess. SUNY Press. ISBN 9780791490495. 
  18. ^ Roberts, Nathaniel. To be cared for : the power of conversion and foreignness of belonging in an Indian slum. Oakland, California. ISBN 9780520963634. OCLC 945698191. 
  19. ^ a b An introduction to ancient Iranian religion : readings from the Avesta and Achaemenid inscriptions. Malandra, William W. Minneapolis [Minn.]: University of Minnesota Press. 1983. ISBN 978-0-8166-1114-0. OCLC 9042875. 
  20. ^ a b Philosophy of religion. Fløistad, Guttorm., International Institute of Philosophy. Dordrecht: Springer. 2010. ISBN 9789048135271. OCLC 567369754. 
  21. ^ Potts, Daniel T. (1997). Mesopotamian civilization : the material foundations. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3339-9. OCLC 35262365. 
  22. ^ Advaita Vedānta up to Śaṃkara and his pupils. Potter, Karl H. Princeton, New Jersey. ISBN 9781400856510. OCLC 889252549. 
  23. ^ Saṃnyāsa Upaniṣads : Hindu scriptures on asceticism and renunciation. Olivelle, Patrick. New York: Oxford University Press. 1992. ISBN 978-1-4237-6454-0. OCLC 65221446. 
  24. ^ Encyclopedia of Hinduism. Cush, Denise., Robinson, Catherine A., York, Michael, 1939-. London: Routledge. 2008. ISBN 9781135189792. OCLC 810077906. 
  25. ^ Pearsall, Judy (1998). The New Oxford Dictionary Of English (1st izd.). Oxford: Clarendon Press. str. 1341. ISBN 978-0-19-861263-6. 
  26. ^ Edwards, Paul (1967). Encyclopedia of PhilosophyNeophodna slobodna registracija. New York: Macmillan. str. 34. 
  27. ^ a b Owen, Huw Parri (1971). Concepts of Deity (na jeziku: engleski). Springer. ISBN 978-1-349-00093-7. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  28. ^ Gupta, Bina; Gupta, Professor of Philosophy and Director South Asia Language Area Center Bina (2012). An Introduction to Indian Philosophy: Perspectives on Reality, Knowledge, and Freedom. Routledge. str. 21—25. ISBN 978-1-136-65310-0. 
  29. ^ Gupta, Bina (2012). An Introduction to Indian Philosophy: Perspectives on Reality, Knowledge, and Freedom. Taylor & Francis. str. 88—96. ISBN 978-1-136-65309-4. 
  30. ^ Cohen, Signe (2008). Text and Authority in the Older Upaniṣads. Brill. str. 40, 219—20, 243—44. ISBN 978-90-474-3363-7. 
  31. ^ Fowler, Jeaneane (1997). Hinduism: Beliefs and Practices (na jeziku: engleski). Brighton: Sussex Academic Press. str. 10, 17—18, 114—18, 132—33, 49. ISBN 978-1-898723-60-8. Pristupljeno 28. 6. 2017. [mrtva veza]
  32. ^ Choon Kim, Yong; Freeman, David H. (1981). Oriental Thought: An Introduction to the Philosophical and Religious Thought of Asia (na jeziku: engleski). Totowa, NJ: Littlefield, Adams and Company. str. 15—19. ISBN 978-0-8226-0365-8. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  33. ^ „the definition of theism”. Dictionary.com. Pristupljeno 22. 1. 2018. 
  34. ^ „theism”. Merriam-Webster (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 1. 2018. 
  35. ^ a b v Libbrecht, Ulrich (2007). Within the Four Seas: Introduction to Comparative Philosophy. Peeters Publishers. str. 42. ISBN 978-90-429-1812-2. 
  36. ^ Reat, N. Ross; Perry, Edmund F. (1991). A World Theology: The Central Spiritual Reality of Humankind (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. str. 73—75. ISBN 978-0-521-33159-3. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  37. ^ Monotheism and Polytheism, Encyclopædia Britannica;
    Louis Shores (1963). Collier's Encyclopedia: With Bibliography and Index. Crowell-Collier Publishing. str. 179. , Quote: "While admitting a plurality of gods, henotheism at the same time affirms the paramount position of some one divine principle."
  38. ^ Taliaferro, Charles; Harrison, Victoria S.; Goetz, Stewart (2012). The Routledge Companion to Theism. Hoboken: Taylor and Francis. str. 78—79. ISBN 978-1-136-33823-6. Pristupljeno 22. 1. 2018. ;
    Rangar Cline (2011). Ancient Angels: Conceptualizing Angeloi in the Roman Empire. Brill Academic. str. 40—41. ISBN 978-90-04-19453-3. 
  39. ^ Eakin, Jr, Frank (1971). The Religion and Culture of Israel. Boston: Allyn and Bacon. str. 70. , Quote: "Monolatry: The recognition of the existence of many gods but the consistent worship of one deity".
  40. ^ McConkie, Bruce R. (1979), Mormon Doctrine (2nd izd.), Salt Lake City, UT: Bookcraft, str. 351 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Božanstvo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божанство&oldid=27674755”