Božićna večera

Ćuretina pečena u rerni.

Mnoge tradicije uključuju i desert nakon glavnog jela. Ovde je poslužavnik sa toplom čokoladom uparen sa kolačima od đumbira na božićnu temu.

Božićna večera je obrok koji se tradicionalno jede na Božić. Ovaj obrok može da se održi bilo kada od Badnje večeri do uveče na sam Božić. Obroci su često posebno bogati i obimni, u tradiciji hrišćanske proslave praznika, i čine značajan deo skupova održanih u čast proslave dolaska božićnih praznika. U mnogim slučajevima, obrok ima element obreda povezan sa verskim slavljem, kao što je molitva blagodati.

Obrok koji se konzumira varira u različitim delovima sveta u zavisnosti od regionalnih kuhinja i lokalnih tradicija. U mnogim delovima sveta, posebno u bivšim britanskim kolonijama, obrok deli određenu vezu sa engleskom božićnom večerom koja uključuje pečeno meso i puding. Božićni puding i božićni kolač evoluirali su iz ove tradicije.

U zemljama bez duge hrišćanske tradicije, kao što je Japan, na božićni obrok može u većoj meri uticati popularna kultura.

Azija

Indija

Indijci kuvaju raznovrsnu hranu, uključujući birjani sa piletinom ili ovčetinom, piletinom i ovčijim karijem, a zatim kolače ili slatkiše poput kira. Dugo uspostavljene hrišćanske zajednice poput Goan katolika imaju jela od svinjskog mesa i jela od govedine kao deo glavnog jela božićne večere. Tu spadaju svinjetina vindalu i sorpatel. Za dezert je popularno jelo zvano bebinka. Hrišćanska zajednica Kerala je najveća zajednica hrišćanstva u Indiji. Keralite proslavljaju Božić misom ponoći, božićnim pesmama i hranom. Proslava Božića počinje od Badnjeg dana. Crkve su ukrašene, božićne jelke i veće božićne zvezde iz omladinskih grupa najveće su atrakcije u Kerali. Ljudi iz Kerale idu od kuće do kuće da slave i plešu jedni s drugima tokom vremena koleda. Svi keraliti − uključujući hinduse i muslimane − slave Božić i međusobno dele slatkiše i poklone, i učestvuju u koledama i gradskim proslavama. Torta od šljiva je poznati dezert u Kerali i porodica se okuplja i seče tortu posle ponoćne mise. Alkohol se široko konzumira tokom božićne sezone.

Japan

Božićni kolači u japanskom stilu u izlogu.

Japanski božićni kolač, beli biskvit prekriven kremom i ukrašen jagodama, često se konzumira, a Stolen torta, koja se uvozi ili proizvodi lokalno, široko je dostupna. Uspešna reklamna kampanja 1970-ih učinila je jelo u KFC restoranima oko Božića nacionalnim običajem. Njihova pileća jela toliko su popularna tokom sezone da restorani uzimaju rezervacije mesecima unapred.

Liban

Libanski hrišćani slave božićne večere. Gozba, obično uveče 24. i za vreme ručka 25. decembra, veoma je velika. Porodica se okuplja za oba obroka, a neki ostaci od večere se poslužuju i za ručak sledećeg dana. Tradicionalna ponuda za Božić su bademi presvučeni šećerom. Pečena ćuretina je najčešći izbor obroka. Pečena patka, libanska salata i peciva poput medenog kolača i bûche de Noël takođe su česti. Bejrut slavi Božić organizujući glamurozne i velike božićne zabave. Izložbe božićnih zvezda, božićnih jelki i božićnih lampica u zapadnom stilu veoma su popularne.

Filipini

Božićna večera na Filipinima naziva se Noche Buena po hispanskom običaju i održava se prema ponoći 24. decembra. Ona obično dolazi nakon što je cela porodica prisustvovala kasno večernjoj misi zvanoj Misa de Gallo („misa petla”). Središnji deo božićne večere često je božićna šunka, koji je obično sušeni svinjski but. Ovo se obično služi sa queso de bola, kuglom edamer sira prekrivenom crvenim voskom. Druga sveprisutna jela su testenine, a za desert voćna salata. Večera bi obično bila praćena toplim kakaom koji se pravi od čistog, lokalno uzgojenog zrna kakaa. Neke porodice preferiraju topli kakao pripremljen od presovanog kakao praha koji je ili čist ili malo zaslađen. Većina hrane koja se služi za božićnu večeru je sveža i obično se priprema tokom Badnjeg dana.

Porodice srednje klase i bogate porodice uglavnom pripremaju raskošne gozbe koje mogu uključivati nešto od sledećeg: svinjetinu sa ražnja; rolnice; ribu; marinadu; punjenu piletinu; pečenu ćuretinu; goveđi paprikaš; začinjeni goveđi paprikaš; paelju; i druge tradicionalne obroke. Manje imućne porodice odlučile bi se za ekonomičniju božićnu večeru; organizovanje čak i jednostavnog okupljanja uprkos finansijskim poteškoćama odražava presudan značaj u filipinskoj kulturi porodičnog (i, šire, zajedničkog) jedinstva.

Ovaj fokus na porodicu zajednički je svim filipinskim socijalno-ekonomskim klasama i etničkim grupama koje slave Božić u kojem se očekuje da većina, ako ne i svi, članovi podružnice ili šire porodice zajedno učestvuju u božićnoj večeri. Rođaci koji žive u inostranstvu, toplo se podstiču da se vrate kući, jer je to najvažniji filipinski hrišćanski praznik u godini. Većina porodica radije razmenjuje božićne poklone odmah nakon večere, za razliku od zapadnog običaja otvaranja poklona na božićno jutro.

Evropa

Austrija

U Austriji, Badnji dan je proslava završetka predbožićnog posta. Božić obično slave samo hrišćani. Badnje veče je istorijski dan kada se jelka ukrašava i osvetljava pravim svećama, kako bi mali Isus mogao da ga poseti. Božić je nacionalni praznik u Austriji i većina Austrijanaca provodi dan gozbeći sa svojom porodicom. Jedu se prženi šaran, saher torta i božićni keks, kao i mnogi drugi čokoladni delikatesi, uključujući jestive božićne ukrase. Božićnu večeru obično čine guska, šunka koja se služi sa kuvanim vinom, punčom i čokoladnim musom.

Belorusija, Litvanija i Ukrajina

U oblastima bivše zajednice Poljske i Litvanije (npr. Belorusija, Litvanija, Poljska i veći deo Ukrajine) na Badnji dan (24. decembra u Litvaniji i Poljskoj, 6. januara u Belorusiji i Ukrajini), služi se složeni i ritualni obrok od dvanaest bezmesnih jela. Ovo potiče iz tradicije tretiranja predbožićne sezone kao doba posta, prelomljenog u noći uoči Božića.

Tradicionalni božićni obrok u srednjoj Evropi je prženi šaran, u Češkoj se obično služi sa krompir salatom.

Češka

Tradicionalni božićni obrok u Češkoj je prženi šaran i salata od krompira koji se jedu tokom božićne večere 24. decembra uveče. Često je prati riblja čorba pripremljena od ostataka šarana (glava ili kosti itd). Mnoga domaćinstva takođe pripremaju veliku raznolikost specijalnih božićnih biskvita koje će ponuditi posetiocima. Pripremaju se mnogo dana pre gozbe i treba im puno vremena za ukrašavanje. Takođe je uobičajeno da deca čokoladnim slatkišima ukrase božićnu jelku.

Danska

Danska božićna večera

Prema jednoj reprezentativnoj studiji, u Danskoj se tradicionalni božićni obrok koji se služi 24. decembra sastoji od: pačetine (66% anketiranih domaćinstava), pečene svinjetine sa čvarcima (43%), ćuretine (8%) ili guske (7%). Podaci broje više od 100%, jer neke porodice pripremaju više vrsta mesa za božićnu večeru. Meso se služi sa kuvanim krompirom (od kojih su neki karamelizirani, a neki pečeni), crvenim kupusom i obiljem sosa. Nakon glavnog jela sledi desert risalamande, puding od pirinča serviran sa sosom od višanja ili sosom od jagoda, često sa celim bademom sakrivenim unutra. Srećni pronalazač badema ima pravo na dodatni poklon, bademov poklon. Božićna pića su kuvano vino i tradicionalna božićna piva, posebno pripremljena za sezonu i koja obično imaju visok sadržaj alkohola.

Finska

Joulupöytä (prevedeno „Božićni sto”) naziv je tradicionalne daske za hranu koja se služi na Božić u Finskoj, slično švedskom smörgåsbord. Sadrži mnoštvo različitih jela, od kojih je većina tipična za sezonu. Glavno jelo je obično velika božićna šunka, koja se jede sa senfom ili hlebom zajedno sa ostalim jelima. Takođe se služi riba (često lutefisk i gravlaks ili dimljeni losos), a sa šunkom postoje i različite tepsije obično sa krompirom, rutabagom ili šargarepom. Tradicionalni božićni napitak je kuvano vino, koje može biti alkoholno ili bezalkoholno.

Francuska

U Francuskoj i pojedinim zemljama francuskog govornog područja, réveillon je duga večera, a moguće i zabava, koja se održava uveče pre Božića i Nove godine. Naziv ove večere zasnovan je na reči réveil (što znači „buđenje”), jer učešće uključuje ostajanje budnim do ponoći.

Krištkindelsmerik, najstarija božićna pijaca u Francuskoj, radosna je proslava u Strazburu koja je tamo već četiri do pet vekova. Tržište je dugogodišnja tradicija predstavljanja „Deteta Isusa”. Sa više od 300 tezgi, parada, klizališta i još mnogo toga, pijaca se pokazala kao veliko i svečano slavlje sa mnogo različitih jela sa raznih tezgi. Milioni ljudi dolaze da posete i proslave svečanosti i hranu na ovom božićnom festivalu.

Nemačka

U Nemačkoj su primarna božićna jela pečena guska i pečeni šaran, mada se mogu poslužiti i odojak ili patka. Tipični prilozi uključuju pečeni krompir i razne oblike kupusa poput kelja, prokelja i crvenog kupusa. U nekim regionima se božićna večera tradicionalno služi na Badnji dan, a ne na Badnje veče. U ovom slučaju, večera na Badnje veče je jednostavnija stvar koja se sastoji od kobasica i salate od krompira. Slatkiši i božićno pecivo su sve samo ne obavezni i uključuju marcipan, začinske pločice, nekoliko vrsta hleba i razne voćne kolače i voćne hlebove kao što su Christstollen i Dresdener Stollen.

Mađarska

U Mađarskoj priprema za božićnu večeru započinje na Badnji dan, a jede se na Badnje veče u 18:00. Glavno jelo zove se Ribarska čorba ili halászlé od šarana. Za božićni desert Bejgli ili kolut od maka je tradicionalna mađarska božićna torta sa makom i nadevima od orahove paste.

Island

Islandska božićna večera jede se na Badnje veče u 18:00. Glavno jelo se razlikuje od porodice do porodice. Najčešće jelo je verovatno Hamborgarhryggur, koji je vrsta gamonskog odreska. Druga uobičajena jela su pečena divljač, poput irvasa, pertane i dimljene jagnjetine, kao i velika raznolikost druge pečene živine poput patke, ćuretine, koju mnogi jedu i na Božić ili u drugim prilikama tokom božićnih praznika.

Irska

U Irskoj pripreme za božićnu večeru počinju na Badnje veče. Ljudi će skuvati šunku i možda će početi da pripremaju povrće. Irska božićna večera, koja se normalno jede između 13:00. i 16:00 časova na Božić, sastoji se od ćuretine, šunke, prokulice, pečenog krompira, punjenja i raznog povrća. Starija tradicija, koju još uvek prate mnogi ljudi u Irskoj, je da se na Božić služi patka ili guska.

Večera se obično sastoji od pečene ćuretine (mada je druga živina, poput guske, piletine, patke, kopuna ili fazana, alternativa), ponekad sa pečenom govedinom ili gamonom ili, u manjoj meri, svinjetinom. U nekim delovima Irske, posebno u okrugu Kork i Limerik, ješće se i začinjena govedina. Centralni komad se obično služi sa nadevom, sosom, a ponekad i formerom, sosom od brusnice ili želea od crvene ribizle, sosom od hleba, pečenim krompirom (ponekad i kuvanim ili pireom), povrćem (obično kuvanim ili kuvanim na pari), posebno prokeljom i šargarepom; dezert se sastoji od božićnog pudinga (ili pudinga od šljive), ponekad usitnjenih pita, božićne torte ili sitnice, sa brendi puterom ili kremom.

Italija

Italijanske regionalne tradicije su raznolike. Oni su polarizovani u dve oblasti: Severna Italija i Južna Italija (od Rima prema jugu). Štaviše, često je večera na Badnje veče važnija od božićne večere, jer se sveta misa služi u ponoć.

Primo je obično vrsta supe napravljene od testenine (obično punjene testenine, poput tortelina), kuvane u mesu ili supi od kopuna. Sekondo se veoma razlikuje u dve oblasti. U severnoj Italiji obično jedu živinu, često punjenu ili pečenu ili kuvanu i začinjenu sosovima, poput mostarde. U južnoj Italiji jedu prženu kapitone jegulju, što je tipično za Badnje veče, jer je ovo posni dan. Na Božić su mogli da jedu pečenu jagnjetinu ili ribu.

Božićni slatkiši su veoma raznoliki i svaki region i podregion imaju svoje. Uopšteno govoreći, u severnoj Italiji jedu tortu obogaćenu kandiranim voćem, čokoladom, suvim grožđem ili pinjolima, poznatom kao panetone, a zatim torone (obogaćen višnjama, čokoladom, slatkišima i još mnogo toga), nugatom i orasima. U južnoj Italiji, umesto jedne torte, služe mnoge vrste marcipana, keksa, cepola, kanolija, kandiranog voća i svežeg voća. U poslednjih nekoliko decenija panetone je postao popularan kao božićni slatkiš širom Italije. Pandoro je takođe veoma popularan kolač na Božić i Novu godinu, u pratnji dobrog Spumantea.

Holandija

Jedna tipična holandska tradicija je „gurmanski”, večernji događaj gde male grupe ljudi sede zajedno oko gurmanskog seta i koriste svoj mali tiganj za kuvanje i začinjavanje sopstvene hrane u vrlo malim porcijama. Domaćin je pripremio sitno seckano povrće i različite vrste mesa, ribe, škampa i škampa. Sve prate različite salate, voće i sosovi. Poreklo ovog običaja leži najverovatnije u bivšoj holandskoj koloniji Indoneziji.

Holanđani takođe uživaju u tradicionalnijim božićnim večerama, posebno u mesu i divljači poput pečene govedine, patke, zeca i fazana. Ovo se obično služi uz različite vrste povrća, krompira i salata. Poslednjih godina tradicije iz anglosaksonskih zemalja postaju sve popularnije, naročito ćuretina u britanskom stilu.

Norveška

Najčešće jelo je svineribbe, svinjski stomak pripremljen sa začinima (solju i biberom). Obično se konzumira zajedno sa kuvanim povrćem, kiselim kupusom, džemom od brusnice, krompirom, sosom, pivom i nekoliko čaša akavita. U zapadnim delovima zemlje, ovčja rebra su ubedljivo najpopularnija božićna večera. Neki i dalje jedu tradicionalnu sušenu ribu, ali češće se jede u drugim prilikama tokom božićnog perioda. Veoma popularan desert je puding od pirinča, serviran sa sosom od malina.

Poljska

Božićna večera u Poljskoj.

Božić je državni praznik u Poljskoj i većina Poljaka provodi dan gozbeći sa svojom porodicom. Božićni obrok je složen, služi se uveče 24. decembra, nudeći velike količine hrane. Ovaj obed za Badnji dan zove se Vigilija. Nakon što se prva zvezda pojavi na nebu, svi dele božićnu oblandu i žele dobre stvari za narednu godinu. Tada počinje večera. Obrok je bez mesa, poštujući katoličku tradiciju. Mnoga domaćinstva takođe pripremaju veliki izbor specijalnih božićnih jela, koja obično broje 12 u čast 12 apostola.

Jela uključuju: punjeni šaran, prženi šaran, haringa u vinskom sosu, haringa u sosu od kreme, voćni kompot, salata od povrća, supa (cvekla, pečurke ili riba) sa uskom, pierogi, grašak i šargarepa, kuvani krompir, krem sos od pečuraka, kiseli kupus i kolač od maka. Većina domaćinstava ostavlja neočekivanom gostu prazan tanjir za stolom. Na stolu je obično slama ili seno koje simbolizuje jasle. Tokom sezone se peku medeni kolačići sa đumbirom.

Portugal

Tradicionalno se u Portugalu porodica okuplja za stolom na Badnje veče, da bi jeli kuvani sušeni, slani bakalar praćen kuvanim kupusom ili zelenilom, u zavisnosti od onoga što im je ostalo u bašti, kuvanog krompira, kuvanog luka, kuvanih jaja i leblebija. Ponekad se napravi jednostavan preliv sa crnim lukom, belim lukom ili peršunom. Ovaj obrok prati izdašna količina maslinovog ulja.

Postoje varijacije u celoj zemlji i, tradicionalno, ćuretina (ponekad i svinjetina u nekim regionima) služi se za ručak 25. decembra.

Rumunija

Sarmale sa mamaligom na božićnoj trpezi.

Rumunska hrana koja se služi tokom praznika veliki je za više obroka, od kojeg se većina sastoji od svinjskog mesa (organa, mišića i masti). Ovo je uglavnom simbolična gesta za Svetog Ignjatija Antiohijskog.

Tokom Božića, Rumuni spremaju ili kupuju razna specijalna jela, uključujući poslastice, slatkiše ili pomfrit. Rumuni najčešće peku kozonak, kolač od brašna, žumanca, kvasca i mnogih drugih pouzdanih sastojaka, ukusa, začina i dodataka. Postoji nekoliko vrsta kozonaka, sa brojnim receptima. Ostala božićna jela uključuju jela od piftija, sarmala ili svinjskog mesa.

Slovačka

Slovački božićni prženi šaran sa krompir salatom.

Božićna večera u Slovačkoj slavi se 24. decembra; večera se održava oko 17 do 18 sati. Tradicionalna večera uključuje oplatke (tanke vafle sa medom ili belim lukom), supu od kiselog kupusa (kapustnica) sa suvim pečurkama i kobasicama (ponekad sa suvim šljivama), šaran ili drugu ribu sa salatom od krompira, jabukama i božićnim keksom i opekancem.

Slovenija

Na slovenačkom se Badnje veče naziva „Sveta noč”. Porodica se okuplja na večeri oko 6 sati uveče. Tipična jela su potica, pečenka i ćuretina sa roštilja. Uz hranu se može servirati kuvano vino i punč od jaja. Neke porodice takođe pripremaju božićne biskvite pre večere.

Španija

Na španskom, Badnje veče se zove Nochebuena, doslovno prevedeno kao „Dobra noć”. U Španiji se slavi velikom porodičnom gozbom, koja se jede kasno uveče i može trajati nekoliko sati; neke porodice prisustvuju ponoćnoj misi pre ili posle obroka. U Španiji je Badnje veče vreme za proslavu u susednim barovima i kafićima i oko stola sa porodicom i prijateljima. Vreme je za razmenu poklona ili Deda Mraza, mada se uglavnom izvodi na Bogojavljenje, koje se dešava 6. januara.

U srednjovekovnoj katalonskoj kuhinji, živina je služena za božićnu večeru, a druga jela sa salsom de pago praćena su jelom od jagnjetine i slaninom. Poslednje jelo bio je formatge torrador (sličan provoleti u savremenoj argentinskoj kuhinji), neula i klarea (takođe nazvane „bela sangrija”, slično hipokerima).

Švedska

Švedska božićna večera ponekad uključuje dekoracije u obliku svinjske glave.

Švedska božićna večera ili Julbord sastoji se od pet do sedam jela. Prva tri jela su razne vrste ribe, obično različite vrste kisele haringe i lososa, koje se jedu sa kuvanim krompirom ili oštrim hlebom i lutfiskom. Četvrti su naresci od mesa, a božićna šunka je najvažnija. Česte su i dimljene kobasice, sir od glave i leverpastej. Peto jelo se sastoji od toplih jela kao što su ćufte, male pržene kobasice i Janssons frestelse. Na kraju se poslužuje tanjir sa sirom i tanjir za dezert. Najpopularniji desert je puding od pirinča sa celim bademom sakrivenim u sebi. Očekuje se da će se pronalazač badema venčati pre sledećeg Božića.

Uobičajena pića su božićno pivo, julmust i rakija.

Ujedinjeno Kraljevstvo

Božićna večera u Škotskoj, koja sadrži pečenu ćuretinu, pečeni krompir, pire krompir, karfiol i prokelj.

Božićna večera u Ujedinjenom Kraljevstvu obično se jede popodne ili uveče 25. decembra. Večera se obično sastoji od ćuretine, fazana, patke ili guske, servira se sa nadevom, sosom, jorkširskim pudingom, sosom od brusnice ili želeom od ribizle; sos od hleba; pečeni krompir (ponekad i kuvan ili pire); povrće, posebno prokelj i paškanat; sa dezertom od božićnog pudinga (ili pudinga od šljive), ponekad mlevenih pita ili sitnica, sa brendi putirom ili kremom.

Božićni puding

U Engleskoj se evolucija glavnog jela u ćuretinu nije odvijala godinama, pa čak ni vekovima. U početku, u srednjovekovnoj Engleskoj, ponekad se služilo glavno jelo od vepra. Kroz 16. i 17. vek često se služila guska ili kopun, a bogataši su ponekad jeli i pečenje od paunova i labudova. Ćuretina se pojavila na božićnim trpezama u Engleskoj u 16. veku, a popularna istorija govori o tome da je kralj Henri VIII bio prvi engleski monarh koji je imao ćuretinu za Božić. Tomas Tuser, poljoprivrednik iz 16. veka, primetio je da su do 1573. ćurke obično služile na engleskim božićnim večerama. Tradicija ćuretine na Božić brzo se širila širom Engleske u 17. veku, a takođe je postalo uobičajeno da se služi guska koja je ostala pretežno pečenje do Viktorijanske ere. (bilo je sasvim uobičajeno da se osnivaju „Klubovi” za guske, omogućavajući porodicama radničke klase da pre toga uštede tokom godine na gusci). Poznata scena engleske božićne večere pojavljuje se u knjizi Čarlsa Dikensa Božićna priča (1843), gde Skrudž šalje Bobu Kračitu veliku ćurku. Kurs pudinga na britanskoj božićnoj večeri često može biti božićni puding, koji potiče iz srednjovekovne Engleske. Sitnice, sitne pite, božićna torta ili julski kolač takođe su popularni.

Severna Amerika

Kanada

U delovima Kanadi gde se govori engleski jezik božićna večera je slična onoj u Britaniji. Tradicionalna božićna večera uključuje ćuretinu sa nadevom, pire krompirom, sosom, sosom od brusnice i povrćem kao što su šargarepa, repa, pastrnjak itd. Koriste se i druge vrste živine, pečena govedina ili šunka. Za dezert su osnovna pita od bundeve ili jabuka, puding od grožđica, božićni puding ili voćna torta. Punč od jaja, punč na bazi mleka koji se često ubrizgava u alkohol, takođe je popularan tokom praznika. Ostali božićni proizvodi uključuju božićne kolačiće, kolače sa maslacem i pecivo, koje se tradicionalno peče pre praznika i služi prijateljima na božićnim i novogodišnjim zabavama, kao i na Božić.

U delovima Kanadi gde se govori francuski jezik tradicije mogu biti sličnije tradiciji Francuske. I druge etničke zajednice mogu da nastave da koriste stare svetske tradicije.

Honduras

U Hondurasu se tamale tradicionalno jedu na Badnje veče. Ćuretina je postala popularna u poslednjih nekoliko godina. Tradicionalna honduraška božićna večera služi se oko ponoći 24. decembra. Obrok se sastoji od tamala, pečene svinjske butine, praćene torehama za dezert i punčom od jaja. Tamale su napravljene od kukuruznog testa punjenog piletinom ili svinjetinom, komadića krompira i šargarepe, leblebije i celih zelenih maslina. Umotani su u lišće banane i pareni do savršenstva. Svinjski but može biti svež ili dimljen i obično se peče tokom celog dana. Koža svinjskog mesa ostaje zapečena tokom pečenja što rezultira delikatesom poznatom pod nazivom chicharron, poslastica kojoj se nadmeće na mnogim trpezama honduraške porodice. Tradicionalni recept za začinjanje božićnog svinjskog buta često se u datoj porodici prenosi generacijama. Ćuretina je takođe postala prilično popularna poslednjih godina zbog jakih porodičnih veza između SAD-a i Hondurasa. „Torehe”, honduraški božićni desert napravljen je od francuskog tosta poput hleba koji je natopljen tamnim sirupom napravljenim od „rapadura”, blokova vrlo tamnog šećera. Sirup je začinjen celim karanfilićem i celim cimetom. Posle večere obrok se preliva punčom od jaja u honduraškom stilu, poznatim kao „rompopo”.

Meksiko

U Meksiku, tradicionalna božićna večera je zajednički događaj koji se slavi na Badnje veče, ili Noche Buena. Ako lokaciju odredi porodica, domaćin obično daje glavninu ukrasa, hrane i posuđa za večeru; od gostiju se očekuje da daju priloge, dezert ili alkoholna pića. Tradicionalna hrana se razlikuje po regionima, ali uključuje tamale, atole, pozol, biriju i menudo. Jela koja se obično pripremaju samo za božićno vreme su romeritos, bakalao i punjena ćuretina. Priprema tamale varira od regiona do regiona. Obično punjenja za tamale uključuju govedinu ili svinjetinu sa crvenim sosom, piletinu sa zelenim čile sosom ili sir sa trakama u kukuruznoj ili pirinčanoj masi i kuvanu na pari unutar ljuske kukuruza ili lišća banane. Česte su i slatke tamale punjene ananasom, suvim grožđem, jagodama ili kukuruzom. Slatkiši poput flana, kreme poput brulea sa karmelizovanim šećerom, bunuelosom, voćem i mlekom ili želatinom sa ukusom likera ili šampuradom. Pića poput kanele, rompope i ponče takođe su uobičajeni favoriti.

U nekim oblastima se služi više amerikanizovana hrana, kao što je šunka, piletina, ćuretina ili patka, zastakljena rakijom. Nadev nije uobičajen, ali ga je rođaci uvezli u neko domaćinstvo, ali nisu ušli u popularnu kuhinju. Često se služe i mešani grilovani, dinstani sa sosovima ili sirovo povrće poput šargarepe, krompira, spanaća, kaktusa, luka, tikvice od čajote i rotkvica. Salsa se uvek služi kao ukras, a prati je kueso freska, tortilje i preprženi pasulj, ako ne i sopa de arroz, pre pirinač kuvan sa paradajzom i začinima. Riba bakalao je česta u priobalnim zonama, zajedno sa škampima ili ribljom supom.

Često se Badnje veče slavi više od Badnjeg dana, delimično i zbog tradicije Posada u pretežno katoličkoj zemlji. U nekim četvrtima blok zabave mogu biti uobičajene kod komšija koje odlaze od kuće do kuće i dele posuđe hrane. U manjim seoskim sredinama čitava skupština može se pridružiti proslavi širom parohije.

Tradicija rekalentada (doslovno podgrevanje) takođe je široko rasprostranjena, porodice i prijatelji se ponovo sazivaju popodne na Božić kako bi uživali u ostacima večere. Ova tradicija se takođe sledi u novogodišnjoj noći, sa sledećoj rekalentadi na Novu godinu. Često porodice odlaze kod rođaka na rekalentadi, pa ako porodica ostane kod rodbine majke na Badnje veče, na primer, odlazi kod očevih rođaka na Božić.

Takođe, porodice čekaju do ponoći kako bi nazdravile i zagrlile se. Nakon toga mnoge porodice razmenjuju poklone i otvaraju ih tom prilikom umesto na božićno jutro. Međutim, većina Meksikanaca slavi još jedan dan darivanja na Bogojavljenje (6. januara) u znak sećanja na darove koje su Magi, ili Reyes Magos (buk. Kraljevi-mađioničari), tog dana doneli bebi Isusu.

SAD

Božićne tradicije u Sjedinjenim Državama imaju eklektično poreklo, a preovlađuju one iz Ujedinjenog Kraljevstva, ali mnoge druge tokom poslednjih 400 godina potiču iz Skandinavije, Italije, Francuske, Holandije i Nemačke, a u novije vreme i iz zemalja španskog govornog podrućja iz Latinske Amerike i Kariba. Prema tome, osnova obroka je obično britanskog porekla: pečeno korenasto povrće kao prilog, pire krompir, sos, a središnji deo je punjena pečena živina (fazan, guska, patka ili ćuretina) ili debelo rezana pržena govedina ili govedina Velington. Na jugu, području koje ima veoma visoku koncentraciju ljudi iz Velike Britanije iz prošlih vekova, Božić je doba godine u kojem se serviraju mnoge varijacije seoske šunke ili božićne šunke. Ovo je starija britanska tradicija koja bi prethodila viktorijanskoj tradiciji Dikensa i njegove ćuretine i vratila se sve do srednjovekovne Engleske, koju su donele siromašnije klase koje nisu mogle da priušte ćuretinu koja je bila moderna među bogatijim muškarcima u doba Stjuarta. Kolačići mnogih vrsta prisutni su u Americi stotinama godina i često su ili medenjaci, snikerdudli ili šećerni kolačići pečeni tokom decembra i oblikovani u mnoge oblike i figure.

Voćna torta je slična tradicionalnom britanskom božićnom pudingu; međutim, služi više kao nacionalna šala, često isprana kao neželjeni božićni poklon. Komičar Džoni Karson jednom je izjavio: „Najgori božićni poklon je voćna torta ... Na celom svetu postoji samo jedna voćna torta i ljudi je stalno šalju jedni drugima, iz godine u godinu.” Mnogi stranci su sumnjičavi prema ovoj činjenici, ali zaista ima istine u tome: Manitu Springs, Kolorado održava godišnju manifestaciju na kojoj se neželjene voćne torte bacaju na takmičenje da vide ko može najdalje da baci „poklon” sa lokalnim stanovništvom . Stariji gospodin iz Tekamsija, Mičigen, jednom je dospeo u nacionalne vesti kada je predstavio svom zemljaku činjenicu da je još uvek imao voćnu tortu koju je njegova prabaka ispekla 1878. godine i da je tako imao više od 130 godina. Od 2018. godine, veruje se da je ista voćna torta još uvek na čuvanju jednog od svojih unuka, na neki način, dokazujući da je gospodin Karson imao poentu.

Alkohol i kokteli (alkoholni i bezalkoholni) svih vrsta su osnovni sastojci i za božićne zabave i za porodična okupljanja, gde se teže pije kod odraslih, a mladi obično dobiju bezalkoholna pića ili bezalkoholnu verziju pića, pića njihovih roditelja poput pića Shirley Temple. Tipični jelovnik bi obuhvatio bilo koju kombinaciju sadilnog punča, burbona iz Kentakija i koktela koji se od njega mogu napraviti, vina iz Kalifornije, Vašingtona, Virdžinije ili Njujorka mnogih različitih berbi namenjenih dopunjavanju, obrok koji je priredio domaćin, proseko iz Italije, tvrda jabukovača iz Nove Engleske i Kalifornije, vasail, portorikanski ili jamajčanski rum, šampanjac i druga domaća penušava bela vina, a za pojedinačne koktele alkoholna verzija punča od jaja, poinsetija i portorikanski kokuito, koktel sastavljen od velike količine kokosovog mleka i ruma.

Govornici španskog jezika na istočnoj obali obično potiču iz karipskih država i imali su značajan uticaj na način proslave praznika na Floridi i gradovima istočne obale. Glavni obrok obično čini svinjetina, a ne ćuretina, kao u ostatku Amerike, jer je ćuretina već bila centralni deo obroka na Dan zahvalnosti, otprilike mesec dana ranije. Temblekue se služi za desert, a pucketanje svinjetine je delikates. Zapadno od Misissipija, Meksikanci su imali veliki uticaj na način pripreme obroka, uključujući pečenje kukuruza u ljusci i posluživanje biskvita.

Dalji regionalni obroci nude raznolikost. Virdžinia ima ostrige, pitu od šunke i biskvite, što je poklon engleskim osnivačima iz 17. veka. Gornji srednji zapad uključuje jela pretežno skandinavskog porekla, kao što su lutefisk i pire od rutabage ili repe. Na jugu SAD-a pirinač se često služi umesto krompira, a na obali Meksičkog zaliva račići i druge morske plodove uobičajena su predjela, a rashlađeni Charlotte Russe tradicionalna je poslastica, zajedno sa bundevom i pita od oraha. U nekim ruralnim oblastima meso za lov poput losa ili prepelice može krasiti trpezu, često pripremljenu po starim receptima: verovatno je da su slične namirnice krasile stolove ranih američkih naseljenika na njihovim prvim Božićima.

Italijansko-američki obrok za Badnje veče može biti praznik sedam riba. Panetone i strufoli su omiljeni deserti u takvim slučajevima.

Uobičajena je tradicija među mnogim jevrejskim Amerikancima da na Božić jedu američku kinesku hranu, jer su to često bile jedine ustanove otvorene na praznik u mnogim gradovima.

Okeanija

Australija

Božićni ručak (u Australiji večera se odnosi na večernji obrok) u Australiji zasniva se na tradicionalnim engleskim verzijama. Međutim, zbog Božića koji pada u vrućini leta na južnoj hemisferi, meso poput šunke, ćuretine i piletine ponekad se poslužuje hladno sa sosom od brusnice, uz bočne salate ili pečeno povrće. Roštilji su takođe popularan način da se izbegne toplota rerne. Morski plodovi poput kozica, jastoga, ostriga i rakova su česti, kao i odseci odreska ili pilećih prsa, bataka i krila na roštilju. Leti, Australijanci vole i pavlovu, desert sastavljen od voća poput jagoda, kivija i marakuje na vrhu pečene beze sa šlagom. Sitnice su takođe omiljene u Australiji u božićno vreme. Sveže voće sezone uključuje trešnje i mango, šljive, nektarine i breskve. Predstavljeni od italijanskih Australijanaca, panetone je široko dostupan u prodavnicama, posebno u Sidneju i Melburnu.

Novi Zeland

Božićni običaji Novog Zelanda uglavnom su identični onima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Božićna večera sastoji se od pečene ćuretine ili jagnjetine, pečenog povrća, punjenja, sosa i sosa od brusnice. Kao glavno jelo može se ponuditi pečena šunka koja se služi topla ili hladna, što je sve češće. Morski plodovi poput ostriga, školjki i rakova nisu retkost. Deserti su obično pavlova (služi se sa šlagom, svežim jagodama, kivi-voćem i marakujom), sitnice, sitne pite, božićni puding sa kremom od kreme ili putera od rakije. Uživanje u nebritanskoj božićnoj hrani, kao što su stolen iz Nemačke, francuski božićni kolač i panetone iz Italije, na Novom Zelandu je bilo gotovo nečuveno do kasnih 1990-ih, a i danas je retko. Zbog Novozelanđana koji Božić slave u leto, uobičajeno je i roštiljanje, te jesti sezonsko povrće i voće poput trešanja i jagoda.

Južna Amerika

Brazil

U Brazilu božićni obrok je prilična gozba (služi se uveče 24. decembra) i nudi velike količine hrane, kao što je široka paleta jela koja uključuju sveže povrće, sočno voće i brazilske orahe. Uz njih su činije šarenog pirinča i pladnjevi punjeni šunkom i sveža salata (ponekad se servira i hladna salata od krompira) koja se služi sa pečenom ćuretinom. Takođe u nekim delovima Brazila služi se pečena svinjetina ili piletina. Crveno, belo vino i jabukovača su uobičajena alkoholna pića. Ostali božićni proizvodi uključuju razne poslastice kao što su tart od limuna, pita sa orasima, čokoladna torta i takođe panetone.

Peru

Na Badnje veče, šira porodica se okuplja na večeri, gde se služi pečena ćuretina, i beli pirinač začinjen belim lukom. Često se serviraju i pečeni krompir i nekuvani zaslađeni pire od jabuka. Glavna poslastica je panetone. Obično ga prati šolja guste tople čokolade. Manje uobičajeni dezerti uključuju specijalni marcipan napravljen od brazilskih orašastih plodova (zbog oskudice i troškova badema u Peruu) i raznih posuda sa suvim grožđem, kikirikijem. U ponoć se nazdravlja, razmenjuju dobre želje i zagrljaji. Određena osoba trči da stavi bebu Isusa u jaslice. Tada članovi porodice zauzimaju svoje mesto u trpezariji dok pevaju božićne pesme.

Kolumbija

U Kolumbiji se glavni božićni obrok jede na Badnje veče i zove se Cena de Navidad; obično se porodica okuplja zajedno na obroku, čak i ako je ranije bila na drugim mestima sa prijateljima. Generalno, ljudi se trude da te večeri imaju puno hrane, tipična jela za tu priliku variraju od lehone, ahiaka, tamala, bandeha paise, sudado de polja i empanadasa; u moderno doba deca često traže picu, lazanje, hot dogove ili sličnu brzu hranu za Badnje veče; piće za večeru su obično voćni sokovi svih vrsta koje se mogu naći u Kolumbiji, okupljanje može trajati od 22:00 do 04:00, a ponekad se proteže tokom cele noći do jutra kada ljudi kuvaju asado.

Spoljašnje veze

• Mediji vezani za članak Božićna večera na Vikimedijinoj ostavi