Boranija
| Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Energija | 131 kJ (31 kcal) |
6,97 g | |
| Prehrambena vlakna | 2,7 g |
0,22 g | |
1,83 g | |
| Vitamini | |
| Vitamin A ekv. | (4%) 35 μg |
| Tiamin (B1) | (7%) 0,082 mg |
| Riboflavin (B2) | (9%) 0,104 mg |
| Niacin (B3) | (5%) 0,734 mg |
| Vitamin B5 | (5%) 0,225 mg |
| Vitamin B6 | (11%) 0,141 mg |
| Folat (B9) | (8%) 33 μg |
| Vitamin C | (15%) 12,2 mg |
| Vitamin K | (14%) 14,4 μg |
| Minerali | |
| Kalcijum | (4%) 37 mg |
| Gvožđe | (8%) 1,03 mg |
| Magnezijum | (7%) 25 mg |
| Mangan | (10%) 0,216 mg |
| Fosfor | (5%) 38 mg |
| Kalijum | (4%) 211 mg |
| Cink | (3%) 0,24 mg |
| Ostali konstituenti | |
| Fluoride | 19 µg |
| |
| Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle. Izvor: NDb USDA | |
Boranija (Phaseolus vulgaris) je jednogodišnja biljka.[1][2] Kada se govori o boraniji kao biljci u stvari se misli na biljku običnog pasulja koja se uzgaja zbog njenih nezrelih mahuna, koje mogu biti zelene ili žute, i u kojima se nalaze takođe nezreli plodovi.
Botaničke osobine[uredi | uredi izvor]
Plod boranije je mahuna. Po obliku može biti valjkasta, sabljasta ili srpasta, a na poprečnom preseku okrugla, elipsasta, polupljosnata i pljosnata. Koren je slabije razvijen i pretežno je u površinskom sloju zemljišta. Koren može da stigne na dubinu 70 cm. Na žilama obrazuje mnoštvo kvržica s bakterijama koje vezuju slobodni azot iz vazduha. Stablo može biti pobijušavo (visoko) ili nisko (čučavo). U formi visokih stablo može dostići visinu i do 3m, a niske forme razvijaju razgranato žbunasto stablo s kratkim internodijama, visoko 30–45 cm. Listovi su spiralno raspoređeni duž stabla. Cvetovi su skupljeni u cvast, koja izrasta u pazuhu lisnih drški. Mahuna je plod boranije i može biti različitog oblika, boje i veličine, što zavisi od sorte i načina gajenja.
Uslovi uspevanja[uredi | uredi izvor]
Boranija je kultura koja ima širok areal gajenja. Najbolje uspeva u blagom, umereno vlažnom području. Boranija ima velike potrebe za toplotom u svim periodima svog gajenja. Seme klija i niče na temperaturi iznad 10 °C. U ranoj fazi razvoja i rasta ima izrazito veliku potrebu za svetlošću.U nedostatku svetlosti mlade biljke se izdužuju i to nepovoljno utiče na rast i razvoj.
Tehnika gajenja[uredi | uredi izvor]
Gaji se kao baštenski usev na malim površinama za svežu potrošnju ili na velikim parcelama za industrijsku preradu uz primenu mašinske berbe kombajnom.
Sorte[uredi | uredi izvor]
Gaje se domaće i odomaćene strane sorte niskog i visokog rasta, pogodne za potrošnju ne samo u svežem stanju nego i u različite vidove prerade. Zajedničke osobine su im: kvalitetna mahuna, dobra rodnost i zadovoljavajuća otpornost prema najraširenijim bolestima.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Green Beans”. Arhivirano iz originala 02. 08. 2016. g. Pristupljeno 19. 12. 2016.
- ^ „Beans - Vegetable Directory - Watch Your Garden Grow - University of Illinois Extension”.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Povrtarstvo. ISBN 978-86-499-0025-7.
- Gajenje povrća. Smederevska Palanka.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
