Борач (биљка)
| Borač | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Kladus: | Asterids |
| Red: | Boraginales |
| Porodica: | Boraginaceae |
| Rod: | Borago |
| Vrsta: | B. officinalis
|
| Binomno ime | |
| Borago officinalis | |
Borač (lat. Borago officinalis) je jednogodišnja zeljasta biljka.
Opis[uredi | uredi izvor]
Ima slab koren, uspravno sočno i šuplje stablo visine 60 cm. Lišće ima kratku dršku, hrapavo i dlakavo. Jajastog su oblika, dužine do 12 cm. Latice cveća su zvezdastog oblika, a cvetovi imaju jako rezvijene prašnike, jasno plave boje.[1]
Sadrži etarsko ulje, sluz, smolu i drugo. Sveža biljka miriše i ima ukus krastavca, slan je i sadrži šalitren kalijum.[1]
Cveta u junu i julu.[1] Bere se u periodu cvetanja, suši u hladu na provetrenom mestu.[2]
Stanište[uredi | uredi izvor]
Samoniklo raste na pustim mestima, a gaji se i u bašti.[1] Odgovaraju mu više dobra zemljišta, sunce ili delimična senka.[3] Brzo se razmnožava, pa ga je teško iskoreniti. [1]
U Evropu su ga doneli Arapi u srednjem veku. Može se naći u Evropi, severnoj Africi i Severnoj Americi. Bere se u periodu cvetanja, suši u hladu na provetrenom mestu.[2]
Drugi nazivi[uredi | uredi izvor]
Poreč, boreč, boražina, volujsko uvo, volujski jezik.[2]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Koristi kao trava u cvetu.[1] Dobar je za popravljanje teških zemljišta, a koristi se kao lekovita i začinska biljka.[3] ali i kao povrće ili začin.[1] Kao začin se koristi u dijetama koje sadrže niske koncentracije soli. Pošto su cvetovi slatkog ukusa, pogodni su za ukrašavanje deserta.[2]
Preporučuje se i kao dodatak ishrani tokom oporavka od bolesti. Čisti organizam od toksina.[2]
Kao lekovita biljka se koristi kod raznih upala, ospica, šarlaha, upale bubrega,[1] leči širok spektar urinarnih problema, podstiče znojenje, snižava temperaturu, jača srce, pomaže kod autoimunih i bolesti krvnih sudova, uspostavlja hormonsku ravnotežu i nivo glukoze u krvi, kod reumatizma, poboljšava apsorpciju gvožđa, sprečava vrtoglavice, jak je antioksidans. Utiče pozitivno i na zdravlje kože, smanjujući upale, iritaciju i suvoću kože. Pozitivno utiče na koncentraciju, otklanja apatiju, depresiju, tugu i melanholiju, kao i nesanicu, jer deluje kao blagi sedativ. Preporučuje se kod problema sa metabolizmom, menstruacijom, menopauzom, plućnim tegobama.[2]
Čaj je delotvorna za ispiranje usne duplje, kod problema sa desnima i zubima. Sprečava oštećenje vida i nastanak noćnog slepila, a čaj se preporučuje i za ispiranje suvih očiju.[2]
Od semena se dobija ulje koje sadrži gama-linoleinsku masnu kiselinu (GLA), koje nije nije podložno kvarenju, a preporučuje se hladno ceđeno ulje i čuvanje na tamnom i hladnom mestu. Ne preporučuje se osobama koje imaju epilepsiju ili zgrušavanje krvi.[2]
Od cveta se dobija esencija aromatičnog mirisa, koja se preporučuje osobama koje osećaju pritisak i težinu u grudima i za kardiovaskularne tegobe. Oslobađa od pritiska, jača volju i popravlja raspoloženje. Esencija može da bude u vidu spreja, kreme ili se sipa u vodu za kupanje. [2]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Fonda, Dragutin (1942). Domaće lekovito bilje i njegova upotreba. Beograd: Farmaflora.
- Holcer, Sep (2012). Sep Holcerova permakultura : praktični priručnik za prirodan i samoodrživ uzgoj voća, povrća i životinja (PDF). Beograd: Zvoneći kedri Srbije. ISBN 978-86-88277-11-2. Pristupljeno 26. 6. 2017.[mrtva veza]
- J., Z. O. (29. 6. 2015). „"Volujsko uvo" čuva zdravlje”. Večernje Novosti onlajn. Beograd: Kompanija Novosti. Pristupljeno 26. 6. 2017.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Borač na Vikimedijinoj ostavi
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
