Borbe na Malešu, Berovu i Štalkovice

Borbe na Malešu, Berovu i Štalkovice
Vreme maj 1906. Mesto Štalkovica, Zelengrad, Berovo Povod četničke akcije u Makedoniji Uzrok Borba za Makedoniju Ishod Turska pobeda
Sukobljene strane
srpski četnici	Osmansko carstvo	bugaraške komite
Komandanti i vođe
vojvoda Đura Ivanišević vojvoda Petar Kacarević	komandant turske potere	vojvoda Hristo Černopejev
Jačina
1 četa	turski vojni garnizon	1 četa
Žrtve i gubici
uništena četa	nema podataka	2 mrtva
samo jedan četnik je preživeo

Srpsku malešku četu od samog dolaska na teren potresale su razmirice i intrige u koje su bili do grla umešani narednik Vladimir Kovačević, vojvoda Petar Kacarević i berovski arhimandrit Leonida (Jergić). One su dovele do toga da je i pored uspeha u skuobima sa Bugarima i čete od desetak ljudi Kovačević prvo oterao trojicu četnika, zatim dvojicu poslao u Srbiju po nove četnike, ana kraju i sam otišao iz Maleša (Maleševska kotlina). Ostatak čete rasturio je Petar Kacarević (rodom iz Berova), koji je ostao u Malešu sa dvojicom četnika-domorodaca Jevtom Drekalevićem i Gavrilom Čamurom.

Zbog toga je bilo neophodno da se što pre uputi četa u Maleš, koji je bio poslednja jugoistočna tačka ko koje je dopirala srpska odbrana. U Malešu su Srbi bili ostavljeni na milost bugarskih razbojnicima. Važnost Maleša za bugarsku organizaciju ogledala se u tome što su preko njega vodili najsigurniji kanali za prelaz komita u južni i zapadnu Makedoniju. U svom pismu Izvršnom odboru od 28. marta Bogdan Radenković navodi da je radi održavanja veze između maleške i kumanovskih četa neophodno da se uputi jedna četa za Kratovsku i Kumanovsku kazu sa sedištem u srpskom selu Štalkovice. Pored toga, ova četa bi presecala put Bugarima za Ovče polje i dalje prema zapadu. Povoljna okolnost za srpske čete bilo je hapšenje 26 bugarskih prvaka iz Zletova, među kojima su bili bugarski sveštenik i učitelj. Ovime je razbijen jedan od najagilnijih bugarskih odbora, što je u značajnoj meri olakšalo rad srpskim četnicima na ovom području.

Prvi okršaji sa Bugarima i pogibija od Turaka

Krajem aprila 1906. maleška četa predvođena vojvodom Đurom Ivaniševićem (narednik srpske vojske rodom sa Cetinja), prešla je granicu. Četa se u selu Gorunovcu sastala sa putovođama Jevtom Zevdovićem iz Berova i Pantelejmonom Nikolićem iz Rateva, koje je uputio Maleški pododbor. Na putu za Maleš zadržala se u Štalkovici tri dana. Tu je, zahvaljujući dostavi jednog bugaraša, prvoga dana bila opkoljena vojskom iz Zletova. Međutim, videvši da je u pitanju srpska četa vojska Bugara se povukla. Za vreme boravka u Štalkovici četnici su ispili 50 oka zletovskog vina. Vesele, nagnute delije stigle su u blizinu Berova 6. maja 1906, kako navodi konzul Ristić "pevajući i puške mećući". Četa se u neposredoj blizini Berova stacionirala. Na upozorenja od Maleškog pododbora, da treba da krstari i svakodnevno menja danik, Ivanišević je odgovarao samo novim narudžbinama jela i pića. Jedini put četa je promenila bivak, kada je noću između 12. i 13. maja, otišla do bugarskih ovčara na Trsevici da pleni jagnjad. Na ovom mestu, udaljenom dva i po časa hoda od Berova, četnike je iznenada opkolila bugarska četa Černopojeva. Posle kraće borbe u kojoj su četnici ubili dvojicu komita Bugari su se razbežali. Osokoljeni uspehom četnici su se vratili u zoru 13. maja u svoju kolibu, da uz rakiju proslave pobedu. Iz Berova su ih obavestili da se uklone pošto turska vojska ide u redovni obilazak Maleške planine. Međutim, Ivanišević je odlučio da ostane. Posle kraćeg vremena pojavila se turska vojska i ispalila dva plotuna u vazduh. To je bilo upozorenje četnicima da se uklone. Četnici su se pomerili za pedesetak metara. Turci su se u četničkoj kolibi zadržali pola časa, kada ispale još dva plotuna. Tada jedanaestorica, nešto treznijih četnika, napuste Ivaniševića, koji je u pijanom stanju, odlučio za borbu. Rekavši da je došao da pogine i da je sam dovoljan za sto askera. U borbi koja je potrajala do mraka i koja se vodila na lokalitetu Ablanica, udaljena pola časa hoda od Berova, poginuli su Đura Ivanišević, Todor Božidarac, Milorad Mihailović, Đorđe Filipović, Boško Stojanović, Stojan Antić, Petar Kacarević, Ace Kacarević (Petrov brat), Dimitrije iz Rusinova i Mijajlo iz Kočana. Grupa Mihaila Petrovića uputila se, bez putovođe, u Srbiju. Zaostale četnike Gavrila Čamura i Gligorija Đorđevića presrelo je tursko odeljenje. Tom prilikom Čamur je ranjen u ruku a Đorđević ubijen. Gavrilo Čamur, jedini preživeli iz maleške čete, kao nesposoban za četovanje dobio je posao fenjerdžije u beogradskoj kanalizaciji.

Poraz kod Štalkovice

Preostala devetorica su opkoljena turskom poterom 20. maja 1906. na Štezerskom potoku, između Štalkovice i Zelengrada. U borbi su poginuli Mihailo Petrović, Vojislav Vujović, Svetozar Savić, Milić Đukić, Milan Veljković, Vidak Grubac, Mrdelja Grubac, Đura Gabaj i Milenko Todorović. Prema izveštaju vilajetskog lista Kosovo, u sukobu kod Štalkovice poginula su dva vojnika, a zaplenjeno je devet Manliherovih pušaka, četiri bajoneta, dve bombe i nešto municije. Posle borbe pohapšeni su viđeni štalkovički Srbi; kmet Simon, poljak Kostadin Manović i aze Denčo Micović, Simon Anastasijević i Apostol Đorđević.

Zlu sudbinu maleške čete predosetio je doskorašnji vranjski okružni načelnik, on je Ministru inostranih dela Srbije uputio 24. aprila 1906. depešu sledeće sadržine:

Apsolutno sam protivan da malešku četu vodi Ivanišević, jer će je upropastiti. Nju može i treba da vodi učitelj i podnarednik iz VI puka. Saopštite ovo Centralnom odboru, s tim, da ako on i dalje ostane pri svome, on će nositi greh na duši

Vidi još

• Borba za Makedoniju

Literatura

• Ilić, Vladimir (2006). Srpska četniča akcija 1903—1912. str. 89—91.