Bordo

Koordinate: 44° 50′ 19″ SGŠ; 0° 34′ 42″ ZGD / 44.838611° SGŠ; 0.578333° ZGD / 44.838611; -0.578333
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bordo
franc. Bordeaux
GaronneBordeaux.jpg
Reka Garona i Pjerov most u Bordou
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Francuska
RegionNova Akvitanija
DepartmanŽironda
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2011..239.399 [1]
 — gustina4.850,06 st./km2
Aglomeracija (2011.)1.140.668
Geografske karakteristike
Koordinate44° 50′ 19″ SGŠ; 0° 34′ 42″ ZGD / 44.838611° SGŠ; 0.578333° ZGD / 44.838611; -0.578333
Vremenska zonaUTC+1, leti UTC+2
Aps. visina1—42 m
Površina49,36 km2
Bordo na mapi Francuske
Bordo
Bordo
Bordo na mapi Francuske
Ostali podaci
GradonačelnikAlen Žipe
Poštanski broj33000, 33100, 33200, 33300, 33800
INSEE kod33063
Veb-sajt
www.bordeaux.fr

Bordo (franc. Bordeaux) je univerzitetski grad u jugozapadnoj Francuskoj, glavni grad regiona Nova Akvitanija i departmana Žironda. Po podacima iz 2011. godine broj stanovnika u mestu je bio 239.399, a gustina naseljenosti je iznosila 4.850 stanovnika/km². U široj gradskoj oblasti (Bordo-Liburn-Arašon) živi 1,2 miliona ljudi. Šire područje oko Bordoa se smatra za veoma atraktivno za život, pa se stanovništvo za samo 9 godina povećalo za čak 200.000[2] (od 1999. do 2008).

Grad je poznat u svetu po vinogradima u svojoj okolini, posebno od 18. veka („zlatno doba Bordoa“).

Geografija[uredi | uredi izvor]

Bordo se nalazi na reci Garona, oko 45 kilometara od Biskajskog zaliva, dela Atlantskog okeana. Grad se zbog oblika reke često naziva Mesečeva luka. Nekoliko kilometra nizvodno od centra reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi estuar Žironda dug oko 70 kilometara. U vreme plime morska voda potisne rečnu unazad i podigne nivo rečnih voda za jedan metar.

Klima[uredi | uredi izvor]

U Bordou vlada okeanska klima. Zime su blage usled blagih vetrova sa Atlantika, dok su leta duga i topla. Prosečna zimska temperatura je 6,53 °C. Prosečna letnja temperatura je 19,51 °C, a rekord je zabeležen 2003. sa 23,3 °C.

Klima (Bordo)
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 20,2
(68,4)
26,2
(79,2)
27,7
(81,9)
31,1
(88)
35,4
(95,7)
39,2
(102,6)
38,8
(101,8)
40,7
(105,3)
37,0
(98,6)
32,2
(90)
25,1
(77,2)
22,5
(72,5)
40,7
(105,3)
Srednji maksimum, °C (°F) 10,1
(50,2)
11,7
(53,1)
15,1
(59,2)
17,3
(63,1)
21,2
(70,2)
24,5
(76,1)
26,9
(80,4)
27,1
(80,8)
24,0
(75,2)
19,4
(66,9)
13,7
(56,7)
10,5
(50,9)
18,5
(65,3)
Prosek, °C (°F) 6,6
(43,9)
7,5
(45,5)
10,3
(50,5)
12,4
(54,3)
16,1
(61)
19,3
(66,7)
21,4
(70,5)
21,4
(70,5)
18,5
(65,3)
14,9
(58,8)
9,9
(49,8)
7,2
(45)
13,8
(56,8)
Srednji minimum, °C (°F) 3,1
(37,6)
3,3
(37,9)
5,4
(41,7)
7,4
(45,3)
11,0
(51,8)
14,1
(57,4)
15,8
(60,4)
15,7
(60,3)
12,9
(55,2)
10,4
(50,7)
6,1
(43)
3,8
(38,8)
9,1
(48,4)
Apsolutni minimum, °C (°F) −16,4
(2,5)
−15,2
(4,6)
−9,9
(14,2)
−5,3
(22,5)
−1,8
(28,8)
2,5
(36,5)
4,8
(40,6)
1,5
(34,7)
−1,8
(28,8)
−5,3
(22,5)
−12,3
(9,9)
−13,4
(7,9)
−16,4
(2,5)
Količina padavina, mm (in) 87,3
(34,37)
71,7
(28,23)
65,3
(25,71)
78,2
(30,79)
80,0
(31,5)
62,2
(24,49)
49,9
(19,65)
56,0
(22,05)
84,3
(33,19)
93,3
(36,73)
110,2
(43,39)
105,7
(41,61)
944,1
(371,69)
[traži se izvor]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bordo je nastao kao keltska tvrđava u 3. veku p. n. e. U rimsko doba bio je poznat pod imenom Burdigala i bio glavni grad provincije Akvitanija. Već tad se u ovoj regiji proizvodilo vino, čemu je pogodovala blizina mora kao trgovačkog puta. U 5. veku grad su zauzeli Zapadni Goti, a 732. na kraće vreme Arapi. Udajom Eleonore od Akvitanije za Henrija Plantagenta 1152. grad je postao engleski posed. U narednim vekovima Bordo je doživeo trgovački uspon, izgrađeni su gradski zidovi i gradska katedrala. Tada je bio prestonica istorijske oblasti Gijena (danšnja severna Akvitanija). Posle Bitke kod Kastijona 1453. (vidi: Stogodišnji rat), grad je priključen Francuskoj. Ova promena nije bila dobra za ekonomiju grada koji je izgubio ulogu posrednikaa u trgovini vinom sa Engleskom. Tokom 16. veka trgovina se oporavila, a pored vinom, trgovalo se šećerom i robovima sa Kariba. Luj XIV je 1653. zauzeo grad i osnažio centralnu vlast u Bordou. Vreme 18. veka predstavljalo je „zlatno doba“ Bordoa. Tada je izgrađeno oko 5000 zgrada u gradskom centru. Viktor Igo je jednom rekao za grad Bordo: „uzmite Versaj, dodajte Antverpen, dobićete Bordo“. Baron Osman, dugogodišnji prefekt Bordoa, iskoristio je iskustvo iz Bordoa u velikom projektu transformacije Pariza u doba Napoleona III.

Deo grada (Mesečeva luka) je od juna 2007. na listi Svetske baštine UNESKO.

Demografija[uredi | uredi izvor]

Demografija
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
249.688266.662223.131208.159210.336215.363232.260239.399

Međunarodna saradnja[uredi | uredi izvor]

Ujedinjeno Kraljevstvo Bristol (Ujedinjeno Kraljevstvo), od 1947.}[3]
Peru Lima (Peru), od 1957.[4]
Kanada Kvebek (Kanada), od 1962.}[4]
Nemačka Minhen (Nemačka), od 1964.[4]
Sjedinjene Američke Države Los Anđeles (SAD), od 1968.}[4]
Portugalija Porto (Portugal), od 1978.[3]
Japan Fukuoka (Japan), od 1982.[4]
Španija Madrid (Španija), od 1984.}[4]
Izrael Ašdod (Izrael), od 1984.[3]
Maroko Kazablanka (Maroko), od 1988.[4]
Kina Vuhan (Kina), od 1998.[3]
Rusija Sankt Peterburg (Rusija), od 1992.[3]
Poljska Krakov (Poljska), od 1993.[4]
Letonija Riga (Letonija), od 1993.[3]
Mali Bamako (Mali), od 1999.[3]
Španija Bilbao (Španija), od 2000.[3]
Alžir Oran (Alžir), od 2003.[3]
Burkina Faso Uagadugu (Burkina Faso), od 2005.[3]
Država Palestina Ramala (Palestina), od 2007.[3]

Opština Bordo je potpisala preko 50 ugovora u saradnji sa raznim gradovima.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]