Borisav Jović
| borisav jović | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 19. oktobar 1928. |
| Mesto rođenja | Nikšić, kod Batočine, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 13. septembar 2021. (92 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, Srbija |
| Profesija | političar pisac |
| Delovanje | |
| Član KPJ od | 1983. Bivši član: Demokratska socijalistička partija Socijalističke partije Srbije |
| predsednik Predsedništva SFRJ | |
| Period | 15. maj 1990 — 15. maj 1991. |
| Prethodnik | Janez Drnovšek |
| Naslednik | Sejdo Bajramović (v. d) Stjepan Mesić |
Borisav Jović (Nikšić, kod Batočine, 19. oktobar 1928 — Beograd, 13. septembar 2021) bio je srpski i jugoslovenski političar i pisac, koji je bio predsednik Predsedništva SFRJ u periodu 1990—1991.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Studirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, diplomirao 1952. a doktorirao 1965. godine. Tokom karijere bio je na različitim visokim državnim funkcijama, uglavnom iz oblasti društveno-ekonomskog razvoja. Bio je ambasador SFRJ u Italiji u periodu od 1975. do 1979. Godine 1983. je izabran za potpredsednika Skupštine Srbije.Od 1988 do 1989 je bio Predsednik Skupštine SR Srbije.
Dana 28. marta 1989. godine izabran je za predstavnika Srbije u Predsedništvu SFRJ. Bio je potpredsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1989. do 15. maja 1990. a potom predsednik Predsedništva SFRJ od 15. maja 1990. do 15. maja 1991.[1] Uveče 15. marta 1991. podneo je ostavku nakon što Predsedništvo SFRJ na sednici od 12. do 15. marta 1991. kao Vrhovna komanda Oružanih snaga SFRJ nije odobrilo predlog Štaba Vrhovne komande Oružanih snaga o uvođenju vanrednog stanja u zemlji, ali Narodna skupština Srbije nije prihvatila njegovu ostavku.[2]
Bio je predsednik Socijalističke partije Srbije od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992, što je prethodno bio Slobodan Milošević koji je formalno otišao s te funkcije (ali je nezvanično zadržao presudni uticaj u njoj) jer po Ustavu nije mogao istovremeno da bude predsednik SPS-a i predsednik Srbije. Kada se Milošević zvanično vratio na čelo stranke, Borisav je postao potpredsednik SPS-a i ostao na toj funkciji do kraja novembra 1995.
Stavovi[uredi | uredi izvor]
Prema Borislavu Joviću, sintagma velikosrpski nacionalizam osmišljena je u drugoj Jugoslaviji i uvrštena u zvanična dokumenta partije i države kao stanovište koje treba iskoreniti. Optužbe za velikosrpski nacionalizam koristile su se kao sredstvo suzbijanja srpskih interesa i legitimnih pitanja unutar zajedničke države te odbijanja razgovara o pravima pripadnika srpskog naroda gde je činio manjinu.[3] Pored pritiska borbe protiv velikosrpskog nacionalizma koja je čvrsto sprovođen u okviru partije i njene visoke discipline, SR Srbija je stvorena sastavljena od dve autonomne pokrajine sa širokim opsegom prava koja su ih neretko dovodila u sukobljavanje sa Beogradom.[3] Akademici naučnici, profesori, direktori preduzeća i drugi pripadnici elita koji su zastupali interese Srbije, bili su smenjivani i marginalizovani.[3] Prema konceptu komunističke vlasti, Srbi iz Srbije trebali su da budu prvi među borcima protiv velikosrpskog nacionalizma. Ista sintagma se koristila tokom ratova devedesetih, u periodu tranzicije kao i na suđenjima u okviru Haškog tribunala.[3]
Jović smatra da će se propagandna sintagma o velikosrpskom nacionalizmu koristiti sve dok i poslednji Srbin ne bude proteran u maticu Srbiju.[3]
Kao blizak saradnik Slobodana Miloševića, Borislav Jović je pisao o njegovom stilu vladanja. Prema Joviću, on je vladao autokratski, kršeći sve procedure i statute, na državnom kao i partijskom nivou. Njegov apsolutizam je često delovao kao oštriji u odnosu na apsolutizam za vreme vlasti Tita.[4] Milošević nije podnosio kritiku svog mišljenja ili različito mišljenje izraženo u javnosti i bio je izrazito sujetan. Nepokorne saradnike je smenjivao ili ih primoravao da podnesu ostavke. On je želeo da prihvati Vens-Ovenov plan, što su Srbi iz Bosne i Hercegovini odbili, što ga je razgnevilo.[4]
Direktno i neprestano je uticao na medije, pošto je verovao da se za narod ono što nije prikazano u medijima nije ni dogodilo.[4] Jović navodi da je zbog odbijanja da sasluša i pošto nije imao oko sebe ozbiljne analitičare i savetnike, već poslušnike, Milošević pravio niz grešaka i pogrešnih procena u nacionalnoj i državnoj politici.[4]
Odabrana dela[uredi | uredi izvor]
- Jović, Borisav (1988). Akcija za promene. Beograd: Ekonomika.
- Jović, Borisav (1989). Datum za istoriju: 28. mart 1989. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.
- Jović, Borisav (1992). Komadanje Jugoslavije. Beograd: Politika.
- Jović, Borisav (1995). Poslednji dani SFRJ: Izvodi iz dnevnika (1 izd.). Beograd: Politika.
- Jović, Borisav (1996) [1995]. Poslednji dani SFRJ (2 izd.). Beograd: Autorsko izdanje.
- Jović, Borisav (2001). Knjiga o Miloševiću. Beograd: Nikola Pašić.
- Jović, Borisav (2009). Od Gazimestana do Haga: Vreme Slobodana Miloševića. Beograd: Metaphysica.
- Jović, Borisav (2010). Politički lavirint devedesetih: Intervju britanskoj televiziji BBC. Beograd: Službeni glasnik.
- Jović, Borisav (2014). Zašto bih ćutao. Beograd: Novosti.
- Jović, Borisav (2016). Kako su Srbi izgubili vek: Tragična sudbina Srba u zajedničkoj državi. Beograd: Službeni glasnik.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Logos 2019, str. 84.
- ^ Logos 2019, str. 77-78 napomena 113.
- ^ a b v g d Jović 2016, str. 37-40.
- ^ a b v g Jović 2016, str. 188-195.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jović, Dejan (2009). Yugoslavia: A State that Withered Away. Purdue University Press. ISBN 978-1-55753-495-8.
- Jović, Borislav (2016). Kako su Srbi izgubili vek: tragična sudbina Srba u zajedničkoj državi. Beograd: Službeni glasnik. ISBN 978-86-519-0634-6.
- Logos, Aleksandar A. (2019). Istorija Srba 1, Dopuna 4; Istorija Srba 5 (PDF). Beograd. ISBN 978-86-85117-46-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ko je ovaj čovek; Borisav Jović; (Pametan za sebe) Glas javnosti, Petak, 12. oktobar 2001.
- „Srbija nije htela raspad SFRJ, Zapad čekao trenutak” (B92, 13. septembar 2016)
- Srbi u traganju za izgubljenim vremenom Srbi u traganju za izgubljenim vremenom („Politika”, 31. decembar 2016)
- Raspad Jugoslavije planiran je pre Miloševićevog rođenja („Politika”, 21. septembar 2020)
- Preminuo Borisav Jović („Politika”, 13. septembar 2021)
- PREMINUO BORISAV JOVIĆ: Nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ izgubio bitku sa koronom („Večernje novosti”, 13. septembar 2021)
- SAHRANjEN BORISAV JOVIĆ: Nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ ispraćen uz vojne i državne počasti („Večernje novosti”, 18. septembar 2021)
Predsednici FNR i SFR Jugoslavije | ||
|---|---|---|
Predsednici FNR i SFR Jugoslavije od 1945. do 1992. | ||
| Predsednik Prezidijuma Narodne skupštine |
|  |
| Predsednik Republike |
| |
| Predsednik Predsedništva SFRJ (1980—1992) | ||
Funkcioneri Socijalističke partije Srbije | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
Spisak ličnosti koje su se nalazile ili se trenutno nalaze na najvišim funkcijama u Socijalističkoj partiji Srbije | ||||||
| Predsednik SPS |
| .svg){kind=small}   | ||||
| Predsednik Izvršnog odbora |
| |||||
| Potpredsednici Glavnog odbora |
| |||||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
- Rođeni 1928.
- Umrli 2021.
- Batočinci
- Srpski ekonomisti
- Komunisti Srbije
- Srpski političari
- Društveno-politički radnici SFRJ
- Ambasadori SFR Jugoslavije
- Članovi Predsedništva SFRJ
- Članovi Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka SFRJ
- Doktori ekonomskih nauka
- Društveno-politički radnici SR Srbije
- Umrli od posledica kovida 19 u Srbiji
- Sahranjeni u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu