Boris Šapošnjikov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boris Šapošnjikov
B
Lični podaci
Datum rođenja(1882-10-02)2. oktobar 1882.
Mesto rođenjaZlatoust, Ruska Imperija
Datum smrti26. mart 1945.(1945-03-26) (62 god.)
Mesto smrtiMoskva, Sovjetski Savez
Vojna karijera
Služba1901—1945
VojskaCrvena armija
Činmaršal Sovjetskog Saveza
Učešće u ratovimaPrvi svetski rat
Ruski građanski rat
Drugi svetski rat
Kasniji rad„Konjica“
„Na Visli“
„Mozak armije“
OdlikovanjaOrden Svete Ane
Orden Svetog Vladimira
Orden Svetog Stanislava
Orden Lenjina
Orden Crveni barjak
Orden Suvorova
Orden Crvena zastava
Medalja „XX godina Crvene armije“
Medalja „Za odbranu Moskve“

Boris Mihajlovič Šapošnjikov (rus. Борис Михайлович Шапошников; Zlatoust, 2. oktobar 1882[a] — Moskva, 26. mart 1945), je bio pukovnik Carske armije, maršal Sovjetskog Saveza, načelnik Generalštaba Crvene armije,[2] vojni teoretičar[1].

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u gradu Zlatoustu, kod Čeljabinska na Uralu, poreklom od orenburških kozaka.[2] Otac Mihailo Petrović (rus. Михаил Петрович), bio je najamni radnik, a majka Pelagija (rus. Пелагея Кузьминична) radila je kao učiteljica. Imao je mlađeg brata Jevgenija (rus. Евгений) i sestru Juliju (rus. Юлия). Otac je imao još četvoro odrasle dece iz prethodnog braka. Porodica je najpre živela u Zlatoustu, a zatim se preselila u Belebej.[3]

Obrazovanje je stekao u Krasnoufimskoj industrijskoj školi (šest razreda 1893—1899) i Aleksandrovskoj realnoj školi (7. razred 1900) u Permu.[4] Za vojnu službu se odlučio zato što je bila besplatna, kako svojim školovanjem ne bi opterećivao roditelje.[3] U vojnu službu je stupio 29. avgusta 1901.[4] Završio je vojnu akademiju u Moskvi 1903. godine. Oficirsku službu započeo je u Turkestanskoj vojnoj oblasti, a zatim nastavio u pograničnoj Varšavskoj vojnoj oblasti. Diplomirao je na Nikolajevskoj generalštabnoj akademiji 1910.[2] U Prvom svetskom ratu od 1914—1918 nalazio se na štabnoj dužnosti. Od oktobra 1917. godine stekao je čin pukovnika, a u decembru iste godine našao se na čelu Kavkaske grenadirske divizije. Dva meseca posle demobilizacije carske armije, sa željom da nastavi svoju vojnu karijeru, u maju 1918. se pridružio Crvenoj armiji. Tokom Građanskog rata u Rusiji, u godinama 1918—1922. obavljao je više dužnosti u Vrhovnom vojnom savetu i kao šef obaveštajnog odeljenja, da bi kasnije postao šef operacija na terenu.[1]

Po završetku Građanskog rata 1921. godine, postao je pomoćnik načelnika štaba Crvene armije. U periodu između 1925—1928 komandovao je trupama Lenjingradskog i Moskovskog vojnog okruga, a naredne tri godine bio je načelnik Generalštaba Crvene armije[2]. U 1930. se pridružio Komunističkoj partiji (boljševika).[1] U januaru 1930. Revolucionarni vojni savet usvojio rezoluciju o stvaranju jedinstvenog štaba Crvene armije, a centralizacija Generalštaba je nastavljena sve do 1935. Boris je bio jedan od vojnih lidera, koji je jasno shvatio potrebu da komandno osoblje čini jezgro vojske, brinuo se o njihovom obrazovanju i obuci.[3]

Od 1931. do 1932. bio je komandant vojne oblasti Volge, a posle toga tri godine je bio načelnik i komesar na Vojnoj akademiji „Mihail Vasiljevič Frunze“. Od 1935. do 1937. je ponovo komandovao trupama u Lenjingradskoj vojnoj oblasti. Od maja 1937 do avgusta 1940, obavljao je dužnost načelnika Generalštaba Crvene armije, a zatim je imenovan za zamenika komesara narodne odbrane Sovjetskog Saveza.[2]

Godine 1937 izabran je za poslanika Vrhovnog Sovjeta SSSR. U junu iste godine nalazio se u Specijalnom veću, koje je osudilo na smrt Mihaila Tuhačevskog, Jona Emanulioviča Jakira (rus. Иона Эммануилович Якир), Jeronima Uboreviča (rus. Иероним Петрович Уборевич) i drugih vojnih čelnika, kao „neprijatelje naroda“. On sam, jedan je od retkih oficira carske vojske, koji je preživeo „čistku“. Jedina je osoba iz Staljinovog okruženja, kome se generalni sekretar obraćao po imenu i patronimu. Krajem 1930-ih godina postao je jedan od glavnih Staljinovih savetnika za vojna pitanja.

Čin maršala Sovjetskog Saveza dodeljen mu je 7. maja 1940. godine.[2][1][5]

Otadžbinski rat 1941—1945, započeo je kao načelnik štaba zapadnog pravca, da bi posle toga bio ponovo postavljen za načelnika Generalštaba. Učestvovao je u razvoju strategije za niz ključnih operacija sovjetskih snaga, u periodu između 1941—1942, kao npr. u bici za Smolensk, i zimskoj kontraofanzivi u bici za Moskvu.[2]

Od juna 1943, pa do kraja života, bio je načelnik Vojne akademije Vorošilov.[2] Umro je od tuberkuloze 26. marta 1945, šest nedelja pre Dana pobede. Dva dana kasnije, 28. marta, njegova urna[4] je sahranjena u Kremaljskom zidu, na Crvenom trgu.[2]

Dela[uredi | uredi izvor]

Po mišljenju maršala Žukova bio je jedan od ruskih vojnih naučnika, koji je u operativnim i strateškim pitanjima najbolje kombinovao teorijsko znanje, sa velikim praktičnim iskustvom. Autor je vojno-teorijskih i vojno-istorijskih naučnih radova. U knjizi „Konjica“ (rus. Конница), koja je objavljena 1923. godine izložio je svoja iskustva u borbenim aktivnostima u Prvom svetskom, kao i u Građanskom ratu. Vojno-istorijsku studiju „Na Visli“ (rus. На Висле) o Sovjetsko-poljskom ratu tokom 1920, objavio je 1924. godine. Objavio je „Mozak arimije“ (rus. Мозг армии[6] ) u tri knjige, koje se smatra njegovim životnim delom. Prvu knjigu je objavio 1927, a druge dve 1929. godine.[3] Obradio je karakteristike modernog ratovanja i ulogu Generalštaba[2] u postavljanju ciljeva i strategije oružanih snaga u ratu i u miru.[1]

„Bitka za Moskvu. Moskovska operacija Zapadnog fronta 16. novembra 1941—31. janara 1942“ je obimna studija o oprecijama oko odbrane Moskve, koju je spremao Generalštab Cvene armija. Sastoji se od fotoalbuma, brojne literature od eseja do naučnih monografija. Studiju je objavilo vojnoizdavačko preduzeće, pod oznakom poverljivo 1943. godine.[7]

Svojim radovima dao je veliki doprinos razvoju vojne nauke.

Njegovi memoari o detinjstvu, mladosti, vojnoj službi od 1901. godine, pa sve do završetka manevarskih operacija u Prvom svetskom ratu (rus. „Воспоминания“), objavljeni su 1974. godine.[8]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Poštanska markica iz serije „Sovjetski vojni lideri“, izdata 1982

U carskoj Rusiji odlikovan je Ordenom Sv. Ane četvrtog stepena (26.10.1914), trećeg stepana s mečevima i lentom (1915), drugog stepena s mečevima (1.11.1916), Ordenom Sv. Vladimira četvrtog stepena s mečevima i lentom (02.11.1914), kao i Ordenom Sv. Stanislava trećeg stepena s mačevima i lentom (22.07.1916) i drugog stepena s mačevima (27.02.1915).[9][4]

U socijalističkoj Rusiji bio je vrlo cenjen. Nagrađen je Ordenom Lenjina (1939, 1942, 1945), Ordenom Crvenog barjaka (1921, 1944), Ordenom Suvorova prvog reda (1944), Ordenom Crvne zvezde (1934, 1938), medaljom „XX godina Crvene armije“ (1938) i medaljom „Za Odbranu Moskve“ (1945).[2][3][4]

Ulice u Moskvi (do 1992[10]), Zlatoustu[3][11] i drugim gradovima Rusije (Belebej[12], Irkutsk,[13] Solnečnogorsk,[14] Voronjež,[15] Nižnji Novgorod,[16] Novosibirsk,[17] Čeljabinsk,[18] Volgograd[19]), Ukraijini (Gorlovka,[20][21] Donjeck,[22] Krivi Rog[23]) nosile su ili nose njegovo ime.

Po njemu je nazvan i veliki protivpodmornički brod „Maršal Šapošnjikov“, čija je konstrukcija započela 1983. u Kalinjingradu, a koji je 1986. ušao u službu Tihookeanske flote.[24]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ 20. septembra po Julijanskom kalendaru[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Ostrovskiй, N. M. „Šapošnikov Boris Mihaйlovič”. 100.histrf.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Rossiйskoe voenno-istoričeskoe obщestvo (RVIO) - 100 velikih polkovodcev. Pristupljeno 5. 10. 2013. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j Šišov, Alekseй Vasilьevič. „100 velikih kazakov Boris Mihaйlovič Šapošnikov (1882—1945)” (na jeziku: (jezik: ruski)). fisechko.ru. Arhivirano iz originala 06. 12. 2022. g. Pristupljeno 5. 10. 2013. 
  3. ^ a b v g d đ Naučno-issledovatelьskiй institut (voennaя istoriя), Voennaя akademiя Generalьnogo štaba). „Maršal Sovetskogo Soюza Boris Mihaйlovič Šapošnikov”. encyclopedia.mil.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Ministerstvo oboronы Rossiйskoй Federacii. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  4. ^ a b v g d Likhotvorik, Alexey (30. 7. 2013). „Russkaя armiя v Velikoй voйne: Kartoteka proekta - Šapošnikov Boris Mihaйlovič - id 781”. grwar.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  5. ^ „Šapošnikov Boris Mihaйlovič 20.09.(2.10.)1882–26.03.1945”. marshalu.com (na jeziku: (jezik: ruski) (jezik: engleski)). Maršalы i Admiralы Flota Sovetskogo Soюza. Arhivirano iz originala 10. 10. 2013. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  6. ^ Šapošnikov, Boris Mihaйlovič (1927—1929). „Mozg armii”. militera.lib.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Voennaя literatura. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  7. ^ Šapošnikov, Boris Mihaйlovič (2006). „Bitva za Moskvu. Moskovskaя operaciя Zapadnogo fronta 16 noяbrя 1941 g. – 31 яnvarя 1942 g”. coollib.com (na jeziku: (jezik: ruski)). Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  8. ^ Šapošnikov, Boris Mihaйlovič (1974). „Vospominaniя”. militera.lib.ru/ (na jeziku: (jezik: ruski)). Voennaя literatura. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  9. ^ „Эnciklopediя: Šapošnikov Boris Mihaйlovič”. encyclopedia.mil.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Ministerstvo oboronы Rossiйskoй Federacii. Pristupljeno 6. 10. 2013. [mrtva veza]
  10. ^ „Slovarь ulic Moskvы”. gramota.ru. Spravočno-informacionnый portal. Arhivirano iz originala 26. 03. 2013. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. „Kolыmažnый pereulok, do 1992 g. ulica Maršala Šapošnikova, do 1962 g. Antipьevskiй pereulok” 
  11. ^ „Istoriя paradoksa imeni maršala Šapošnikova”. armyreporter-ru.livejournal.com (na jeziku: (jezik: ruski)). 2. 10. 2012. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  12. ^ „B. M. Šapošnikov”. belebey.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Portal goroda Belebeя obяzatelьna. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  13. ^ „Ulica imeni Maršala B. M. Šapošnikova”. cbs.irkutsk.ru/ (na jeziku: (jezik: ruski)). Centralьnaя bibliotečnaя sistema goroda Irkutksa. Arhivirano iz originala 11. 12. 2013. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  14. ^ Gončarov, Innokentiй (1. 3. 2013). [gorod-pod-solncem.rf/archives/7262 „Interesnыe faktы (nazvaniя ulic)”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). gorod-pod-solncem.rf (na jeziku: (jezik: ruski)). saйt, posvящennый žizni Solnečnogorska. Pristupljeno 6. 10. 2013. „Ulica Šapošnikova. Ulica idёt ot pervoй prohodnoй. Nazvana ona tak v čestь Maršala Sovetskogo Soюza B. M. Šapošnikova.” 
  15. ^ „Territorialьnaя podsudnostь”. leninsky6.vrn.msudrf.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Sudebnый učastok №6 mirovogo sudьi Leninskogo raйona g. Voroneža. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  16. ^ „Deputatы gorodskoй dumi”. http://www.gorduma.nnov.ru/index.php?id=1912 (na jeziku: (jezik: ruski)). Gorodskaя Duma Nižnego Novgoroda. Pristupljeno 6. 10. 2013.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  17. ^ „Gorod Novosibirsk - 630000 - ulicы Š-Щ”. ruspostindex.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Počtovыe Indeksы Rossii. Arhivirano iz originala 12. 10. 2013. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  18. ^ „Ulicы Čelяbinska - Š”. gorodcheliabinsk.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Gorod Čelяbinsk. 6. 10. 2012. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  19. ^ „Volgogradskaя oblastь - Gorod Volgograd - 400000 - ulicы Š-Щ”. ruspostindex.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Počtovыe indeksы. Arhivirano iz originala 28. 09. 2013. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  20. ^ „Stroйmaterialы”. gorlovchane.ru. (jezik: ruski): Vse o Gorlovke. Arhivirano iz originala 15. 3. 2014. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  21. ^ „V Gorlovke provoditsя samый masštabnый remont dorog za vesь period Nezavismosti”. donetskie.com (na jeziku: (jezik: ruski)). Doneckie vesti. Arhivirano iz originala 15. 3. 2014. g. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  22. ^ „Doneck Šapošnikova ul.”. dimdom.dn.ua (na jeziku: (jezik: ruski)). Pristupljeno 6. 10. 2013. [mrtva veza]
  23. ^ „Ulicы Krivoga Roga”. krivbassinfo.com (na jeziku: (jezik: ruski)). Krivorožskiы bulьvar. Pristupljeno 6. 10. 2013. 
  24. ^ RIA „Novosti“. „Veliki protivpodmornički brod „Maršal Šapošnjikov“”. ruskarec.ru (na jeziku: (jezik: ruski)). Ruska reč. Pristupljeno 6. 10. 2013. [mrtva veza]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boris Šapošnjikov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Борис_Шапошњиков&oldid=26493681”