Bosanskohercegovačka kuhinja

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Bosanski lonac
Bosanski motani burek
Ćevapčići u somunu

Bosanskohercegovačka kuhinja (ponekad samo bosanska kuhinja) kuhinja je blisko vezana za tursku, grčku i druge mediteranske kuhinje, a naravno i kuhinje susedne Srbije, Hrvatske itd. Međutim, zbog godina austrijske uprave, u nju se došli i uticaji srednje Evrope. Hrana u Bosni i Hercegovini priprema se sa mnogo raznovrsnih začina, ali obično u malim količinama. Većina hrane je lagana, pošto se kuva u malim količinama vode. Sosovi su potpuno prirodni, pošto ih uglavnom čine prirodni sokovi povrća u jelu.

Tipični sastojci jela bosanske kuhinje su paradajz, krompir, crveni luk, beli luk, paprika, krastavac, mrkva, kupus, gljive, špinat, tikvice, sušeni i sveži grah, mlevena paprika, mleko i pavlaka. Jela od mesa su od govedine, jagnjetine, svinjetine itd. Region Hercegovine je pogodan za uzgajanje vinove loze i proizvodnju vina, dok se u Bosni rakija dobija od šljiva i jabuka. Kafa se pije iz fildžana, uz sve manji prisutan ratluk (trad. rahatluk, rahatlokum).

Slana jela[uredi]

  • Ćevapi — Jelo od mesa koje se peče na roštilju, a pravi se od goveđeg, jagnjećeg ili pilećeg mesa. Služi se sa lukom u somunu (lepina).
  • Begova čorba — Čorba koja sa pravi od mesa i povrća.
  • Čorba od bamije — Čorba od povrća bamije.
  • Filovane paprike — Paprike punjene mlevenim (faširanim) mesom.
  • Sogan-dolma — Luk punjen mlevenim mesom.
  • Burek i druge pite — Pecivo punjeno mlevenim mesom, koje se tradicionalno umotava. Isto jelo punjeno sirom se naziva sirnica, sa zeljem ili zeljem i sirom zeljanica, a sa krompirom krompiruša. Sva ova jela se u Bosni nazivaju pitama (burek je samo sa mesom).
  • Sarma — Meso i riža umotani u listove (najčešće) kupusa.
  • Japrak — Listovi vinove loze u koje se umotava meso i riža.
  • Grah — Tradicionalno jelo, pasulj sa mesom.
  • Bosanski lonac — Čorba sa mesom koje se kuva na otvorenom plamenu, izvorno u zemljanom bosanskom loncu i/ili saču.
  • Musaka — Jelo koje se pravi od slojeva krompira, mlevenog mesa i začina.
  • Kljukuša — Testo u koje se ponekad dodaje rendani krompir; peče se u rerni i služi preliveno kajmakom i/ili kiselim mlekom.
  • Pura — Jelo od kukuruznog brašna, uglavnom zaliveno zasoljenim mlekom i prekriveno pavlakom i/ili kajmakom, a ponekad i svinjskom mašću (uljem).
  • Pršuta — Sušena šunka.

Sirevi[uredi]

  • Travnički — Beli sir koji liči na fetu; iz travničkog kraja.
  • Vlašićki — Sir sličan travničkom, poreklom iz sela sa planine Vlašića.
  • Livanjski sir — Suvi žuti sir iz Livna.
  • Mladi sir — Sveži nesoljeni, uglavnom kravlji sir.
  • Stari sir — Sveži usoljeni, uglavnom ovčji sir.
  • Kajmak — Skrama koja se skida sa mleka.
  • Sir iz mijeha — Ovčijem mleku se dozvoli da se preobrazi u suv sir u mijehu; liči na parmezan.

Slatka jela[uredi]

Baklava
  • Tufahije — Kuvane jabuke ukrašene filom i šlag-penom.
  • Baklava — Tanke jufke prekrivene orasima ili pistacijama (izvorno turski), natopljene šećernim sirupom ili medom, poređane jedna na drugu.
  • Ružica — Slično baklavi, ali se peče u malim rolnicama sa suvim grožđem.
  • Jabukovača — Kolač od lisnatog testa punjenog izrendanim, skuvanim i zaslađenim jabukama.
  • Hurmašica — Testo u obliku urme natopljeno slatkim sirupom.
  • Rahatlokum — Želatinizovana slatka poslastica, obično se tradicionalno poslužuje uz bosansku kahvu.
  • Sutlijaš — Desert od riže.
  • Tulumbe — Duboko prženo testo zaslađeno slatkim sirupom.
  • Kadaif — Testo izvučeno u tanke valjke odnosno niti i zaslađeno slatkim sirupom (agda).
  • Halva — Desert od testa, često se ukrašava orasima i šećerom u prahu ili kristalnim šećerom; često se poslužuje za vreme muslimanskog meseca ramazana.
  • Palačinke — Desert od testa u koje se umotava krem-namaz, marmelada i sl.
  • Kompot — Slatki napitak od kuvanog voća, uglavnom šljiva, krušaka, jabuka itd.

Alkoholna pića[uredi]

Vina se proizvode uglavnom u Hercegovini, u oblasti Mostara, Čitluk (Hercegovina)a, Ljubuškog, Stoca, Domanovića i Međugorja.

Rakija se dobija iz šljiva, jabuka, krušaka ili grožđa, sa procentom alkohola od 45 % ili više.

Spoljašnje veze[uredi]