Boforovo more

Koordinate: 72° S; 137° Z / 72° S; 137° Z / 72; -137
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boforovo more
Koordinate72° S; 137° Z / 72° S; 137° Z / 72; -137
72° S; 137° Z / 72° S; 137° Z / 72; -137
Zemlje basenaKanada i Sjedinjene Države
Površina476.000 km2 (184.000 sq mi) km2
Pros. dubina124 m (407 ft) m
Maks. dubina4.683 m (15.364 ft) m
Zapremina22.000 km3 (1,8×1010 acre⋅ft) km3
Boforovo more na karti North America
Boforovo more
Boforovo more
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi

Boforovo more je deo Severnog Ledenog okeana[1] i ima površinu od 450.000 km².[2][3][4] Nalazi se između Aljaske i Kanadskih teritorija Jukon i Severozapadne teritorije na jugu i arktičkih ostrva na istoku. Njegovu granicu određuje linija koja povezuje rt Barou u Aljasci i ostrvo Princ Patrik. Po prvi put ga je istraživao Kanađanin Vilhjalmur Stefanson 1914. Ime je dobilo po engleskom hidrografu Fransisu Boforu.[4] Najveća reka koja se uliva u Boforovo more je Makenzi. Ono je značajan put za migraciju i mesto za razmnožavanje kitova. Nalazi se van značajnih komercijalnih puteva, i tokom najvećeg dela godine je prekriveno ledom osim tokom leta. U Bofortovom moru se nalaze značajne rezerve nafte i prirodnog gasa. Sa njihovim istraživanjem je počelo šezdesetih godina, a sa eksploatacijom 1986. kada je počela sa radom prva platforma. Međutim da ne bi ometale razmnožavanje i migraciju kitova dozvoljeno im je da rade samo tomom zimskih meseci.

Boforovo more

Ovo more, koje karakteriše oštra klima, tokom većeg dela godine je zaleđeno. Istorijski gledano, samo uski prolaz do 100 km (62 mi) otvoren je u avgustu-septembru blizu njegovih obala, ali nedavno se zbog klimatskih promena na Arktiku područje bez leda u kasno leto znatno povećalo. Do nedavno, Boforovo more je bilo poznato kao važan rezervoar za nadopunjavanje arktičkog morskog leda.[5] Morski led bi se često rotirao nekoliko godina u Bofortovoj struji, dominantnoj okeanskoj struji Boforovog mora, prerastajući u čvrst i debeo višegodišnji led.[6][7]

Tvrdnje da je morska obala bila naseljena pre oko 30.000 godina su u velikoj meri diskreditovane; sadašnja gustina naseljenosti je veoma niska. More sadrži značajne resurse nafte i prirodnog gasa ispod svog praga, kao što je polje Amauligak. To je otkriveno u periodu između 1950-ih i 1980-ih godina, a od drugog dela tog perioda njihovo istraživanje postaje glavna ljudska aktivnost na ovom području. Tradicionalna zanimanja ribolova i lova na kitove i foke praktikuje samo lokalno i nemaju komercijalni značaj. Kao rezultat, more je domaćin jedne od najvećih kolonija kitova beluga i nema znakova prekomernog lova. Da bi sprečili prekomerni ribolov u svojim vodama, SAD su u avgustu 2009. usvojile plan upravljanja komercijalnim ribarstvom iz predostrožnosti.[8] U aprilu 2011, Kanadska vlada je potpisala memorandum o razumevanju sa Inuvijaluitima kao prvi korak u razvoju većeg plana upravljanja okeanom.[9] Kanadska vlada je u oktobru 2014. objavila da se neće razmatrati nikakav novi komercijalni ribolov u Bofortovom moru dok istraživanja ne pokažu održive zalihe koje bi prvo bile dostupne Inuvialuitima.[10]

Kanadska vlada je označila blokove Boforovog mora kao zaštićena područja mora (MPA). MPA Angunijakvija nikikiuam okružuje poluostrvo Pari u zalivu Amundsen, a MPA Tarium Niriutajit se nalazi u delti i estuariju reke Makenzi.[11][12][13] Zaštićena područja su postavljena da zaštite vrste i staništa za zajednicu Inuvijaluita.

Topljenje leda u Boforovom moru
Povlačenje morskog leda u Boforovom moru

Granični spor[uredi | uredi izvor]

Kanada i SAD polažu pravo na region u obliku klina na istoku

Postoji nerešen spor koji uključuje klinasti segment na međunarodnoj granici u Bofortovom moru, između kanadske teritorije Jukona i američke države Aljaske. Kanada tvrdi da je pomorska granica duž 141. meridijana zapadno na udaljenosti od 200 nmi (370 km; 230 mi), prateći kopnenu granicu Aljaske i Jukona.[14][15] Stav Sjedinjenih Država je da je granična linija okomita na obalu na udaljenosti od 200 nmi (370 km; 230 mi), prateći liniju jednake udaljenosti od obale.[15][16] Ova razlika stvara klin sa površinom od oko 21.000 km2 (8.100 sq mi) na koji polažu pravo obe nacije.[17]

Pozicija Kanade ima svoje korene u Ugovoru iz Sankt Peterburga (1825) između Ujedinjenog Kraljevstva i Ruske imperije koji je postavio granicu između njih. Kanada je država naslednica Velike Britanije u odnosu na ovaj ugovor, koji predviđa:[15]

linija razgraničenja će pratiti vrh planina koje se nalaze paralelno sa obalom, sve do tačke preseka 141. stepena zapadne geografske dužine […] i, konačno, od pomenute tačke ukrštanja, pomenute meridijanske linije od 141. stepena, u svom produženju do Zaleđenog okeana

— Član 3, Konvencija između Velike Britanije i Rusije o granicama njihovih odgovarajućih poseda na severozapadnoj obali Amerike i plovidbi Tihim okeanom, 1825-02-16, 75 CTS 95[15]

Kanada tvrdi da se ovaj ugovor može proširiti od kopna do Boforovog mora duž meridijana. Sjedinjene Države odbacuju ovo proširenje i umesto toga potvrđuju graničnu liniju zasnovanu na ekvidistanci, iako je njihova pozicija donekle potkopana prihvatanjem sličnih formulacija ugovora 1867. i sličnog tumačenja prema ugovoru kojim su stekle Aljasku.[15] SAD i Kanada se slažu da ih obavezuje Konvencija o epikontinentalnom pojasu iz 1958. godine; i obe strane se slažu da granica treba da bude „pravična“, kako je to odredio Međunarodni sud pravde. Razlikuju se oko toga šta treba smatrati „pravičnim“. Sjedinjene Američke Države tvrde da je „jednaka udaljenost odgovarajući princip za određivanje morske granice kada ne postoje posebne okolnosti u toj oblasti i kada jednaka udaljenost rezultira granicom u skladu sa principima pravičnosti“. Kanada tvrdi da princip ekvidistance ne dovodi do pravične granice, jer bi došlo do izobličenja. Obala Jukona je konkavna, dok je obala Aljaske konveksna; i stoga bi princip ekvidistance rezultirao značajnim proširenjem poseda SAD.[18] Ovaj spor je dobio sve veći značaj zbog mogućeg prisustva prirodnih rezervi unutar klina,[15][19][20] koji prema kanadskom Nacionalnom energetskom odboru može sadržati 1.700.000.000 m3 (6,0×1010 cu ft) gasa, koji bi pokrivao nacionalnu potrošnju za 20 godina, i više od 1.000.000.000 m3 (3,5×1010 cu ft) nafte.[17] Zbog ovoga, Kanada tvrdi da se na ovu granicu primenjuju „posebne okolnosti“, stav koji SAD odbacuju.[18] Ovaj spor je u tom pogledu odraz spora između SAD i Kanade oko zaliva Mejn, gde su se SAD zalagale za „posebne okolnosti“, a Kanada za princip ekvidistance.[18] (U tom poslednjem sporu, oba ta argumenta su odbačena, a granica je povučena na osnovu geometrijskih principa uzimajući u obzir geografske faktore.[18]) Ni SAD, ni Kanada nisu vršile pritisak na brzo rešavanje ovog pitanja, niti na arbitražu na sudu pred Sudom. Međunarodni sud pravde, međutim;[15] i dve strane su u međuvremenu sarađivali u nekoliko mera usmerenih na očuvanje pomorske životne sredine.[15][18]

Pre kraja 2004. SAD su zakupile osam parcela ispod vode za istraživanje i eksploataciju nafte, što je izazvalo diplomatski protest Kanade.[21] Dana 20. avgusta 2009. godine, sekretar za trgovinu SAD Geri Lok objavio je moratorijum na komercijalni ribolov u Bofortovom moru severno od Aljaske, uključujući sporne vode..[22][23] U julu 2010. godine, pregovori između SAD i Kanade počeli su u Otavi. Započeto je zajedničko geološko istraživanje područja, a CIA Svetska knjiga činjenica je označila ovo pitanje kao rešeno,[24] iako zvanični dokument nije objavljen do septembra 2010.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wright, John (30. 11. 2001). The New York Times Almanac 2002. Psychology Press. str. 459. ISBN 978-1-57958-348-4. Pristupljeno 29. 11. 2010. 
  2. ^ R. Stein, Arctic Ocean Sediments: Processes, Proxies, and Paleoenvironment, p. 37
  3. ^ Beaufort Sea, Great Soviet Encyclopedia (in Russian)
  4. ^ a b Beaufort Sea, Encyclopædia Britannica on-line
  5. ^ Wood, Kevin R.; Overland, James E.; Salo, Sigrid A.; Bond, Nicholas A.; Williams, William J.; Dong, Xiquan (2013-10-17). „Is there a new normal climate in the Beaufort Sea?”. Polar Research (na jeziku: engleski). 32: 19552. ISSN 1751-8369. doi:10.3402/polar.v32i0.19552 Slobodan pristup. 
  6. ^ „Disappearing Arctic sea ice”. svs.gsfc.nasa.gov. Pristupljeno 2020-09-08. 
  7. ^ „2019 Arctic Report Card: Old, thick ice barely survives in today's Arctic | NOAA Climate.gov”. www.climate.gov. Pristupljeno 2020-09-08. 
  8. ^ Arctic Fishery Management Plan.
  9. ^ "Beaufort Sea Commercial Fishing Banned" (CBC News, 15 April 2011).
  10. ^ "No new fisheries in the Arctic following federal ban"
  11. ^ „Canada Designates Its Second and Largest Arctic Marine Protected Area”. HuffPost. 
  12. ^ „Tarium Niryutait Marine Protected Area (TN MPA)”. Government of Canada. 18. 9. 2019. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  13. ^ „Anguniaqvia niqiqyuam Marine Protected Area (MPA)”. Government of Canada. 18. 9. 2019. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  14. ^ The Law of the Sea Convention (BP-322E) Arhivirano 28 februar 2007 na sajtu Wayback Machine. Dsp-psd.communication.gc.ca. Retrieved on 2013-03-21.
  15. ^ a b v g d đ e ž Rothwell, Donald (1996). The Polar Regions and the Development of International Law. Cambridge studies in international and comparative law. 3. Cambridge University Press. str. 174, 176. ISBN 978-0-521-56182-2. 
  16. ^ Summary of claims, Department of Defense, p. 10
  17. ^ a b US-Canada Arctic border dispute key to maritime riches, BBC News, 2 August 2010
  18. ^ a b v g d Johnston, Douglas M.; Saunders, Phillip M. (1988). Ocean Boundary Making: Regional Issues and Developments. Taylor & Francis. str. 48–49. ISBN 978-0-7099-1495-2. 
  19. ^ Northern interests and Canadian foreign policy Arhivirano 16 avgust 2010 na sajtu Wayback Machine, Associate Director Centre for Military and Strategic Studies, University of Calgary
  20. ^ Beaufort Sea Areawide 2006, Tract Map No.8, State of Alaska Department of Natural Resources, Division of oil and gas
  21. ^ Sea Changes, Institute of the North
  22. ^ „Secretary of Commerce approves fisheries plan for ArcticSecretary of Commerce approves fisheries plan for Arctic”. World of fishing. 20. 8. 2009. Arhivirano iz originala 15. 9. 2009. g. 
  23. ^ Boswell, Randy (4. 9. 2009). „Canada protests U.S. Arctic fishing ban”. Canada.com. Arhivirano iz originala 7. 11. 2012. g. 
  24. ^ Disputes – international: CIA – The World Factbook Arhivirano 15 septembar 2020 na sajtu Wayback Machine. Cia.gov. Retrieved on 2013-03-21.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Boforovo more na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бофорово_море&oldid=27551264”