Brana Tri klisure

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Brana Tri klanca

Pogled na branu Hidroelektrane Tri klanca u septembru 2009.
Pogled na branu Hidroelektrane Tri klanca u septembru 2009.

Osnovni podaci
Država Kina
Reka Jangcekjang
Početak izgradnje 14 decembar 1994
Prva sinhronizacija 2003[1]
Podaci o jezeru
Površina 1.084 km2 (419 sq mi) km²
Podaci o elektrani
Broj turbina 32 × 700 MW
2 × 50 MW
Tip branska
Instalisana snaga 22,500 MW MWh
Tip turbine Francisova turbina[2]
Godišnja proizvodnja 87 TWh (310 PJ) (2015) m
Prikaz smeštaja Hidroelektrane Tri klanca i najveći gradovi na reci Jangcekjang
Model hidroelektrane Tri klanca, gde se vidi telo brane (levo), preliv brane (u sredini) i dizalica za brodove (desno)
Model hidroelektrane Tri klanca, gde se vidi dizalica za brodove (levo) i brodska prevodnica (desno)
Francisova turbina u Hidroelektrani Tri klanca
Satelitski snimak pokazuje poplavljeno područje sa veštačkim jezerom hidroelektrane Tri klanca. Poređenje: 17. april 1987. (dole) i 7. novembar 2006. (gore)

Brana Tri klanca (Kina) je hidroelektrana, s branom na reci Jangcekjang, koja je treća najduža reka na svetu. To je hidroelektrana s najvećom instaliranom snagom na svetu od 22.500 MW (2012).[3][4][5] Zadnja vodna turbina najveće kineske hidroelektrane Tri klanca je spojena na mrežu 2012. godine,[6][7] čime je ova hidroelektrana konačno dovršena. S gradnjom se krenulo još 1994,[8] a koštala je oko 50 milijardi američkih dolara. Sama brana je završena 2006. Osim dizalica za brodove, svi delovi hidroelektrane su završeni 30. oktobra 2008, kada je 26 vodenih turbina počelo sa upotrebom za proizvodnju električne energije. Hidroelektrana ima čak 32 vodene turbine, a svaka ima snagu od 700 MW, te samo ova hidroelektrana proizvodi 11% potreba Kine za električnom energijom. Uz još dva električna generatora, svaki sa 50 MW, konačna instalirana snaga je 22.500 MW.[9][10][11] Dizalice za brodove su završene u decembru 2015.[12]

Osim velikog hidroenergetskog potencijala, hidroelektrana Tri klanca smanjuje pojavu čestih poplava i povećava mogućnost prevoza robe. Značajan je i ekološki doprinos zbog smanjenja gasova staklene bašte,[13] ako znamo da Kina gotovo svu energiju dobija izgaranjem fosilnih goriva, posebno uglja. Prednost projekta je i navodnjavanje okolnih nizvodnih poljoprivrednih površina, kao i planovi za vodoopskrbu severnih i sušnijih delova Kine. Iako mnogi u Kini smatraju hidroelektranu Tri klanca neophodnim za razvoj kineske privrede i razvoja Kine u vodeću svetsku silu, mnogi stručnjaci smatraju da bi negativni učinci projekta mogli nadmašiti njegove pozitivne učinke,[14][15][16][17] pogotovo zbog raseljenja 1,3 miliona ljudi, ekoloških promena,[18] sve većeg klizanja tla, potapanja mnogih arheoloških i istorijskih mesta.[19]

Istorija[uredi]

Zbog čestih poplava i velikog hidroenergetskog potencijala, ideja o regulaciji reke Jangcekjang dugo je prisutna. Nakon prvih javnih najava 1914. prvog predsednika Kine Sun Jat-sena, provedena su istraživanja o najpogodnijoj lokaciji.[20][21] Za projekt Tri klanca organizovana je nacionalna mreža stručnjaka za izradu i pregled pojedinih rešenja i delova projekta, a uključeni su i brojni stručnjaci iz preko deset zemalja sveta.[22][23] Za lokaciju je odabran predeo zvan Tri klanca, gde je reka Jangcekjang najuža i gde joj je hidropotencijal izrazit.[24] Tu su na prostoru dugom 200 km, između gradova Vansjen i Jidžang, idući nizvodno smeštena tri klanca: Ćutang, dug 8 km (najkraći i najuži), Vu, dug 40 km i Siling, dužine 80 km (najopasniji zbog plićaka i brzine vode).[25][26]

Godine 1939. za vreme Drugog kinesko-japanskog rata, predeo Tri klanca je bio okupiran od strane japanske vojske. Nakon dolaska komunista na vlast, Mao Cedung je podržavao projekt, ali se ipak odlučio da započne drugi projekt, hidroelektranu Gedžouba. Dodine 1954. dogodila se velika poplava, u kojoj je poginulo oko 33.000 ljudi, tako da se nakon te nesreće ozbiljno počelo razmišljati o gradnji velike brane kod Tri klanca.

Godine 1992. kineske vlasti su konačno odlučile da počnu sa gradnjom, koja je započela krajem 1994. Brana je završena 2006, a svi drugi delovi hidroelektrane su završeni 30. oktobra 2008, osim dizalica za brodove. Hidroelektrana trenutno radi sa snagom od 22.500 MW, jer je 2012. i zadnja vodena turbina puštena u rad.[27]

Veličina brane[uredi]

Brana je napravljena od betona i duga je 2.335 m, a vrh brane ili kruna se nalazi na nadmorskoj visini od 185 m. Za radove je ugrađeno 27.200.000 m3 betona, 463.000 tona čelika (dovoljno za 63 Ajfelova tornja) i iskopano je oko 102.600.000 m3 zemlje i stena. Betonska brana je visoka 181 m iznad osnove stena.

Kada je nivo vode na visini od 175 m iznad nivoa mora (tada je razlika površine vode uzvodno i nizvodno 110 m), veštačko jezero je dugo oko 600 km[28] i široko 1,12 km. Sadrži tada 39,3 km3 vode, a površina je oko 1045 km2.[29] Veštačko jezero prekriva oko 632 km2 zemlje, poređenja radi hidroelektranom Itaipu ima veštačko jezero koje pokriva 1350 km2. [30]

Troškovi[uredi]

Kineske vlasti procenjuju da će celi projekt koštati oko 22,5 milijarde američkih dolara, a da će se troškovi isplatiti nakon 10 godina punog rada.[31]

Proizvodnja električne energije i raspodela[uredi]

Električni generator[uredi]

Glavni električni generator imaju 6.000 tona svaki i konstruirani su sa izlaznom snagom od 700 МW.[3][32] Visina pritiska ili maksimalni raspoloživi vodeni pad je 80,6 m. Protok vode iznosi od 600 do 950 m3/s, zavisno od raspoloživog vodenog pada. Što je veći raspoloživi vodeni pad, to je manji protok potreban da se postigne snaga električnog generatora.

Hidroelektrana Tri klanca koristi Francisove turbine, s prečnikom 9,7/10,4 m (dva proizvođača) i okreću se brzinom od 75 okretaja u minuti.[33] Projektna snaga je 778 MVA, sa maksimumom od 840 MVA i faktorom snage 0,9. Dobijena električna struja ima napon od 20 kV. Vanjski prečnik statora električnog generatora je 21,4/20,9 m, a unutrašnji prečnik 18,5/18,8 m. Stator je visok 3,1/3 m. Opterećenje temelja je 5050/5500 tona. Prosečan stupanj iskorištenja je 94 %, a dostiže do 96,5 %.

Godišnja izlazna snaga hidroelektrane Tri klanca[uredi]

Do 16. septembara 2009. elektrana je proizvela 348,4 TWh električne struje. Instalirana snaga je za 4.300 MW veća od Hidroelektrane Itaipu.[34] Od novembra do maja izlazna snaga je smanjena zbog smanjenog protoka vode i sušnog perioda.[35]

Godišnja proizvodnja električne struje
Godina Broj
instaliranih vodenih turbina
TWh
2003. 6 8 607
2004. 11 39 155
2005. 14 49 090
2006. 14 49 250
2007. 21 61 600
2008. 26 80 812 [36]
2009. 26 79 470 [37]
2010. 26 84 370 [38]
2011. 29 78 290 [39]
2012. 32 25 907 [40]
Ukupno 29(32) 556 551

Uticaj na životnu sredinu[uredi]

Panorama Hidroelektrane Tri klanca

Emisija[uredi]

Da bi dobili oko 1 kWh električne energije, potrebno je 366 grama uglja. Zbog toga hidroelektrana Tri klanca smanjuje potrošnju ugla za 31 miliona tona godišnje, te smanjuje nivo gasova staklene bašte: 1 milion tona sumpor dioksida, 370 000 tona azotnih oksida, 10 000 tona ugljen-monoksida, a i značajnu količinu žive. Štedi se i na energiji za iskopavanje, pranje i prevoz rude do elektrane.

Veštačko jezero je povećalo prevoz šlepovima za 6 puta, smanjujući i tako emisiju ugljen-dioksid za 630.000 tona. Od 2004. do 2007. ukupno je prošlo kroz brodsku prevodnicu 198 miliona tona robe.[41]

Erozija i sedimentacija[uredi]

Primećene su dve posebne opasnosti za branu. Zadržavanje vode ispred brane povećava njenu temperaturu i menja mineralni sastav, što utiče biljni i životinjski svet (nestanak ili ozbiljno ugrožavanje nekoliko retkih rečnih vrsta). Zadržavanjem i usporavanjem reke smanjuje se njena funkcija odvodnjavanja otpadnih voda velikih gradova. Reka Jangcekjang jedna je od muljem najbogatijih reka sveta.

Neki stručnjaci izražavaju strah da bi povećana težina uzrokovana nakupljanjem vode i sedimenata mogla reaktivirati rasednu zonu na kojoj se nalazi akomulaciono jezero, što bi opet uzrokovalo potres koji bi mogao oštetiti ili srušiti branu. Već se bileži pojačana seizmička aktivnost u tom području.

Smanjenje mulja nizvodno dovodi do dva problema:

  • Izgradnjom brane mulj se zadržava i taloži u jezeru, čime se smanjuje njegov povoljan uticaj na poljoprivredu nizvodno od brane što će za posljedicu imati povećanu upotrebu hemijskih sredstava i daljnju degradaciju tala.
  • Naglašava se i ugroženost Šangaja koji leži u delti Jangcekjanga, koja se izgrađuje bogatim nanosima mulja. Takav scenaro neodoljivo podseća na reku Nil i Asuansku branu.[42]

Poljoprivreda, industrija, poplave[uredi]

Uz energetsku dobit važna je i zaštita od poplava, te plovidbe.[43] Upravo zaštitu od razornih poplava kineska vlada naglašava kao primarni cilj izgradnje megaprojekta. Uz smanjenje prometnih troškova do 40%, od Šangaja uzvodno do Čungkinga umesto brodova do najviše 3.500 tona, moći će ploviti oni do 10.000 tona.

Za monsunskih kiša reka Jangcekjang i pritoke se razlivaju i česti su razorni poplavni talasi (samo u 20. veku zbog njenih poplava poginulo je oko 300.000 ljudi). Dolina reke je glavno poljoprivredno (žitnica Kine) i važno industrijsko područje Kine. U njoj se ostvaruje više od polovine kineske poljoprivredne proizvodnje (pšenica, ječam, kukuruz, konoplja i dr.) i čak 75 % kineske proizvodnje riže. Područje Jangcekjang najnaseljenije je područje Kine u kojem živi oko 1/3 ukupnog stanovništva.

Ostali efekti[uredi]

Kulturni efekt[uredi]

Srednji deo toka reke Jangcekjang jedna je od kolevki kineske civilizacije. Zbog izgradnje brane pod vodom se nalaze spomenici iz dve poslednje kineske dinastije, Ming i Ćing, na čak 1.208 istorijskih lokaliteta, te poznate pećinske skulpture iz dinastije Tang (7—10. veka). Dio istorijskih spomenika je preseljen, ali mnogi će tragovi života stari i 6.000 godina ostali su pod vodom.[44]

Cena projekta[uredi]

Protivnici celog projekta naglašavaju i njegovu skupoću. Službene brojke se kreću oko 22,5 milijarde američkih dolara, dok neslužbene brojke zbog inflacije rastu i do vrtoglavih 100 milijardi američkih dolara. Za taj novac, naglašavaju moglo se izgraditi nekoliko manjih hidroelektrana, koje bi uzimajući u obzir negativne učinke imale veću isplativost.

Osnovni podaci[uredi]

  • Dimenzije
    • Visina - 185 metara
    • Osovinska dužina - 2309,47 metara
  • Elektrana
    • Proizvodnja struje - 85.000.000.000 kilovat časova godišnje (oko 3,88 % godišnje potrošnje cele Kine)
    • Generatori - planiranja ugradnja 26 generatora, svaki jačine 700 MW.
Pogled na budući prolaz za brodove
  • Rezervoar[45][46]
    • Normalni nivo vode - 175 metara
    • Kapacitet - 39,3 milijarde m³

Izgled brane[uredi]

Ovde su predstavljeni modeli koji pokazuju kako će brana izgledati kad bude u potpunosti završena 2009. godine.

Reference[uredi]

  1. Ma, Yue (26. 11. 2010). „Three Gorges Dam”. Stanford University. Pristupljeno 13. 2. 2016. 
  2. Francis hydro turbines
  3. 3,0 3,1 Acker, Fabian (2. 3. 2009). „Taming the Yangtze”. IET magazine. Arhivirano iz originala na datum 14. 5. 2016. 
  4. „:: Three Gorges reservoir raises water to target level”. Xinhua. 7. 10. 2008. Pristupljeno 23. 11. 2010. 
  5. „Final Turbine at China's Three Gorges Dam Begins Testing”. Inventor Spot. Pristupljeno 15. 5. 2011. 
  6. „三峡工程最后一台机组结束72小时试运行”. ctg.com.cn. Pristupljeno 23. 6. 2012. 
  7. „Three Gorges underground power station electrical and mechanical equipment is fully handed over production” (na jeziku: Chinese). China Three Gorges Corporation. Pristupljeno 8. 7. 2012. 
  8. Allin, Samuel Robert Fishleigh (30. 11. 2004). „An Examination of China's Three Gorges Dam Project Based on the Framework Presented in the Report of The World Commission on Dams” (PDF). Virginia Polytechnic Institute and State University. Pristupljeno 23. 11. 2010. 
  9. "Taming the Yangtze" Acker Fabian, 2009, IET magazine
  10. "Three Gorges reservoir raises water to target level", publisher= Xinhua, 2008.
  11. "Final Turbine at China's Three Gorges Dam Begins Testing" , publisher=Inventor Spot, 2011.
  12. „The world's largest "L boat lift" Three Gorges Dam successfully tested” (na jeziku: Chinese). Chutianjinbao News. 14. 1. 2016. Pristupljeno 15. 2. 2016. 
  13. „一座自主创新历史丰碑 三峡工程的改革开放之路”. Hb.xinhuanet.com. Pristupljeno 1. 8. 2009. 
  14. Yang, Lin (12. 10. 2007). „China's Three Gorges Dam Under Fire”. Time. Pristupljeno 28. 3. 2009. »The giant Three Gorges Dam across China's Yangtze River has been mired in controversy ever since it was first proposed« 
  15. Laris, Michael (17. 8. 1998). „Untamed Waterways Kill Thousands Yearly”. Washington Post. Pristupljeno 28. 3. 2009. »Officials now use the deadly history of the Yangtze, China's longest river, to justify the country's riskiest and most controversial infrastructure project – the enormous Three Gorges Dam.« 
  16. Grant, Stan (18. 6. 2005). „Global Challenges: Ecological and Technological Advances Around the World”. CNN. Pristupljeno 28. 3. 2009. »China's engineering marvel is unleashing a torrent of criticism. [...] When it comes to global challenges, few are greater or more controversial than the construction of the massive Three Gorges Dam in Central China.« 
  17. Gerin, Roseanne (11. 12. 2008). „Rolling on a River”. Beijing Review. Pristupljeno 28. 3. 2009. »..the 180-billion yuan ($26.3 billion) Three Gorges Dam project has been highly contentious.« 
  18. „重庆云阳长江右岸现360万方滑坡险情-地方-人民网”. People's Daily. Pristupljeno 1. 8. 2009.  See also: „探访三峡库区云阳故陵滑坡险情”. News.xinhuanet.com. Pristupljeno 1. 8. 2009. 
  19. "Projekt Tri klanca - najveća hidroelektrana na svijetu", Građevinar.hr, Inozemno gradilište, 2011.
  20. Yang, Lin (12. 10. 2007). „China's Three Gorges Dam Under Fire”. Time. 
  21. „中国国民党、亲民党、111新党访问团相继参观三峡工程_新闻中心_新浪网”. News.sina.com.cn. Pristupljeno 1. 8. 2009. 
  22. John Lucian Savage Biography by Abel Wolman & W. H. Lyles, National Academy of Science, 1978.
  23. Mufson, Steven (9. 11. 1997). „The Yangtze Dam: Feat or Folly?”. Washington Post. Pristupljeno 23. 11. 2010. 
  24. „1992年4月3日全国人大批准兴建三峡工程”. News.rednet.cn. Pristupljeno 16. 8. 2009. 
  25. Lin Yang: "China's Three Gorges Dam Under Fire", Time, 2007.
  26. "中国国民党、亲民党、111新党访问团相继参观三峡工程_新闻中心_新浪网", publisher=News.sina.com.cn, 2009.
  27. "Najveća Kineska hidroelektrana Tri klisure konačno u punom pogonu", www.obnovljivi.com, 2012.
  28. Engineering Geology for Society and Territory - Volume 2: Landslide Processes. Springer. 2014. str. 1415. ISBN 3-319-09057-7. 
  29. „Three Gorges Project” (PDF). Chinese National Committee on Large Dams. Pristupljeno 1. januar 2015. 
  30. publisher=Xinhua Net "三峡水库:世界淹没面积最大的水库 (Three Gorges reservoir: World submergence area biggest reservoir)", 2003.
  31. "International Water Power and Dam Construction", publisher=Waterpowermagazine.com, 2007.
  32. 三峡工程左右岸电站26台机组全部投入商业运行 (na jeziku: Chinese). China Three Gorges Project Corporation. 30. 10. 2008. Pristupljeno 6. 12. 2008. 
  33. „中国长江三峡工程开发总公司”. Ctgpc.com.cn. 10. 3. 2009. Pristupljeno 1. 8. 2009. 
  34. The Itaipu hydroelectric plant ended 2016 with a historic production of 103,098,366 megawatt hour
  35. "Three Gorges Dam", publisher=Government of China, 2011.
  36. "中国电力新闻网――电力行业的门户网站", publisher=Cepn.sp.com.cn, 2009.
  37. "国家重大技术装备", publisher=Chinaequip.gov.cn, 2010.
  38. "峡—葛洲坝梯级电站全年发电1006.1亿千瓦时"
  39. "Three Gorges Project Generates 78.29 Bln Kwh of Electricity in 2011"
  40. "国家电力市场直调交易信息"
  41. "Three Gorges Dam", publisher=NDRC, 2007.
  42. "Projekt Tri klanca - novo svjetsko čudo ili novi ljudski promašaj?", Geografija.hr, Ivan Čanjevac, 2011.
  43. „中国长江三峡工程开发总公司”. Ctgpc.com.cn. 8. 4. 2009. Pristupljeno 1. 8. 2009. 
  44. "Flotsam, Jetsam and the Three Gorges Dam" Regine Debatty, publisher=World Changing, 2007.
  45. „Water level at Three Gorges Project raised to full capacity”. xinhuanet.com. 
  46. „三峡完成172.5米蓄水 中游航道正常维护(图)-搜狐新闻”. News.sohu.com. Pristupljeno 16. 8. 2009. 


Spoljašnje veze[uredi]