Branislav Lečić

Branislav Lečić
Branislav Lečić
	Lečić 2020. godine
Nadimak
Biografija
Nadimak	Leka
Datum rođenja	25. avgust 1955. (66 god.)
Mesto rođenja	Šabac,; FNR Jugoslavija
Supružnik	Nina Radulović (do 2016.)
Deca	Ivan Lečić; Ana Lečić; Lav Lečić
Zanimanje	glumac, političar
Politička; stranka	Nezavisan; Ranije:; Demokrate Srbije; (2021); Demokratska stranka; (1991–2005, 2014–2020),; Demohrišćanska stranka Srbije; (2010–2014),; Pokret moja Srbija; (2008–2010),; Liberalno-demokratska partija; (2005–2008)
Predsednik
Mandati
Predsednik
Ministar kulture Srbije
	25. januar 2001 — 3. mart 2004.
Predsednik	Milan Milutinović,; Nataša Mićić (v.d.),; Dragan Maršićanin (v.d.)
Predsednik vlade	Zoran Đinđić,; Nebojša Čović (v.d.),; Žarko Korać (v.d.),; Zoran Živković
Prethodnik	Milan Komnenić
Naslednik	Dragan Kojadinović

Branislav Lečić (Šabac, 25. avgust 1955) srpski je glumac i političar. Bio je ministar kulture Srbije od 2001. do 2004. godine i prvi predsednik pokreta "Demokrate Srbije", koji je nastao od otcepljene frakcije Demokratske stranke 2021. godine.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Šapcu od oca Aleksandra i majke Živane kao jedinac.^[1]

Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1978. godine u klasi profesora Minje Dedića. Svojom debitantskom ulogom Fikreta u filmu „Specijalno vaspitanje“ (1977) Gorana Markovića, postavlja parametre za dalje tumačenje neprilagođenih osoba. Posebno se ističe odlučnim, beskompromisnim likovima, čvrsto uverenim u ispravnost svojih postupaka. Veoma zapaženu i istaknutu ulogu ostvario je u TV seriji „Sivi dom“ (1984), režisera Darka Bajića. Vrlo je uspešan i u pozorištu, za šta je bio višestruko nagrađivan. Jedan je od osnivača najznačajnijih alternativnih pozorišnih grupa koje su bitno uticale na pozorišni život u zemlji. Član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1980. godine.

Osnivač je jedinstvenog edukativnog centra Lekart sa ciljem da se pomogne svakom čoveku bez obzira na godine i profesionalno iskustvo da otkrije sebe u svetu umetnosti. U edukativnom centru vodi odsek "Program gluma i režija". Ima zvanje redovnog profesora na Akademiji lepih umetnosti i multimedija^[2], gde je takođe i Prodekan za razvoj^[3]

Pored glume, bavi se i političkim radom: vodio je tzv. „Plišanu revoluciju“ (protest kod Terazijske česme), a nakon pobede demokratskih partija i petooktobarskih promena, bio je ministar za kulturu u prvoj demokratskoj vladi Srbije, koju je predvodio Dr Zoran Đinđić, a koja je izabrana 25. januara 2001. godine. Nakon isključenja Čedomira Jovanovića iz Demokratske stranke, napušta je i postaje jedan od osnivača Liberalno-demokratske partije (2005), a zatim i član predsedništva stranke. Godine 2007. napušta LDP, a u maju 2010. godine, pristupa Demohrišćanskoj stranci Srbije, čiji je zamenik predsednika.

Bio je predvodnik frakcije Demokratske stranke koja je 2020. pokušala da smeni trenutno rukovodstvo na čelu sa Zoranom Lutovcem, a zatim da nelegitimno preotme rukovođenje strankom. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u februaru 2021. odbacilo zahtev Lečića da bude upisan kao predsednik DS-a u Registru političkih stranaka.^[4] Nakon toga, zajedno sa nekolicinom bivših članova DS-a, osniva pokret Demokrate Srbije.^[5]

Branislav Lečić je bio Ambasador Fondacije „Tijana Jurić” do marta 2021, kada je isključen zbog optužbe za silovanje od strane koleginice Danijele Štajnfeld.^[6]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Za predstavu Kontejner sa pet zvezdica

Gran pri za najbolje glumačko ostvarenje Branislavu Lečiću na "Prvom Međunarodnom festivalu glumaca" u Nikšiću 2001. godine
Nagrada za učešće na 14. Mediteranskom festivalu u Italiji 2001. godine
Nagrada za glumu za ulogu profesora, na festivalu "Borini pozorišni dani", 2001.
Dobitnik četiri Godišnje nagrade JDP-a
Sterijina nagrada
Nagrada car Konstantin
„Zlatna arena“ za glavnu mušku ulogu na festivalu u Puli 1990. godine, dobija za film Gluvi barut.

Filmografija[uredi | uredi izvor]

God.	Naziv	Uloga
1970-e
1977.	Ančika Dumas	Milicioner
1977.	Specijalno vaspitanje	Fikret
1979.	Ti međutim stojiš na velikoj reci
1980-e
1980.	Hajduk	Kapetan Topolac
1980.	Interesi
1981.	Kraljevski voz	Pantić
1981.	Piknik u Topoli	Igor
1981.	Dečko koji obećava	Karatista
1981.	Baza na Dunavu	Maksa Bakan
1981.	Svetozar Marković	Đura Ljocić
1981.	Sedam sekretara SKOJ-a	Alija Alijagić
1982.	Venerijanska raja
1982.	Direktan prenos
1983.	Igmanski marš	Španac
1984.	Ubica	Vlajko Simić
1984.	Formula 1 (TV serija)
1985.	Srebrena lisica	Kapetan Braun
1985.	Miklošićeve sirene	Nenad
1985.	Tombola
1985.	Ljubavne priče
1985.	Priče iz fabrike	Ivan Đaković
1986.	Vrenje (TV)	Milan Gorkić „Zomer“
1986.	Crna Marija	Zenit
1986.	Rodoljupci	Lepršić
1986.	Trgovci i ljubavnici	Gavrilo Gašić
1986.	Divlji vetar	Mitar Sekulić
1986.	Sivi dom	Crni
1987.	Rezervisti
1987.	Na kraju puta (TV)
1987.	Krizantema
1987.	Oktoberfest	Lepi
1987.	Vuk Karadžić	Hajduk Veljko Petrović
1988.	Život sa stricem	Vinko Maglica
1988.	Čavka	Stimjanovićev otac
1988.	Rudi
1989.	Boj na Kosovu	Bajazit Jildirim
1989.	Masmediologija na Balkanu	Doktor Milorad Cvijović
1989.	Seobe	Aranđel Isaković
1990-e
1990.	Balkanska perestrojka	Doktor Milorad Cvijović
1990.	Ljeto za sjećanje	Zefir/odrasli Gustav
1990.	Gluvi barut	Miloš Radekić
1991.	Metla bez drške 3	Armani
1991.	Čaruga	Crveni Božo
1991.	Moj brat Aleksa	Aleksa Šantić
1991.	Holivud ili propast
1992.	Bulevar revolucije	Dragan
1992.	Prvi put s ocem na jutrenje	Mitar
1992.	Aleksa Šantić	Aleksa Šantić
1993.	Tri karte za Holivud	Gavrilo Milentijević
1994.	Pokvarenjak	Čarls Bukovski
1994.	Rođen kao ratnik
1994.	Ni na nebu, ni na zemlji	Stojan „Stole“ Janković
1995.	Podzemlje	Mustafa
1994-1995.	Otvorena vrata	Doktor Gazivoda
1996.	Bila jednom jedna zemlja	Mustafa
1997.	Balkanska pravila	Aleksa Lazarević „Prašnjavi“
1998.	Sudbina jednog razuma	Jovan Sterija Popović
1998-1999.	Porodično blago	Ljubomir Starčević „Ljuba Ris“
2000-e
2000.	Tajna porodičnog blaga	Ljubomir Starčević „Ljuba Ris“
2002.	Porodično blago 2	Ljubomir Starčević „Ljuba Ris“
2002.	Lavirint	Milan Aksentijević
2002.	Lavirint (TV serija)	Milan Aksentijević
2003.	Profesionalac	Teodor „Teja“ Kraj
2006.	Šejtanov ratnik	knez Miloš Obrenović
2007.	Zavera	premijer Srbije
2008.	Na lepom plavom Dunavu	Horst
2008.	Pečat	Jusuf
2008.	Zaustavi vreme (TV serija)	Vladan Krstić
2007-2008.	Vratiće se rode	Pera
2008.	Sveti Georgije ubiva aždahu	Kapetan Tasić
2008.	Human Zoo
2008.	Zaustavi vreme	Vladan
2010-e
2010.	Montevideo, Bog te video!	kralj Aleksandar Karađorđević
2011.	Oktobar	Miroslav
2012.	Montevideo, Bog te video! (TV serija)	Kralj Aleksandar Karađorđević
2012—2014	Vojna akademija (TV serija)	general Nikola Srefanović
2013.	Zvezdara (TV serija)	Stenli „Stole“
2013—2014	Sinđelići (TV serija)	direktor škole Andrej
2014.	Zmajovini pangalozi	učitelj Rajica
2015.	Branio sam Mladu Bosnu	Ivašjuk
2015.	Rođendan gospodina Nušića (TV film)	Branislav Nušić
2015.	Lud, zbunjen, normalan	Ivan Galo
2015.	Branio sam Mladu Bosnu (TV serija)	Ivašjuk
2016.	Ime: Dobrica, prezime: nepoznato	upravnik zatvora
2016.	Sumnjiva lica (TV serija)	Aca Beton
2018.	Šifra Despot (TV serija)	Lazar
2018 - 2019.	Pogrešan čovek (TV serija)	Dimitrije Crnković
2019.	Žigosani u reketu (TV serija)	Boža
2019.	Junaci našeg doba (TV serija)	profesor Milićević
2020-e
2021.	Aleksandar od Jugoslavije (TV serija)	Nikola Pašić
2022.	Apsurdni eksperiment

Pozorište[uredi | uredi izvor]

Još osamdesetih godina, jedna od najgledanijih predstava JDP-a bila je Ludi od ljubavi, u kojoj je briljirao sa Vladicom Milosavljević. Trenutno u svom matičnom pozorištu JDP igra u predstavi „Nije smrt biciklo da ti ga ukradu“. U Zvezdara teatru, najgledanija predstava prethodne sezone je bila „Generalna proba samoubistva“ u kojoj tumači dve uloge. Od prošle sezone, glumi i u predstavi „Samoudica“ u Ateljeu 212. Branislav Lečić se oprobao i u dečjem pozorištu Boško Buha u predstavi „Zmajovini pangalozi“. U Narodnom pozorištu od sezone 2011/2012. godine igra u predstavi Kanjoš Macedonović.

Uloge u pozorištu[uredi | uredi izvor]

Naziv	Pozorište
Unosno mesto	Jugoslovensko dramsko pozorište
Samoudica	Atelje 212
Zmajovini pangalozi	Pozorište Boško Buha
Rođendan gospodina Nušića	Zvezdara teatar
Ludi od ljubavi	Jugoslovensko dramsko pozorište
Pseći valcer	Jugoslovensko dramsko pozorište
Prometej u okovima	Madlenianum teatar
Pred penzijom	Jugoslovensko dramsko pozorište
Pijana noć 1918.	Jugoslovensko dramsko pozorište
Otelo	Jugoslovensko dramsko pozorište
Nora!	Jugoslovensko dramsko pozorište
Nije smrt biciklo	Jugoslovensko dramsko pozorište
Kanjoš Macedonović	Narodno Pozorište
Indigo	Dom Omladine Beograd
Hamlet	Jugoslovensko dramsko pozorište
Korešpodencija	Zvezdara teatar
Dnevnik o Čarnojeviću	Zvezdara teatar
Dnevna zapovest	Beogradsko dramsko pozorište
Generalna proba samoubistva	Zvezdara teatar
Bure Baruta	Jugoslovensko dramsko pozorište
Brod za lutke	Jugoslovensko dramsko pozorište
Bliže	Jugoslovensko dramsko pozorište
Amerika! (drugi deo)	Atelje 212

Sinhronizacijske uloge[uredi | uredi izvor]

Godina sinh.	Crtani film	Uloga
2015	U mojoj glavi	Bes
2018	Spajdermen: Novi svet	Spajdermen Noar

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Dana 22. marta 2021. godine, optužen je za silovanje glumice Danijele Štajnfeld^[7], dok je istog dana portal Insajder objavio snimak njihovog telefonskog razgovora koji je dostavljen Višem javnom tužilaštvu kao jedan od dokaza.^[8]^[9] Usledila je potom potresna ispovest čuvene glumice Merime Isaković u časopisu Nedeljnik od 8. 4. 2021. o njenom užasnom iskustvu sa Branislavom Lečićem koje je doživela pre 43 godine kao studentkinja glume.^{[traži se izvor]}

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Branislav Lečić, glumac - ne privlače me praznoglave lutke („Blic“, 22. mart 2009)
^ „Branislav Lečić - redovni profesor”. Arhivirano iz originala na datum 08. 07. 2017. Pristupljeno 12. 06. 2017.
^ „Prodekan za razvoj: prof. Branislav Lečić”. Arhivirano iz originala na datum 13. 06. 2017. Pristupljeno 12. 06. 2017.
^ „Lutovac ostaje lider DS - Politika - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-28.
^ „Skup "Demokrata Srbije" u Domu omladine, na čelu novog pokreta Branislav Lečić”. N1 (na jeziku: srpski). 2021-02-28. Pristupljeno 2021-03-28.
^ „Ambasadori fondacije”. Fondacija Tijana Jurić. Pristupljeno 21. 03. 2017.
^ „Glumica optužila Lečića za silovanje, on negira”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2021-03-22.
^ Insajder. „Ekskluzivno: Snimak razgovora glumice Danijele Štajnfeld i Branislava Lečića koji je dostavljen tužilaštvu (AUDIO)”. Insajder (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-22.
^ „Imaš li ti pojma ko sam ja? Poslušajte razgovor Štajnfeldove sa Lečićem!”. Pristupljeno 23. 03. 2021.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Branislav Lečić na sajtu PORT.rs (jezik: srpski)
Branislav Lečić na sajtu IMDb (jezik: engleski)
Intervju: Ja i Čedomir
Oženio se Branislav Lečić („Večernje novosti“, 16. oktobar 2010)
Branislav Lečić novi predsednik DHSS
Branislab Lečić - intervju („Večernje novosti“, 19. maj 2012)
Lekart
Vreme izgubljenih iluzija - intervju („Politika”, 4. decembar 2018)

[1] Branislav Lečić, glumac - ne privlače me praznoglave lutke („Blic“, 22. mart 2009)

[2] „Branislav Lečić - redovni profesor”. Arhivirano iz originala na datum 08. 07. 2017. Pristupljeno 12. 06. 2017.

[3] „Prodekan za razvoj: prof. Branislav Lečić”. Arhivirano iz originala na datum 13. 06. 2017. Pristupljeno 12. 06. 2017.

[4] „Lutovac ostaje lider DS - Politika - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-28.

[5] „Skup "Demokrata Srbije" u Domu omladine, na čelu novog pokreta Branislav Lečić”. N1 (na jeziku: srpski). 2021-02-28. Pristupljeno 2021-03-28.

[6] „Ambasadori fondacije”. Fondacija Tijana Jurić. Pristupljeno 21. 03. 2017.

[7] „Glumica optužila Lečića za silovanje, on negira”. Radio Slobodna Evropa (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2021-03-22.

[8] Insajder. „Ekskluzivno: Snimak razgovora glumice Danijele Štajnfeld i Branislava Lečića koji je dostavljen tužilaštvu (AUDIO)”. Insajder (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-22.

[9] „Imaš li ti pojma ko sam ja? Poslušajte razgovor Štajnfeldove sa Lečićem!”. Pristupljeno 23. 03. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

p r u Nagrada Zoran Radmilović
1980-e	Milan Gutović (1988) Lazar Ristovski (1989)
1990-e	Žarko Laušević (1990) Anica Dobra (1991) Branimir Brstina (1992) Lidija Stevanović (1993) Dragan Mićanović (1994) Goran Šušljik (1995) Rastko Lupulović (1996) Branimir Popović (1997) Sergej Trifunović (1998) Anita Mančić (1999)
2000-e	Nebojša Dugalić (2000) Nebojša Glogovac (2001) Milica Mihajlović (2002) Jelena Đokić (2003) Aleksandra Janković (2004) Nenad Jezdić (2005) Ivan Bosiljčić (2006) Jasna Đuričić (2007) Ljubomir Bandović (2008) Nada Šargin (2009)
2010-e	Gordan Kičić (2010) Nikola Đuričko (2011) Hana Selimović (2012) Slobodan Stefanović (2013) Goran Jevtić (2014) Branislav Lečić (2015) Miloš Samolov (2016) Boris Milivojević (2017) Katarina Žutić (2018) Rade Šerbedžija (2019)

p r u ← Sastav 7. Vlade Republike Srbije →
od 25. januara 2001. do 12. marta 2003. godine
Predsednik Vlade Zoran Đinđić
Potpredsednik Vlade Nebojša Čović Žarko Korać Dušan Mihajlović Jožef Kasa Aleksandar Pravdić Vuk Obradović Momčilo Perišić Miodrag Isakov
Ministri: Božidar Đelić Vladan Batić Rodoljub Šabić Dragan Veselinov Aleksandar Vlahović Goran Novaković Marija Rašeta Vukosavljević Dragoslav Šumarac Slobodan Milosavljević Goran Pitić Dragan Milovanović Gordana Matković Dragan Domazet Gašo Knežević Branislav Lečić Obren Joksimović Anđelka Mihajlov Vojislav Milovanović

p r u ← Sastav 8. Vlade Republike Srbije →
od 18. marta 2003. do 3. marta 2004. godine
Predsednik Vlade Zoran Živković
Potpredsednik Vlade Nebojša Čović Dušan Mihajlović Žarko Korać Jožef Kasa Miodrag Isakov Čedomir Jovanović
Ministri: Božidar Đelić Vladan Batić Rodoljub Šabić Stojan Jevtić Aleksandar Vlahović Kori Udovički Marija Rašeta Vukosavljević Dragoslav Šumarac Slobodan Milosavljević Goran Pitić Dragan Milovanović Gordana Matković Dragan Domazet Gašo Knežević Branislav Lečić Tomica Milosavljević Anđelka Mihajlov Vojislav Milovanović