Branko Đonović

branko đonović
Branko Đonović
Lični podaci
Datum rođenja	(1916-08-25)25. avgust 1916.
Mesto rođenja	Tomići, kod Bara, Kraljevina Crna Gora
Datum smrti	29. jul 1944.(1944-07-29) (27 god.)
Mesto smrti	Beograd, Srbija
Profesija	grafički radnik
Delovanje
Član KPJ od	pre rata
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	30. aprila 1946.

Grob Branka Đonovića i Slobodana Jovanovića na Groblju oslobodilaca Beograda 1944.

Branko Đonović (Tomići, kod Bara, 25. avgust 1916 — Beograd, 29. jul 1944) bio je grafički radnik, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Zajedno sa Slobodanom Jovićem radio u ilegaloj štampariji CK KPJ u okupiranom Beogradu od 1941. do 1944. godine.

Biografija

Rođen je 25. avgusta 1916. godine u selu Tomići, kod Bara. Veoma rano je ostao bez roditelja, pa je izvesno vreme živeo kod rođaka, siromašnih seljaka. Njegova starija sestra Ljubica, radila je na tuđim imanjima i po kućama. Posle završene osnovne škole, u rodnom selu, radio je kao vodonoša na izgradnji puteva u Crmnici.

Na preporuku jednog daljeg rođaka iz glavne štamparije u Beogradu, pošao je 17. novembra 1933. godine kao pitomac Srpskog privrednog društva Privrednik u Beograd da se školuje. Posle četvrtog razreda gimnazije pošao je na grafički zanat i postao je mašinista. Kao dobar poznavalac posla i perspektivan radnik, 1937. godine poslat je na specijalizaciju u Nemačku.

Kad je, juna 1941. godine organizovana nova štamparija Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, Đonović je, po odobrenju partije, nabavio štamparsku mašinu i automobilom je prebacio iz Zemuna u Beograd, na Banjički venac, gde se završavao rad na zgradi u kojoj je trebalo smestiti štampariju. Kada mu je Svetozar Vukmanović Tempo ponudio da radi u štampariji, Branko je prihvatio i predložio da s njim radi i slovoslagač Slobodan Jović. Nešto kasnije, na rad u štampariju su došle i dve drugarice, a povremeno je dolazio i Đorđe Andrejević Kun.

Ilegalna štamparija na Banjikom vencu je bila u posebnim vezama s CK KPJ i Vrhovnim štabom NOV i POJ. Njeni članovi su morali da rade najodgovornije i najrizičnije poslove. Zgradu su napuštali samo kad su iznosili stvari, nabavljali materijal za rad i zbog održavanja veza s rukovodstvom.

U tajnom skrovištu zgrade, Branko i Slobodan su sami montirali mašine. Pored štamparske mašine i potrebnog materijala, u skladištu je bio i radio-aparta, oružje i drugo. Radilo se izuzetno brzo i požrtvovano. Celi sistem donošenja, odnošenja i predaje materijala, kao i proces štampanja, bili su organizovani po svim načelima ilegalnog rada KPJ i izvanredno tehnički vođeni.

Pored rada u štampariji Branko je radio i druge poslove. Izlazio je u grad da donesi materijal do štamparije, a kada su policijski prepadi postali save češći i oštriji, naoružan pištoljem i bombama, Branko je po gradu pratio drugarice koje su raznosile materijal.

Štamparija je radila od 1. avgusta 1941. do 31. avgusta 1943. godine. U tom periodu, u njoj je štampano: pet brojeva „Biltena Vrhovnog štaba“; sedam brojeva „Glasa“; „Proleter“ za 1942. godine; brošura sa zbirkom tekstova iz „Borbe“, koja je tada izlazila na slobodnoj teritoriji; proglas CK KPJ od 7. novembra 1942; proglasi PK KPJ za Srbiju od 1. jula i 7. septembra 1942, marta i 1. maja 1943. godine; proglas CK SKOJ-a od 7. novembra 1942; „Istorija SKP(b)“, „Osnovi Lenjinizma“, „Klasa proletarijata i partija proletarijata“ i drugi materijali, leci, radio-vesti i drugo. Sve je rađeno brzo, Bilo koja vest iz sveta, govor nekog državnika i drugo štampani su najkasnije za 24 časa. Beograd je bio zasut lecima ove štamparije; knjige, brošure, direktive, uputstva i drugo stizali su u sve krajeve zemlje. Iako su policija i Gestapo, uporno tragali, vršili prepade na druge legalne štamparije, tražeći u njima ileglnu štampariju, ona je ostala neotkrivena sve do kraja rata.

Prestala je da radi kada su Nemci, 31. avgusta 1943. godine, naredili da se u roku od 3 dana isele svi stanari Banjičkog venca 12 i susednih kuća, da bi se u te zgrade uselili njihovi oficiri. Izneta je mala štamparska mašina i nešto materijala, a drugo je ostalo u skladištu.

Krajem oktobra 1943. godine Branko i Slobodan su iz privremenog skloništa, u kome je bio posle napuštanja štamparije, došli u Krajinsku ulicu broj 24, gde je na još početku okupacije bilo pripremljeno sklonište za potrebe štamparije. Krajem godine, nova štamparija je počela da radi, i radila je do 29. jula 1944. godine. Njen rad je takođe značajan za Narodnooslobodilački pokret, naročito u Beogradu i Srbiji.

Kada je došlo do provale štamparije, Gestapo i Specijalna policija su 29. jula 1944. godine opkolili kuću u Krajinskoj 24, a zatim su počeli pretres i hapšenje stanara koji su živeli u zgradi. Za to vreme su Branko i Slobodan uspeli da spale i unište dokumentaciju i arhivu štamparije. Kada su policajci krenuli u skladište, dočekani su bombama. Branko i Slobodan su izvršili samoubistvo pucavši jedan drugome u glavu. Posle oslobođenja Jugoslavije, njihovi posmrtni ostaci su preneseni i sahranjeni na Groblju oslobodilaca Beograda 1944.

Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNR Jugoslavije broj 243/46, 30. aprila 1946. za osvedočenu hrabrost i herojsko držanje pred neprijateljem, zajedno sa Slobodanom Jovićem, posthumno je odlikovan Ordenom narodnog heroja.

Literatura

• Službeni list FNRJ 89/46, 5. novembar 1946. (PDF). Beograd: Službeni list FNRJ. 1946. 
• Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957. 
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167