Brajan Mej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Brajan Mej
Mej 2022. godine
Lični podaci
Puno imeBrajan Harold Mej
Datum rođenja(1947-07-19)19. jul 1947. (76 god.)
Mesto rođenjaHempton, London, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeImperijal koledž London
Zanimanje
Porodica
SupružniciKristin Mulen
 (v. 1976 —  r. 1988)
Anita Dobson
 (v. 2000)
Deca3
Muzički rad
ŽanrRok
Instrumenti
Izdavačke kuće
Ostalo
Povezani članci
Veb-sajtZvanični veb-sajt

Ser Brajan Harold Mej (engl. Brian Harold May; Hempton, 19. jul 1947) engleski je muzičar, pevač, tekstopisac i astrofizičar, poznat kao vodeći gitarista engleske rok grupe Queen. Kao gitarista, poznat je po svojim rifovima i solo deonicama, jedinstvenom zvuku, kao i po činjenici da, zajedno sa svojim ocem, sam sastavio svoju gitaru. Autor je mnogih pesama po kojima je grupa Kvin poznata, kao što su We Will Rock You, Tie Your Mother Down, I Want It All, Fat Bottomed Girls, Flash, Hammer to Fall, Save Me, Who Wants to Live Forever i The Show Must Go On.

Mej je osnovao grupu Queen zajedno sa vodećim vokalom Fredijem Merkjurijem i bubnjarem Rodžerom Tejlorom, a sa Tejlorom je prethodno nastupao u sastavu grupe Smajl, kojoj se pridružio za vreme svojih fakultetskih dana. U roku od 5 godina nakon što je grupa osnovana 1970. godine i nakon regrutacije basiste Džona Dikona koji je upotpunio sastav, Kvin je postala jedna od najvećih rok grupa na svetu uspehom albuma A Night at the Opera i singla Bohemian Rhapsody. Od sredine sedamdesetih do početka devedesetih, Kvin je bila gotovo konstantno prisutna na britanskim top listama, a svirali su na nekim od najvećih događaja na svetu, od kojih je najznačajniji Lajv Ejd 1985. godine, Kao član Kvina, Mej je postao poznat kao virtuoz i prepoznatljiv po karakterističnom zvuku koji je nastao njegovim slojevitim radom na gitari, često koristeći svoju ručno rađenu električnu gitaru nazvanu Red Special.[1]

Nakon Merkjurijeve smrti 1991. godine, grupa je nekoliko godina pauzirala, ali su na kraju Mej i Tejlor ponovo sakupili grupu za dalje nastupe sa drugim vokalima. U anketi radio stanice Planet Rock 2005. godine, Mej je proglašen za sedamnaestog najboljeg gitaristu svih vremena.[2] Na listi Roling stouna „100 najvećih gitarista svih vremena” Mej je bio na 26. mestu.[3] Čitaoci magazina Guitar World su 2012. godine Meja ocenili kao drugog najvećeg gitaristu.[4] Primljen je u Dvoranu slavnih rokenrola 2001. godine kao član Kvina, a 2018. godine grupa je dobila nagradu Gremi za životno delo.[5]

Meju je kraljica Elizabeta II 2005. godine dodelila Orden Britanskog Carstva za „usluge muzičkoj industriji i za dobrotvorni rad”.[6] Doktorirao je astrofiziku na Imperijalnom koledžu u Londonu 2007. godine,[7][8] a bio je kancelar Liverpulskog univerziteta Džon Murs od 2008. do 2013. godine.[9] Bio je „saradnik naučnog tima” u Nasinoj misiji Novi horizonti.[10][11] Suosnivač je kampanje za podizanje svesti Dan asteroida.[12] Asteroid 52665 Brajanmej nazvan je po njemu. Mej je takođe aktivista za prava životinja, boreći se protiv lova na lisice i uklanjanja jazavaca u Ujedinjenom Kraljevstvu.[13]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Brajan Harold Mej rođen je 19. jula 1947. godine u Hemptonu, Midlseks,[14] kao jedino dete Rut Irving (Flečer) i Herolda Meja, koji je radio kao tehnički crtač u Ministarstvu vazduhoplovstva.[15][16] Majka mu je bila škotskog porekla, dok je otac bio Englez.[17] Mej je pohađao lokalnu Hemptonsku gimnaziju, a zatim je pomagao kao volonter u školi.[14][15][18] Tokom ovog perioda, osnovao je svoju prvu muzičku grupu nazvanu 1984 po istoimenom romanu Džordža Orvela, sa pevačem i basistom Timom Stafelom.[19]

U Hemptonskoj gimnaziji, pohađao je 10 običnih i 3 napredna predmeta iz fizike, matematike i primenjene matematike.[19] Studirao je matematiku i fiziku na Imperijalnom koledžu London, a diplomirao je u oblasti fizike 1968. godine.[20][21] Doktorirao je 2007. godine u oblasti astrofizike na Imperijalnom koledžu London za disertaciju koju je započeo 1971. godine, a završio 2007. godine.[7][8][22]

Muzička karijera[uredi | uredi izvor]

1968—1970: Smajl[uredi | uredi izvor]

Mej je formirao grupu Smajl 1968. Članovi grupe bili su Tim Stafel kao basista i pevač, a kasnije se pridružio Rodžer Tejlor, koji je kasnije takođe postao član grupe Kvin. Bend je bio aktivan samo dve godine, od 1968. do 1970. godine, jer ih je Tim napustio 1970. godine, ostavivši grupu sa kolekcijom od devet pesama. Smajl se ponovo skupio zbog nekoliko pesama 22. decembra 1992. godine. Tejlorova grupa The Cross bila je glavna zvezda te večeri, a Meja i Stafela doveo je kako bi odsvirali pesme „Earth” i „If I Were a Carpenter”.[23] Mej je takođe svirao još nekoliko pesama te večeri.

1970—1995: Kvin[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kvin
Mej (desno) na bini sa Kvinom u Hanoveru, Nemačka, 1979

U Kvinovim trodelnim vokalnim harmonijama, Mej je uglavnom bio prateći vokal nižeg opsega. U nekim svojim pesmama, on peva glavni vokal, pre svega prvi stih pesme „Who Wants to Live Forever”, poslednji stih pesme „Mother Love”, srednjih osam stihova pesama „I Want It All” i „Flash's Theme”, kao i pune vokale u pesmama „Some Day One Day”, „She Makes Me (Stormtrooper in Stilettoes)”, „39”, „Good Company”, „Long Away”, „All Dead, All Dead”, „Sleeping on the Sidewalk” i „Leaving Home Ain't Easy”.[24]

Mej je često pisao pesme za bend, a napisao je mnogo hitova kao što su „We Will Rock You”, „Tie Your Mother Down”, „I Want It All”, „Fat Bottomed Girls”, „Who Wants to Live Forever” i „The Show Must Go On”, kao i „Hammer to Fall”, „Flash”, „Now I'm Here”, „Brighton Rock”, „The Prophet's Song”, „Las Palabras de Amor”, „No-One but You (Only the Good Die Young)” i „Save Me”.[25]

Mej sa Kvinom u Argentini, 1981

Nakon koncerta Lajv ejd 1985. godine, Merkjuri je pozvao članove benda i predložio im da zajedno napišu pesmu. Rezultat toga bila je pesma „One Vision”, koja je u principu bila Mejevo mišljenje o muzici (dokumentarni film Magic Years pokazuje kako je došao do uvodne sekcije i osnovnog rifa na gitari), a stihove su pisala sva četiri člana.[26]

Za njihov album The Miracle iz 1989. godine, grupa je odlučila da će sve numere biti pripisane svim članovima, bez obzira ko je bio glavni pisac.[27] Ipak, intervjui i muzičke analize imaju tendenciju da pomažu u identifikaciji doprinosa svakog člana na svakoj pesmi. Mej je komponovao „I Want It All” za taj album, kao i „Scandal” (na osnovu njegovih lični problema sa britanskom štampom). Za ostatak pesama na albumu nije imao toliko kreativnih doprinosa, iako je pomogao u stvaranju osnova za pesme „Party” i „Was It All Worth It” (koje je obe pretežno stvorio Merkjuri) i kreirao je gitarski rif za „Chinese Torture”.[27]

Kvinov sledeći album bio je Innuendo, na kojem su se povećali doprinosi Meja, iako su doprinosi više bili u aranžmanima nego u pisanju; za naslovnu pesmu uradio je neke aranžmane za hevi solo, zatim je dodao neke vokalne harmonije u pesmu „I'm Going Slightly Mad” i komponovao je solo za „These Are the Days of Our Lives”, pesmu za koju su se sva četvorica zajedno odlučili za delove na klavijaturi.[28]

Dve pesme koje je Mej komponovao za svoj prvi album, „Headlong” i „I Can't Live With You”, na kraju su završile u projektu Kvina. Njegova druga kompozicija bila je „The Show Must Go On”, grupno delo u kojem bio koordinator i glavni kompozitor.[29] Poslednjih godina, on je nadgledao remasteriranje Kvinovog albuma i raznih DVD-ova i najvećih hitova. Godine 2004. objavio je da će on i bubnjar Rodžer Tejlor krenuti na turneju kao Kvin prvi put nakon 18 godina, zajedno sa vokalom Frija i Bed kompanija Polom Rodžersom. Grupa nazvana Kvin + Pol Rodžers svirala je tokom 2005. i 2006. godine u Južnoj Africi, Evropi, Arubi, Japanu i Severnoj Americi, a objavili su novi album sa Polom Rodžersom 2008. godine sa nazivom The Cosmos Rocks. Album je pratila velika turneja.[30] Pol Rodžers je zatim napustio grupu u maju 2009. godine[31] i tek 2011. godine je regrutovan još jedan vokalista, Adam Lambert.[32] Nakon toga su otišli na turneju po Evropi 2012. godine, svetsku turneju 2014. i 2015. godine, a najskorija je bila festivalska turneja 2016. godine. Takođe su svirali na Big Ben novogodišnjem koncertu na Novu godinu 2014. i 2015. godine.[33]

1983—1999: Ostali projekti i solo dela[uredi | uredi izvor]

Tokom 1983. godine, nekoliko članova Kvina istraživalo je sporedne projekte. U Los Anđelesu je Mej 21. i 22. aprila bio u studiju sa Edijem van Hejlenom, bez namere da bilo šta snimi; rezultat tih dana bio je mini album pod nazivom Star Fleet Project koji prvobitno nije planiran da bude objavljen. Mej je doprineo nekadašnjem gitaristi grupe Genezis Stivu Heketu na njegovom albumu Feedback 86 svirajući gitaru u pesmi „Cassandra”, te svirajući gitaru i pevajući za pesmu „Slot Machine” koju je pomogao i napisati. Iako je produciran 1986. godine, album nije izdat kao komercijalno izdanje sve do 2000. godine. Mej je radio sa glumicom Anitom Dobson na njenom prvom albumu koji je ostao najzapaženiji zbog pesme „Anyone Can Fall in Love” koja je dospela na 4. mesto na UK Singles Chart u avgustu 1986. godine. Mej i Dobsonova su se venčali 2000. godine.[34] Mej je 1989. godine doprineo gitarskim soloima pesmi „When Death Calls” na 14. albumu grupe Blek sabat Headless Cross, kao i pesmi „Blow The House Down” grupe Living in a boks sa albuma Gatecrashing.

Posle tragičnog raspada bilo kog benda, čini se da je nemoguće nastaviti, ali mi je bilo zaista drago što je Brajan pokrenuo solo karijeru. Imao je toliko mnogo muzike u sebi i mnogo toga što je mogao da da.

 —Džo Satrijani[35]

Posle Merkjurijeve smrti u novembru 1991. godine, Mej je odlučio da se nosi sa svojom tugom obavezujući se da će raditi što je više moguće, prvo završivši svoj prvi album, Back to the Light,[36] a zatim i turnejom širom sveta kako bi ga promovisao. Često je u intervjuima za novine zapažao da je to jedini način samopropisane terapije kojeg se mogao setiti.[37] Prema vodećem pevaču grupe Def leperd Džou Eliotu, „nesumnjivo je bio ogroman i strašan udarac izgubiti nekoga sa kim je bio tako blizak. Lično, znam da je to istrglo Brajanovo srce, ali nakon što je to rekao, bio je u odličnom raspoloženju nakon što je album završen”.[35] Na albumu Back to the Light pojavio se singl „Too Much Love Will Kill You”, na kojem je sarađivao kao tekstopiscac sa Frenkom Makerom i Elizabet Lejmers. Verzija sa vokalom Fredija Merkjurija kasnije je objavljena na albumu Kvina Made in Heaven i osvojio je Nagradu Ajvor Novelo za najbolju pesmu i tekst 1996. godine.[38]

Krajem 1992. godine, Brajan Mej bend zvanično je formiran. Ranija verzija grupe bila je labavo formirana 19. oktobra 1991. godine, na dan posljednjeg koncerta ponovo sastavljene grupe, kada je Mej učestvovao u gitarskom festivalu Guitar Legends u Sevilji, Španija. Postava za njegov nastup bila je: Mej kao vokal i vodeći gitarista, Kozi Pauel na bubnjevima i udaraljkama, Majk Moran i Rik Vejkman na klavijaturama i Megi Rajder, Mirijam Stokli i Kris Tompson kao prateći vokali. Originalna postavka bila je: Mej kao vokal i vodeći gitarista, Pauel na bubnjevima i udaraljkama, Majkl Kasvel na gitari, Nil Marej na basu i Rajder, Stokli i Tompson kao prateći vokali. Ova verzija benda trajala je samo tokom južnoameričke turneje (prateći grupu The B-52's i Džoa Kokera) na samo pet nastupa.[39]

Posle toga, Mej je napravio značajne promene, osećajući da se grupa nikad nije zaista povezala. Mej je doveo gitaristu Džejmija Mozesa na klavijaturi kako bi zamenio Majka Kasvela. Druga promena napravljena je među pratećim vokalima, kada su Rajder, Stokli i Tompson zamenjeni sa Ketrin Porter i Šeli Preston. Nova postavka grupe Brajan Mej bend je 23. februara 1993. godine započela svoju svetsku turneju po SAD, prateći grupu Gans en’ rouziz, ali i na nekoliko svojih koncerta.[40] Turneja ih je odvela kroz Severnu Ameriku, Evropu i Japan. Nakon što je turneja završila 18. decembra 1993. godine, Mej se vratio u studio sa postojećim članovima Kvina, Rodžerom Tejlorom i Džonom Dikonom, koji su radili na pesmama koje su postale Made in Heaven, poslednji studijski album Kvina.[41] Grupa je snimila demo snimke solo albuma Merkjurija i poslednje snimke, koje je uspeo da izvede u studiju nakon što je album Innuendo završen, a završio ih svojim muzičkim i glasovnim dodacima.[42] Rad na albumu nakon smrti Merkjurija prvobitno su 1992. godine započeli Dikon i Mej, ali je ostavljen za kasnije, zbog drugih obaveza.[41]

Mej je 1995. godine počeo da radi na novom samostalnom albumu kavera pesama pod nazivom Heroes, pored toga što je radio na različitim filmskim i televizijskim projektima[43] i drugim saradnjama. Mej je nakon toga promenio pristup sa kavera na fokus na saradnje i novi materijal. Među pesmama našla se „Another World”, a uglavnom su se pojavljivali Spajk Edni, Kozi Pauel, Nil Marej i Džejmi Mozes. Kozi Pauel je poginuo u saobraćajnoj nesreći 5. aprila 1998. godine na auto-putu M4 u blizini Bristola, Engleska. Ovo je izazvalo ogromne neočekivane smetnje na predstojećoj turneji za Brajan Mej bend, a bilo je potrebno pronaći novog bubnjara u kratkom roku. Stiv Feron doveden je kako bi pomogao Meju da završi snimanje na bubnjevima i pridružio se grupi za ranu fazu promotivne turneje na pet nastupa u Evropi, pre svetske turneje. Nakon rane promotivne turneje, Erik Singer zamenio je Stiva Ferona na celoj svetskoj turneji 1998. godine.

Na turneji 1998. godine, Mej je nakratko uveo „pratnju” poznatu kao T. E. Konvej. Konvej (Brajan Mej sa perikom i u raznobojnom odelu igra kao deo tedi boj) svirao je rokenrol pesme iz 50-ih godina, koje su prethodile Mejovom „pojavljivanju”. Bonus EP T. E. Konveja nazvan „Retro Rock Special” pridodat je nekim presinzima albuma Another World. Lik Konveja povučen je na kraju turneje.[44] U maju 1999. godine, Mej je svirao kao vodeći gitarista za pesmu Gans en’ rouziza „Catcher in the Rye” na albumu Chinese Democracy, međutim, njegova izvedba je ukolnjena sa albuma u vreme kad je objavljen 2008. godine.[45]

2000—2004[uredi | uredi izvor]

Mej svira u Frankfurtu 2005. godine.

Od svoje poslednje samostalne objave 1998. godine, Mej nastupa kao solo umetnik, kao deo ansambla i retko kao Kvin sa Rodžerom Tejlorom. Pojavio se na koncertu Motorheda za 25. godišnjicu na Brikston akademiji 22. oktobra 2000. godine, zajedno sa Edijem Klarkom (nekadašnjim Motorhedovim gitaristom) za pesmu „Overkill”. Kao deo proslave zlatnog jubileja vladavine kraljice Elizabete II, Mej je 3. juna 2002. godine izveo solo na gitari „God Save the Queen” na krovu Bakingamske palate, a izvedba se pojavila na verziji albuma A Night at the Opera povodom 30. godišnjice.[46][47] Mej je 2004. godine na gitari odsvirao pesmu „Someone to Die For” na saundtreku za film Spajdermen 2.[48]

2004—2009: Kvin + Pol Rodžers[uredi | uredi izvor]

Kvin + Pol Rodžers turneja 2005. godine.

Krajem 2004. godine, Mej i Tejlor objavili su da žele da se ponovo ujedine i vratili su se na turneje 2005. godine, zajedno sa Polom Rodžersom (osnivačem i nekadašnjim glavnim pevačem grupa Fri i Bed kompani). Na Mejovom veb-sajtu pisalo je da će Rodžers nastupati sa Kvinom kao Kvin + Pol Rodžers, koji neće zameniti poslednjeg pevača Fredija Merkjurija, a penzionisani Džon Dikon neće učestvovati.[49]

Između 2005. i 2006. godine, Kvin i Pol Rodžers započeli su turneju, prve nastupe su imali u Evropi, a potom u SAD i Japanu 2006. godine.[50] Kvin je 25. maja 2006. godine dobio inauguralne rok nagrade Vi-Ejč vana u Las Vegasu, Nevada, a Mej i Tejlor su pozvani na binu zajedno sa Fu fajtersima, kako bi izveli izbor Kvinovih pesama.[50][51] Mej je 15. avgusta 2006. godine potvrdio preko svog veb-sajta i kluba obožavaoca da će Kvin + Pol Rodžers započeti produciranje svog prvog studijskog albuma u oktobru, a biće sniman na „tajnoj lokaciji”.[52] Album, nazvan The Cosmos Rocks, objavljen je u Evropi 12. septembra 2008. godine i u SAD 28. oktobra iste godine. Nakon toga je grupa započela turneju po Evropi i delovima SAD, a prvi koncert održala je na Trgu slobode u Harkovu pred 350.000 ukrajinskih obožavalaca.[53] Ukrajinski nastup je kasnije objavljen na DVD-u.[53] Kvin i Pol Rodžers zvanično su prestali da sarađuju 12. maja 2009. godine. Rodžers ne isključuje mogućnost ponovne saradnje.[54][55]

2011—danas: Kvin + Adam Lambert[uredi | uredi izvor]

Nedugo nakon što su nastupili sa finalistima Američkog idola Krisom Alenom i Adamom Lambertom tokom finala sezone 2009. godine, Mej i Tejlor su počeli razmišljati o budućnosti Kvina nakon prijateljskog raskola grupe sa frontmenom Polom Rodžersom. Dve godine kasnije, na dodeli Evropskih muzičkih nagrada MTV-ja 2011. godine, grupa Kvin je dobila nagradu za globalnu ikonu koju je prihvatio Mej. Kao deo emisije, Kvin je izveo kratki set sa Lambertom, pri čemu su imali odličan prijem kod publike. [56] Špekulacije u vezi sa saradnjom sa Lambertom ubrzo su se pojavile, od kojih su tri formalno najavile kratku letnju turneju po Evropi 2012. godine, dok su Mej, Tejlor i Lambert zvanično najavili koncert u Hamersmit apolo u Londonu, kao i nastupe u Ukrajini, Rusiji i Poljskoj. Kao i prilikom partnerstva sa Polom Rodžersom, Džon Dikon nije učestvovao.

Kvin + Adam Lambert nastupaju u Areni O2 decembra 2017.

Saradnja je ponovo oživljena 2013. godine, kada su tri muzičara svirala zajedno na iHeartRadio muzičkom festivalu u MGM grand hotelu i kazinu u Las Vegasu 20. septembra.[57] Pet meseci kasnije, Mej, Tejlor i Lambert su objavili letnju turneju sa 19 nastupa po Severnoj Americi u jutarnjem programu Good Morning America.[58] Zbog velike potražnje karata, još pet nastupa je dodato u turneju.[59] Maja 2014. godine, najavljeni su nastupi po Australiji[60] i Novom Zelandu,[61] kao i nastupi na festivalima u Južnoj Koreji[62] i Japanu.[63] Turneja je proširena na Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropu početkom 2015. godine.[64] Grupa je svirala u Južnoj Americi septembra 2015. godine, uključujući prvi nastup Kvina na festivalu Rock in Rio od 1985. godine.[65]

Grupa je 2016. godine krenula na turneju po Evropi i Aziji nazvanu Queen + Adam Lambert 2016 Summer Festival Tour. Turneja je uključivala zatvaranje festivala Isle of Wight u Engleskoj 12. juna, gde su izveli pesmu „Who Wants to Live Forever” kao počast žrtvama napada u gej noćnom klubu Puls u Orlandu, Florida, ranije tog dana.[66] Prvi put su nasupili u parku Hajarkon u Tel Avivu 12. septembra pred 58.000 ljudi.[67] Septembra 2018. godine, grupa je bila u MGM Park teatru u Las Vegasu.[68] Iako je saradnja ostala aktivna, trenutno ne postoje planovi za snimanje studijskog albuma, iako su njih trojica spremni da to učine u budućnosti.[69]

Mej je uveo Def lepard u Dvoranu slavnih rokenrola 29. marta 2019. godine.[70] U aprilu 2019. godine radio je sa savremenim metal bendom Fajv finger det panč i kantri umetnikom Kenijem Vejnom Šeperdom na snimanju nove verzije pesme „Blue on Black” kao podršku Fondaciji Garija Sinisa. Umetnici su se okupili kako bi spojili kantri i mejnstrim rok da bi ponovo spojili klasičnu pesmu koju je prvobitno napisao Šeperd.[71] Krajem meseca je takođe izveo pesme poput „All the Young Dudes” sa Džoom Eliotom iz Def leparda na koncertu Mot d hupla.[72]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Od 1976. do 1988. godine, Mej je bio u braku sa Kristin Mulen[14] i imali su 3 dece: Džejmsa (rođen 15. juna 1978), Luizu (rođena 22. maja 1981) i Emili Rut (rođena 18. februara 1987).[14] Razveli su se 1988. godine. Mej je sreo glumicu Anitu Dobson 1986. godine, a ona ga je inspirisala da napiše hit iz 1989. godine „I Want it All”. Venčali su se 18. novembra 2000. godine.[73]

U intervjuima je izjavio da je patio od teške depresije krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, do te mere da je razmišljao o samoubistvu,[74] iz razloga koji su se ticali njegovog problematičnog prvog braka, njegovog neuspeha da se ostvari kao suprug i otac, smrti njegovog oca Harolda i bolesti i smrti Fredija Merkjurija.[75]

Prema listi bogatih magazina The Sunday Times za 2019. godinu, Mej je vredan 160 miliona funti.[76] Ima kuće u Londonu i Vindlshemu, Sari.[77] Mejov otac Harold bio je dugogodišnji pušač,[15] te je zbog toga Mej mrzio pušenje[78] do te mere da je već na svojim koncertima zabranjivao pušenje u zatvorenim prostorijama, pre nego što su mnoge zemlje nametnule zabranu pušenja.[79] Mej je vegetarijanac. Aktivan je zagovornik za prava životinja i imenovan je za potpredsednika dobrotvorne organizacije za dobrobit životinja, Kraljevskog društva za prevenciju okrutnosti prema životinjama, septembra 2012. godine.[80] Mej sebe opisuje kao agnostika.[81]

Mej je dugogodišnji borac za šume kao utočišta i „koridora” za divlje životinje, kako u Sariju, gde ima kuću,[82] tako i svuda ostalo. Kupio je zemljište 2012. godine koje je bilo ugroženo gradnjom u Bere Redžis, Dorset, a 2013. godine je, uz entuzijastičnu podršku lokalnih stanovnika,[83] pokrenuo projekat stvaranja područja šume, sada nazvanog Mejova šuma (ili „Šuma Brajana Meja”).[84] Šuma je veličine 157 jutara, ranije korišćena kao oranica, a Mejov tim saradnika je zasadio 100.000 stabala. Za Mejovu šumu se kaže da cveta.[85][86]

U septembru 2015. godine, nova vrsta roda Heteragrion (Odonata : Zygoptera) iz Brazila nazvana je Heteragrion brianmayi.[87]

Diskografija[uredi | uredi izvor]

Sa Kvinom
Glavni članak: Diskografija grupe Kvin
  • Keep Yourself Alive (1973)
  • Some Day, One Day (1974)
  • She Makes Me (Stormtrooper in Stilettoes) (1974)
  • '39 (1975)
  • Good Company (1975)
  • Long Away (1976)
  • All Dead, All Dead (1977)
  • Sleeping on the Sidewalk (1977)
  • Fat Bottomed Girls (1978)
  • Leaving Home Ain't Easy (1978)
  • Sail Away Sweet Sister (1980)
  • Flash (1980)
  • Put Out the Fire
  • Las Palabras de Amor (1982)
  • I Go Crazy (1984)
  • Who Wants to Live Forever (1986)
  • I Want It All (1989)
  • Lost Opportunity (1991)
  • Mother Love (1995)
  • Let Me Live (1995)
  • No-One but You (1997)
Solo diskografija
Glavni članak: Diskografija Brajana Meja
  • Back to the Light (1992)
  • Another World (1998)
  • Furia (2000)
Saradnje
  • Acoustic by Candlelight (2013, sa Keri Elis)
  • Golden Days (2017, sa Keri Elis)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ May, Brian; Bradley, Simon (2014). Brian May's Red Special. Prion Books. ISBN 978-1-78097-276-3. 
  2. ^ „BBC News: Planet Rock Radio poll”. 10. 7. 2005. Arhivirano iz originala 21. 10. 2007. g. Pristupljeno 28. 1. 2008. 
  3. ^ „100 Greatest Guitarists Of All Time: Brian May”. Rolling Stone. 18. 12. 2015. Arhivirano iz originala 20. 09. 2014. g. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  4. ^ „Readers Poll Results: The 100 Greatest Guitarists of All Time”. Guitarworld.com. 6. 7. 2020. Pristupljeno 22. 7. 2015. 
  5. ^ Blistein, Jon. „Queen, Tina Turner to Receive Grammy Lifetime Achievement Award”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 19. 06. 2018. g. Pristupljeno 30. 6. 2018. 
  6. ^ „Queen star May hails Muse album”. News.bbc.co.uk. Arhivirano iz originala 13. 7. 2012. g. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  7. ^ a b May, Brian Harold (2008). A survey of radial velocities in the zodiacal dust cloud (PDF) (Teza). Imperial College London. Bibcode:2008srvz.book.....M. ISBN 9780387777054. OCLC 754716941. doi:10.1007/978-0-387-77706-1. hdl:10044/1/1333.  EThOS uk.bl.ethos.443586 open access publication - free to read
  8. ^ a b Brajan Mej na sajtu MGP (jezik: engleski)
  9. ^ „May installed as uni chancellor”. BBC. 14. 4. 2008. Arhivirano iz originala 18. 10. 2009. g. Pristupljeno 23. 10. 2009. 
  10. ^ Danthropology (30. 7. 2015). „Queen's Brian May is a member of NASA's New Horizon team”. Patheos.com. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  11. ^ „Smithsonian.com - Smithsonian Magazine”. Smithsonianmag.com. Arhivirano iz originala 07. 05. 2016. g. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  12. ^ „European Space Agency to join Brian May's Asteroid Day”. BBC. 9. 2. 2016. Pristupljeno 9. 2. 2016. 
  13. ^ May, Brian (12. 7. 2010). „Kill the cull, not the badgers”. The Guardian. London. 
  14. ^ a b v g MAY, Dr Brian Harold. Who's Who. 2015 (online Oxford University Press izd.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc. (potrebna pretplata)
  15. ^ a b v Huntman, Ruth (17. 10. 2014). „Brian May: Me, my dad and 'the old lady'”. The Guardian. Pristupljeno 25. 10. 2014. 
  16. ^ „Brian's Soapbox April 2013”. brianmay.com. Arhivirano iz originala 28. 03. 2019. g. Pristupljeno 28. 06. 2019. 
  17. ^ „I'm Exactly Half English and Half Scot...”. Brian's Soapbox. 13. 9. 2014. Arhivirano iz originala 16. 10. 2015. g. Pristupljeno 28. 06. 2019. 
  18. ^ Hodkinson, Mark (1995). Queen: The Early Years. Omnibus Press. str. 40. ISBN 978-1-84449-012-7. 
  19. ^ a b „The dude in the cardigan with the guitar”. Arhivirano iz originala 11. 04. 2019. g. Pristupljeno 27. 7. 2008. 
  20. ^ „List of lists: Celebrities and remarkable people”. Telegraph.co.uk. 22. 5. 2008. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  21. ^ Brian May. riaus.org.au
  22. ^ „Queen star hands in science PhD”. BBC News. 3. 8. 2007. Arhivirano iz originala 25. 3. 2008. g. Pristupljeno 3. 8. 2007. 
  23. ^ „Tim Staffell Biography”. 30. 9. 2011. Arhivirano iz originala 30. 9. 2011. g. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  24. ^ „The 10 best Queen songs Freddie Mercury didn't sing”. Louder. Pristupljeno 19. 11. 2018. 
  25. ^ „Top 10 Brian May Queen songs”. Ultimate Classic Rock. Pristupljeno 19. 11. 2018. 
  26. ^ „Queen – One Vision”. AllMusic. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  27. ^ a b Purvis, Georg (2007). „Queen Complete Works”. Richmond: Reynolds & Hearn: 67. 
  28. ^ Prato, Greg. „Innuendo overview”. Pristupljeno 19. 11. 2018. 
  29. ^ „Readers' Poll: 10 Greatest Queen Songs”. Rolling Stone. Pristupljeno 19. 11. 2018. 
  30. ^ „2008 The Cosmos Rocks Tour”. Ultimatequeen.co.uk. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  31. ^ „Paul Rodgers, Queen Split: "It Was Never a Permanent Arrangement"”. Rollingstone.com. 13. 5. 2009. Arhivirano iz originala 15. 12. 2017. g. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  32. ^ Michaels, Sean (21. 2. 2012). „Queen's show goes on as Adam Lambert replaces Freddie Mercury”. The Guardian. 
  33. ^ „BBC - Queen and Adam Lambert to perform New Year's Eve concert broadcast on BBC One - Media Centre”. BBC.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  34. ^ "Anita Dobson and Brian May surprise wedding". Hello!, 5 December 2000, republished at "Brian May and Anita Dobson Wedding Reports" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. novembar 2020). BRIANMAY.com. Retrieved 22 May 2010.
  35. ^ a b Jackson, Laura (2011). "Brian May: The Definitive Biography". Hachette. Retrieved 26 April 2012
  36. ^ „Back to the Light - Brian May | Songs, Reviews, Credits | AllMusic”. AllMusic. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  37. ^ Horne, Nicky. „Queen – Royal Legend: Interviews: Brian May: Talk Radio '98”. Queen.musichall.cz. Arhivirano iz originala 28. 09. 2011. g. Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  38. ^ Billboard 21 Jun 1997. 21. 6. 1997. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  39. ^ Lemieux, Patrick (2018). The Queen Chronology (2nd izd.). Lulu. str. 137. 
  40. ^ „1993 Back To The Light North American Tour (1st leg)”. Ultimatequeen.co.uk. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  41. ^ a b Buckley, Peter (2003). "The Rough Guide to Rock". p.837. Rough Guides, 2003
  42. ^ „Made in Heaven”. Queenonline.com. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  43. ^ Brian May na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
  44. ^ White, Adam (19. 7. 2017). „From badgers to flamboyant alter egos: a guide to the strange obsessions of Queen's Brian May”. The Daily Telegraph. 
  45. ^ Anthony, James (7. 11. 2008). „Brian May dropped from Guns N' Roses album”. The Guardian. 
  46. ^ "Palace party draws 15m viewers". BBC. Retrieved 27 September 2016
  47. ^ „A Night at the Opera, 30th Anniversary CD/DVD”. AllMusic. Pristupljeno 28. 9. 2014. 
  48. ^ „Billboard Albums: Spider-Man 2”. Allmusic. Pristupljeno 27. 9. 2016. 
  49. ^ „Queen News March 2006”. brianmay.com. Arhivirano iz originala 29. 08. 2013. g. Pristupljeno 29. 06. 2019. 
  50. ^ a b „Queen + Paul Rodgers Concertography”. Ultimatequeen.co.uk. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  51. ^ „Queen & Foo Fighters "We Will Rock You/We Are The Champions" Live at Rock Honors 2006”. vh1.com. Arhivirano iz originala 01. 07. 2014. g. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  52. ^ May, Brian (15. 8. 2006). „USA Convention Story and Queen and Paul Rodgers Heading Towards a Studio Assignation”. Arhivirano iz originala 24. 5. 2012. g. Pristupljeno 19. 12. 2009. 
  53. ^ a b „Queen & Paul Rodgers – Live In Ukraine DVDs!”. Dailyrecord.co.uk. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  54. ^ „Paul Rodgers, Queen Split: "It Was Never a Permanent Arrangement"”. idiomag. 13. 5. 2009. Arhivirano iz originala 29. 5. 2009. g. Pristupljeno 14. 5. 2009. 
  55. ^ „Queen and Paul Rodgers split”. idiomag. 14. 5. 2009. Arhivirano iz originala 29. 5. 2009. g. Pristupljeno 14. 5. 2009. 
  56. ^ „Adam Lambert to perform with Queen at Sonisphere”. BBC News. 20. 2. 2012. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  57. ^ „Lineup announced for the 2013 iHeartRadio festival”. Cbsnews.com. 15. 7. 2013. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  58. ^ „Adam Lambert to join Queen for North American Tour”. ABC News. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  59. ^ „Queen and Adam Lambert's Tour Opener: 5 Things We Learned”. Rolling Stone. 20. 6. 2014. Arhivirano iz originala 29. 05. 2015. g. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  60. ^ „Queen and Adam Lambert Announce 2014 Australian Tour”. Aria Charts. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  61. ^ „Queen with Lambert announce NZ show”. Stuff.co.nz. 16. 7. 2014. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  62. ^ „Press Release: Queen + Adam Lambert To Play Korea at Super Sonic 2014”. QueenOnline. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  63. ^ „Press Release: Queen + Adam Lambert Confirm Summer Sonic 2014 in Japan”. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  64. ^ „Queen + Adam Lambert European Tour: Now On General Sale / New London Date Added!”. QueenOnline. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  65. ^ „Queen + Adam Lambert to Rock in Rio – Tickets Now On General Sale”. QueenOnline. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  66. ^ „Isle of Wight Festival: Queen pay tribute to Orlando shooting victims”. BBC. 14. 6. 2016. 
  67. ^ „After Four Decades, Queen Rock Israel with Help From Adam Lambert”. Billboard. 16. 9. 2016. 
  68. ^ „"Queen + Adam Lambert announces Las Vegas residency"”. KTNV. 7. 5. 2018. 
  69. ^ „BRIAN MAY: QUEEN Is Not Working On New Music With Singer ADAM LAMBERT”. BlabberMouth.net. 22. 5. 2015. Pristupljeno 16. 6. 2015. 
  70. ^ „Brian Inducts Def Leppard To Rock n' Roll Hall Of Fame”. Queen Online. 30. 3. 2019. 
  71. ^ „Brian May just released a new song with metal band Five Finger Death Punch”. Raw Music TV. 10. 4. 2019. Arhivirano iz originala 12. 04. 2019. g. Pristupljeno 10. 4. 2019. 
  72. ^ „Brian May reveals what he really thinks about Joe Elliott and Def Leppard”. MetalHead Zone. 28. 4. 2019. Arhivirano iz originala 14. 08. 2020. g. Pristupljeno 29. 06. 2019. 
  73. ^ Anita Dobson. BBC
  74. ^ May, Brian. „News December 2005”. Arhivirano iz originala 4. 5. 2006. g. Pristupljeno 14. 8. 2007. 
  75. ^ „The Legendary Rock Star at home in Surrey, 19 June 1998”. Brianmay.com. 19. 6. 1998. Arhivirano iz originala 29. 08. 2013. g. Pristupljeno 24. 10. 2011. 
  76. ^ „Ed Sheeran tops Adele as Stormzy joins Sunday Times Rich List”. BBC News. BBC. 9. 5. 2019. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  77. ^ Cooke, Rachel (5. 9. 2010). „Brian May: The Interview”. The Guardian. London. Pristupljeno 8. 10. 2010. 
  78. ^ May, Brian (6. 2. 2006). „SMOKING: WE DO NOT HAVE TO WAIT !!”. Brian's Soapbox Feb 06. Arhivirano iz originala 8. 4. 2008. g. Pristupljeno 27. 7. 2008. 
  79. ^ „Queen wants Moscow sports complex to become non-smoking area”. Queen News June 2008. Regnum News Agency. 19. 6. 2008. Arhivirano iz originala 27. 07. 2008. g. Pristupljeno 27. 7. 2008. 
  80. ^ „Brian May named vice-president of RSPCA”. Farmers Weekly. 13. 9. 2012. Pristupljeno 27. 9. 2014. 
  81. ^ RT. „Brian May to RT: I still feel Freddie's around”. YouTube. Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  82. ^ Neal, Charlotte (13. 8. 2015). „Brian May: 'Case for development is weak and motivated by money'”. getsurrey. Pristupljeno 8. 1. 2018. 
  83. ^ „Queen's Brian May plants first tree in Dorset woodland”. Bournemouth Echo (na jeziku: engleski). 30. 9. 2013. Pristupljeno 8. 1. 2018. 
  84. ^ „Brian May unveils woodland vision”. BBC News (na jeziku: engleski). 12. 2. 2013. Pristupljeno 8. 1. 2018. 
  85. ^ Lamon, Linda (18. 9. 2014), Brian May's Wood First Anniversary, Bere Regis, Dorset, Pristupljeno 8. 1. 2018 
  86. ^ Lamon, Linda (28. 9. 2016), May's Wood third anniversary of inaugural tree planting., Pristupljeno 8. 1. 2018 
  87. ^ Lencioni, F.A.A. (9. 7. 2013). „Diagnoses and discussion of the group 1 and 2 Brazilian species of Heteragrion, with descriptions of four new species (Odonata: Megapodagrionidae). Zootaxa 3685 (1): 001–080.” (PDF). Zootaxa. Magnolia Press – Auckland, New Zealand. Pristupljeno 26. 9. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Akademske funkcije
Kancelar Liverpulskog univerziteta Džon Murs
2008–2013
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брајан_Меј&oldid=27601466”