Bronza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Razni primeri bronzanih umetničkih dela kroz istoriju

Bronza je naziv za veliki broj legura bakra, najčešće s kalajem, ali i sa drugim elementima kao što su fosfor, mangan, aluminijum i silicijum.[1][2] Od ovoga je izuzetak legura s cinkom koja se obično naziva mesing. Pre otkrića gvožđa bila je najvažniji metal, pa je prema njoj dobilo naziv i bronzano doba.[3]

Bronza je mešavina bakra i kalaja koja, kada se izglanca, izgleda kao zlato. Dinastija Šang je stekla moć obradom bronze, jer je bronza tvrd metal koji se može upotrebiti na mnogo načina - za oruđe, kućne posude i oružje. Bronza je korišćena i za ukrase, umetničke i verske predmete. Izlivala se u glinene kalupe sa izrezbarenim šarama. Bronza je u celom svetu predstavljala veliki tehnološki napredak.

Arheološki period u kojem je bronza bila najtvrđi metal u širokoj upotrebi poznat je kao bronzano doba. Početak bronzanog doba u Indiji i zapadnoj Evroaziji konvencionalno se datira u sredinu 4. milenijuma pne, i u početak 2. milenijuma p. n. e. u Kini;[4] drugde se postepeno širio po regionima. Nakon bronzanog doba sledilo je gvozdeno doba počev od oko 1300. godine p. n. e. i dostigavši veći deo Evroazije oko 500. godine p. n. e, iako je bronza i dalje imala mnogo širu upotrebu nego što je to slučaj u moderno doba.

Budući da su istorijski komadi često izrađivani od mesinga (bakra i cinka) i bronze sa različitim kompozicijama, moderni muzejski i naučni opisi starijih predmeta umesto toga sve češće koriste uopšteni termin „legura bakra“.[5]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Houmuvu ding (), najveći drevni bronzani objekat ikad pronađen; 1300–1046. p. n. e; Kineski nacionalni muzej u Pekingu. Naziv ovog objekta je zasnovan na natpisu sa njegovog unutrašnjeg zida, koji glasi Hòumǔwù, sa značenjem 'kraljica majka Vu'
Oruđe iz bronzanog doba

Reč bronza (1730–40) je pozajmljena iz srednjofrancuskog bronze (1511), koja potiče od italijanske reči bronzo 'beli metal, pleh' (13. vek, prevedeno na srednjovekovni latinski kao bronzium) od bilo:

  • bróntion, povratna formacija iz vizantijskog grčkog brontēsíon (βροντησίον, 11. vek), možda iz Brentḗsion (Βρεντήσιον, ’Brindizi’, poznat po svojoj bronzi)[6][7] ili prvobitno:
  • u svojoj najranijoj formi od staropersijskog birinj, biranj (برنج, 'mesing', moderni berenj) i piring (پرنگ) 'bakar',[8] iz kojeg su takođe proizašla gruzijska reč brinǯi (ბრინჯი), turska pirinç, i jermenska brinj (բրինձ), što takođe znači ’bronza’.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Riznica bronzanih sekira iz bronzanog doba pronađena u modernoj Nemačkoj. Ovo je bio vrhunski alat tog perioda, a smatra se i da je korišćen kao zaliha vrednosti.
Rimski bronzani ekseri sa magičnim znakovima i natpisima, 3.-4. vek.

Otkriće bronze omogućilo je ljudima da stvaraju metalne predmete koji su bili tvrđi i izdržljiviji nego što je ranije bilo moguće. Bronzani alati, oružje, oklop i građevinski materijali poput ukrasnih pločica bili su tvrđi i izdržljiviji od svojih prethodnika od kamena i bakra („halkolita“). U početku je bronza izrađivana od bakra i arsena, formirajući arsenovu bronzu, ili od prirodno ili veštački pomešanih ruda bakra i arsena,[9] pri čemu su najraniji artefakti do sada poznati iz 5. milenijum p. n. e. nađeni na Iranskoj visoravni.[10] Tek kasnije je korišćen kalaj, koji je postao glavni nebakarni sastojak bronze u kasnom 3. milenijumu p. n. e.[11]

Prelaz na gvožđe[uredi | uredi izvor]

Iako je bronza uglavnom tvrđa od kovanog gvožđa, sa tvrdoćom po Vikersu od 60–258 nasuprot 30–80,[12] bronzano doba je ustupilo mesto gvozdenom dobu nakon ozbiljnog poremećaja u trgovini kalajom: migracija stanovništva od oko 1200–1100. p. n. e. redukovala je isporuke kalaja oko Mediterana i iz Britanije, ograničavajući zalihe i povećavajući cene.[13] Kako se umetnost rada u gvožđu poboljšavala, gvožđe je postajalo sve jeftinije i poboljšavalo se u kvalitetu. Kulture napredovale od ručno kovanog gvožđa do mašinski kovanog gvožđa (obično napravljenog pomoću mehaničkih čekića sa pogonom na vodu). Vremenom su kovači naučili kako se izrađuje čelik. Čelik je jači od bronze i duže drži oštru ivicu.[14]

Bronza se još uvek koristila tokom gvozdenog doba, i nastavila je da se koristi u mnoge svrhe sve do danas.

Sastav[uredi | uredi izvor]

Bronzano zvono sa vidljivom kristalitnom strukturom.

Postoji mnogo različitih legura bronze, ali obično moderna bronza čini 88% bakra i 12% kalaja.[15] Alfa bronza se sastoji od alfa čvrstog rastvora kalaja u bakru. Alfa bronzane legure od 4-5% kalaja koriste se za izradu novčića, opruga, turbina i lopatica. Istorijske „bronze“ su vrlo promenljivog sastava, jer je većina metalaca verovatno koristila bilo koji otpad koji je bio pri ruci; metal engleskog glosterskog svećnjaka iz 12. veka je bronza koja sadrži mešavinu bakra, cinka, kalaja, olova, nikla, gvožđa, antimona, arsena sa neobično velikom količinom srebra - između 22,5% u osnovi i 5,76% u posudi ispod sveće. Proporcije ove smeše sugerišu da je svećnjak napravljen od zalihe starih novčića. Beninske bronze su zapravo mesing, a romanska krstionica u crkvi Svetog Bartolomeja u Liježu opisana je i kao bronza i kao mesing.

U bronzanom dobu su se uobičajeno koristila dva oblika bronze: u livenju se koristila „klasična bronza“ sa oko 10% kalaja; a „meka bronza“ sa oko 6% kalaja je iskivana iz poluga radi pravljenja limova. Oštrice oružja odlivano je uglavnom od klasične bronze, dok su šlemovi i oklopi kovani od meke bronze.

Trgovačka bronza (90% bakra i 10% cinka) i arhitektonska bronza (57% bakra, 3% olova, 40% cinka) ispravnije se smatraju legurama mesinga, jer sadrže cink kao glavni legirajući sastojak. One se često koriste u arhitektonskim aplikacijama.[16][17]

Bizmutova bronza je legura bronze sa sastavom od 52% bakra, 30% nikla, 12% cinka, 5% olova i 1% bizmuta. Ona može da se dobro ispolira i tako se ponekad koristi u svetlosnim reflektorima i ogledalima.[18]

Plastična bronza sadrži značajnu količinu olova, što poboljšava plastičnost,[19] koju su možda koristili stari Grci u svojoj brodskoj konstrukciji.[20]

Silicijumska bronza ima sastav Si: 2,80-3,80%, Mn: 0,50-1,30%, Fe: 0,80% maks., Zn: 1,50% mak., Pb: 0,05% maks., Cu: ostatak.[21]

Ostale bronzane legure uključuju aluminijumsku bronzu, fosfornu bronzu, mangansku bronzu, metal zvona, arseničnu bronzu, metal spekuluma i legure činela.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Bronze su obično rastegljive legure, znatno manje krte od livenog gvožđa. Tipično bronza oksidira samo površinski; kada se jednom formira sloj bakar oksida (koji na kraju postaje bakar karbonat), osnovni metal je zaštićen od dalje korozije. To se može videti na statuama iz helenističkog perioda. Međutim, ako se formira hlorid bakra, način korozije nazvan „bronzana bolest“ na kraju će je potpuno uništiti.[22] Legure na bazi bakra imaju niže tačke topljenja od čelika ili gvožđa i lakše se proizvode od njihovih sastavnih metala. One su generalno gušće za oko 10 posto od čelika, mada legure koje koriste aluminijum ili silicijum mogu biti nešto manje guste. Bronza je bolji provodnik toplote i električne energije od većine čelika. Cena legura na bazi bakra je uglavnom veća od cene čelika, ali niža od legura na bazi nikla.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Smithells Metals Reference Book, 8th Edition, ch. 22
  2. ^ Knapp, Brian. (1996) Copper, Silver and Gold. Reed Library, Australia.
  3. ^ Ancient Blacksmiths, the Iron Age, Damascus Steels, and Modern Metallurgy Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јун 2007)
  4. ^ Robert L. Thorp, China in the Early Bronze Age: Shang Civilization, University of Pennsylvania Press (2013).
  5. ^ „British Museum, "Scope Note" for "copper alloy"”. British Museum. Arhivirano iz originala 18. 8. 2014. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  6. ^ Henry and Renée Kahane, "Byzantium's Impact on the West: The Linguistic Evidence", Illinois Classical Studies 06 (2) 1981, p. 395.
  7. ^ Originally M.P.E. Berthelot, "Sur le nom du bronze chez les alchimistes grecs", in Revue archéologique, 1888, pp. 294–98.
  8. ^ Originally Karl Lokotsch, Etymologisches Wörterbuch der europäischen Wörter orientalischen Ursprungs. (Heidelberg: Carl Winter’s Universitätsbuchhandlung, 1927), p. 1657.
  9. ^ Tylecote, R.F. (1992). A History of Metallurgy, Second Edition. London: Maney Publishing, for the Institute of Materials. ISBN 978-1-902653-79-2. Arhivirano iz originala 2015-04-02. g. 
  10. ^ Thornton, C.; Lamberg-Karlovsky, C.C.; Liezers, M.; Young, S.M.M. (2002). „On pins and needles: tracing the evolution of copper-based alloying at Tepe Yahya, Iran, via ICP-MS analysis of Common-place items.”. Journal of Archaeological Science. 29 (12): 1451—60. doi:10.1006/jasc.2002.0809. 
  11. ^ Kaufman, Brett. „Metallurgy and Ecological Change in the Ancient Near East”. Backdirt: Annual Review. 2011: 86. 
  12. ^ Smithells Metals Reference Book, 8th Edition, ch. 22
  13. ^ Clayton E. Cramer. What Caused The Iron Age? Arhivirano 2010-12-28 na sajtu Wayback Machine claytoncramer.com. December 10, 1995
  14. ^ Oleg D. Sherby and Jeffrey Wadsworth. Ancient Blacksmiths, the Iron Age, Damascus Steels, and Modern Metallurgy Arhivirano 2007-06-26 na sajtu Wayback Machine. Tbermec 2000, Las Vegas, Nevada December 4–8, 2000. Retrieved on 2012-06-09.
  15. ^ Knapp, Brian. (1996) Copper, Silver and Gold. Reed Library, Australia.
  16. ^ „Copper alloys”. Arhivirano iz originala 11. 9. 2013. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  17. ^ „CDA UNS Standard Designations for Wrought and Cast Copper and Copper Alloys: Introduction”. Arhivirano iz originala 24. 9. 2013. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  18. ^ „Bismuth Bronze”. Arhivirano iz originala 16. 3. 2015. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 
  19. ^ plastic bronze definition of plastic bronze in the Free Online Encyclopedia
  20. ^ Adams, Jonathan R. (2012). „The Belgammel Ram, a Hellenistic-Roman BronzeProembolionFound off the Coast of Libya: test analysis of function, date and metallurgy, with a digital reference archive” (PDF). International Journal of Nautical Archaeology. 42 (1): 60—75. CiteSeerX 10.1.1.738.4024 Slobodan pristup. doi:10.1111/1095-9270.12001. Arhivirano (PDF) iz originala 2016-08-28. g. 
  21. ^ ASTM B124 / B124M – 15. ASTM International. 2015. 
  22. ^ „Bronze Disease, Archaeologies of the Greek Past”. Arhivirano iz originala 26. 2. 2015. g. Pristupljeno 14. 9. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Bayley, J. (1990) "The Production of Brass in Antiquity with Particular Reference to Roman Britain" in Craddock, P.T. (ed.) 2000 Years of Zinc and Brass London: British Museum
  • Craddock, P.T. and Eckstein, K (2003) "Production of Brass in Antiquity by Direct Reduction" in Craddock, P.T. and Lang, J. (eds) Mining and Metal Production Through the Ages London: British Museum
  • Day, J. (1990) "Brass and Zinc in Europe from the Middle Ages until the 19th century" in Craddock, P.T. (ed.) 2000 Years of Zinc and Brass London: British Museum
  • Day, J (1991) "Copper, Zinc and Brass Production" in Day, J and Tylecote, R.F (eds) The Industrial Revolution in Metals London: The Institute of Metals
  • Rehren, T. and Martinon Torres, M. (2008) "Naturam ars imitate: European brassmaking between craft and science" in Martinon-Torres, M and Rehren, T. (eds) Archaeology, History and Science Integrating Approaches to Ancient Material: Left Coast Press
  • Scott, David A. (2002). Copper and bronze in art: corrosion, colorants, conservation. Getty Publications. ISBN 978-0-89236-638-5. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bronza na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бронза&oldid=27553283”