Bukva

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za druga značenja, pogledajte Bukva (višeznačna odrednica).
Bukva
Gespensterwald6.jpg
Bukva
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Fagales
Porodica: Fagaceae
Rod: Fagus
L.
Vrste

Bukva (lat. Fagus) je rod listopadnog drveća koji sadrži oko deset vrsta visokog, listopadnog drveća. Prirodna staništa vrsta iz roda bukvi nalaze se u Evropi, Aziji i Severnoj Americi.

Na osnovu brojnih taksonomskih proučavanja, vršenih tokom 19. i 20. veka od strane brojnih domaćih i stranih stručnjaka i naučnika, ustanovljeno je da na teritoriji Srbije dominira posebna vrsta, balkanska odnosno mezijska bukva (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czecz.). Pored nje javljaju se, ali sa manjom zastupljenošću, evropska bukva (Fagus sylvatica L.) i istočna bukva (Fagus orientalis Lipsky).[1]

Izgled[uredi]

Naraste do 35 m. Debljina debla može biti i preko 1 m prsnog promera. Kruna je široko zaobljena.

Kora stabla je svetlosiva (srebrnasta), tanka i glatka. Pupoljci su 2 cm dugi, vretenasti, otklonjeni od izbojka pod uglom od 45°. Srčika izbojka je trouglasta. Listovi su eliptični, dugi 8 cm. Rub lista je talasast i fino trepavičasto dlakav. List je u mladosti bogat vitaminom C. Cvetovi su jednopolni u resastim, glavičastim cvastima. Muški su u okruglim resama na dugoj stapki, ženski po dva cveta u kupuli, koja je obrasla končastim ljuskama. Kupula nastaje razrastanjem drške cvasti.

Za vreme cvetanja kupula je meka, posle otvrdne i postane drvenasta, a stipule se pretvore u duge bodljike ili ljuske. Cveta posle listanja, u aprilu ili maju.

Muški i ženski cvetovi su na ovogodišnjim izdancima. U kupuli su dva ploda, koji se zovu bukvice, smeđi su, trouglasti, jestivi u nuždi. Dozrevaju u septembru ili početkom oktobra, a opadaju posle prvih mrazeva u oktobru ili početkom novembra. U jednom kilogramu ima 3.600 do 6.800 bukvica. Klijavost je kratkotrajna, oko 6 meseci, a iznosi prosečno oko 35%. Zrela kupula puca na 4 dela. Bukvica ima dva mesnata, lepezasta kotiledona. Prvi listovi su naspramni. Oprašivanje vetrom. Punim urodom rađa svake 7. do 12. godine. Počinje da plodonosi u starosti od 40 do 50 godina.[2]

Ekološka svojstva[uredi]

Bukove šume dolaze na svim matičnim supstratima (bazofilni, neutrofilni, acidofilni). Zasenu podnosi najbolje od sveg listopadnog drveća. Ponik je osetljiviji na mraz i suncožar. Kora je tanka, pa je osetljiva na naglo osvetljenje.

Dobro se zakorenjuje, koren se odlično prilagođava uslovima tla, otporna je na vetrove. Traži sveže tlo. Retko raste u nizijama, a uspeva sve do visine od 2000 metara.

Upotreba i značaj[uredi]

Evropska bukva (Fagus sylvatica) u jesen
Spomenik prirode Evropska bukva na Kalemegdanu

Bukva je pre svega drvo koje se koristi u građevinarstvu i za izradu nameštaja; zatim i kao ogrevno drvo. Do polovine 19. veka drvo bukve smatrano je drvetom manjeg kvaliteta u odnosu na drvo drugih vrsta drveća. Čak je bukva smatrana i korovskom vrstom. Razlog tome leži u tada dovoljnim količinama drugih vrsta, kao i u objektivnim nedostacima bukovog drveta, kakvi su mala trajnost u spoljašnjim uslovima i prisustvo lažne srčevine. Tek razvojem tehnologije zaštite drveta (parenje, impregniranje) bukovo drvo postaje vredna sirovina.[1]

Plod bukve, bukvica ili bukov žir, je kvalitetna hrana za uzgoj svinja. Kvalitetnija je od hrastovog žira, jer sadrži više masti a manje gorkih sastojaka, ali je manje kvalitetna od zrnevlja žitarica. Kao i žirom i bukvicama se stoka može hraniti u šumi, ili se one mogu sušiti i na taj način čuvati za zimu ili proleće.[3]

Bukva zauzima značajno mesto među pobornicima upotrebe samoniklog jestivog bilja u ljudskoj ishrani. List se može jesti (kad je mlad) u nestašici druge hrane, ili kao ukusna i zdrava salata. Bukvice nije dobro jesti sirove u većoj količini, jer sadrže alkaloid fagin. Pečenjem na temperaturi većoj od 100 °C, fagin se raspada, pa se pečeni plodovi mogu jesti u neograničenoj količini, poput plodova pitomog kestena. Plod se takođe može koristiti i kao zamena za kafu, ili mleven, kao dodatak hlebnom brašnu. Iz ploda se može cediti jestivo ulje, koje je dobro i u tehnici. Ulje ne sadrži fagin, a od kilograma ploda dobija se oko pola kilograma ulja.[4] U pripremi hrane drvo bukve zauzima posebno mesto, jer se smatra da je najbolje gorivo za dimljenje mesa i ribe.

Bukove šume su, osim drveta, značajan izvor i ostali proizvodi šuma, kao što je lekovito, začinsko i aromatično bilje, šumski plodovi i gljive. Poseban značaj imaju vode u području bukovih šuma. Poseban značaj imaju i zaštitne funkcije bukovih šuma. Njihova uloga u zaštiti poljoprivrednog zemljišta u brdsko - planinskom području nemerljiva je, a takođe su značajne i zaštita saobraćajnica, zdravstveno - rekreativna i turistička funkcija. Bukove šume imaju veliki značaj i za lovstvo kao privrednu delatnost. Na staništima bukovih šuma živi značajan broj divljih životinja, među kojima je lovna divljač veoma raznolika. Prirodni uslovi za gajenje divljači u ovim šumama su povoljni, kako klimatske prilike, tako i bogatsvo voda i velika količina prirodne hrane, naročito u vegetacionom periodu.[1]

Detaljnije o upotrebi bukve na stranama o Mezijskoj bukvi, kao tipično našoj domaćoj vrsti i Evropskoj bukvi kao vrsti koja se pored mezijske najčešće javlja na području Srbije.

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
  2. Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 259—261 
  3. „Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja”. http://seoskiposlovi.com/. Pristupljeno 24. 1. 2016.  Spoljašnja veza u |work= (pomoć)
  4. Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, str. 80—81 

Literatura[uredi]

  • Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 

Vidi još[uredi]

  • Bukva u Srbiji : (Fagus moesiaca/Domin, Mally/ Czeczoott.). Beograd: Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije : Šumarski fakultet Univerziteta. 2005. ISBN 978-86-906937-0-2. 
  • Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, str. 259—261 
  • Grlić, Ljubiša (1986), Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb: August Cesarec, str. 80—81 

Spoljašnje veze[uredi]