Priobalno bušenje

Platforma za bušenje nafte (sa obale Santa Barbare, Kalifornija, 6. decembar 2011)

Priobalno bušenje se odnosi na mehanički proces u kome se bušotine nalaze na morskom dnu. Obično se sprovodi da bi se istražila, a zatim i eksploatisala nafta koja se nalazi u formacijama stena ispod morskog dna. Najčešće, termin se koristi da opiše aktivnosti bušenja na kontinentalnom delu, može se primeniti i na bušenju u kopnenim vodama, jezerima i morima unutrašnjosti.

Istorija

Oko 1896, prva potopljena bušotina u slanoj vodi je izbušena u delu Samrlend naftno polje pored Santa Barbara kanala u Kaliforniji. Oko 1896, prva potopljena bušotina u slanoj vodi je izbušena u delu Samrlend polja koje se proteže ispod kanala Santa Barbara u Kaliforniji. Bunari su izbušene sa stubovima koji se protežu od zemlje, izvan u kanal.

Glavna polja za bušenje sa vode

Značajna polja u blizini obale danas se mogu naći u Severnom moru, Meksičkom zalivu (uglavnom u blizini obala Teksasa i Luizijane, ali i Misisipija i Alabame), Kaliforniji (u Santa Barbara kanalu, Santa Barbara), Kaspijskom moru (posebno neke glavne oblasti u blizini obale Azerbejdžan) Kampos i Santos basen, a dalje od obale: Brazil, Njufaundlend i Labrador , nekoliko polja u zapadnoj Africi naročito zapadno od Nigerije i Angole, kao i polja u Jugoistočnoj Aziji i Sahalinu, Rusija.

Izazovi

Proizvodnja nafte i gasa na vodi je mnogo složenija nego na kopnu zbog udaljenosti i surovog okruženja. Veći deo inovacija u ovom naftnom sektoru usmrava se na prevazilaženje ovih izazova, uključujući potrebu da se obezbede veoma veliki proizvodni pogoni.

Uticaj na životnu sredinu

Ovaj način proizvodnja nafte uključuje ekološke rizike, pre svega rizike od izlivanja nafte iz tankera ili cevovoda za eksploataciju nafte od platforme do kopna i od curenja i nesreća na platformi.