Belur Krišnamačar Sundararadža Ajengar

Belur Krišnamačar Sundararadža Ajengar
Ajengar na svom 86. rođendanu, 2004.
Lični podaci
Datum rođenja	(1918-12-14)14. decembar 1918.
Mesto rođenja	Karnataka, Indija
Datum smrti	20. avgust 2014.(2014-08-20) (95 god.)
Mesto smrti	Puna, Indija
Naučni rad
Poznat po	Ajengar Joga
Zvanični veb-sajt
www.bksiyengar.com

Belur Krišnamačar Sundararadža Ajengar (engl. Bellur Krishnamachar Sundararaja Iyengar; Karnataka, 14. decembar 1918 — Puna, 20. avgust 2014) bio je osnivač stila joge poznat kao "Ajengar joga" i smatra se jednim od najistaknutijih instruktora joge u svetu. Bio je autor mnogih knjiga o jogi i filozofiji, uključujući "Svetlost na jogi", "Svetlost na život" itd. Ajengar je bio jedan od prvih učenika Tirumalaiju Krišnamačaraju, koji se često naziva ocem moderne joge. On je zaslužan za popularizaciju joge prvo u Indiji potom i širom sveta.

Ajengar je imenovan za jednog od 100 najuticajnijih ljudi na svetu od strane magazina "Tajm".

Detinjstvo

B. K. S. Ajengar rođen je u siromašnoj porodici U Beluru, Kolar okrugu, Karnataka, Indija. On je bio 11. od 13 dece (od kojih je 10 preživelo). Kada je imao pet godina njegova porodica se preselila u Bangaloru, a u roku od četiri godine njegov otac je umro od Apendicitisa (zapaljenje slepog creva). U rodnom selu Beluru vladala je pandemija gripa u trenutku njegovog rođenja, ostavljajući ga bolesnim i slabim. Tokom detinjstva, on se borio sa malarijom, tuberkulozom, tifusom i opštom neuhranjenošću. "Moje ruke su bile tanke, noge su mi bile duge i tanke, i moj stomak je bio ispupčen na nezgrapan način", napisao je on. "Moja glava je visela, i uspravljao sam je sa velikim naporom."

Međunarodno priznanje

Godine 1952. Ajengar se upoznao i sprijateljio sa čuvenim violinistom Jehudinom Menuhinom koji mu je pomogao da ode u Evropu i podučava jogu U Engleskoj, Švajcarskoj i Francuskoj i drugim zemljama. Veliki broj ljudi sa Zapada upoznalo se sa praksom joge. Joga je postepeno stekla veću popularnost na Zapadu, što je velika zasluga Ajengara.

Godine 1966. objavljena je Ajengarova knjiga Svetlost na jogi, koja je postala međunarodni bestseler i prevedena je na 17 jezika. Ova knjiga, koja se često naziva Biblija joge, odigrala je ključnu ulogu u činjenici da je joga postala poznata širom sveta. Zatim, Ajengar je napisao knjigu po pranajami i drugim aspektima joge filozofije. Sve u svemu, Ajengar je autor 14 knjige.

Godine 1975, Ajengar je otvorio Ramamani Ajengar Spomen Institut joge u Puni, u znak sećanja na njegovu pokojnu ženu. On se zvanično povukao iz nastave 1984. ali je nastavio da bude aktivan u svetu Ajengar joge, učeći specijalna odeljenja, predavanjima i pisanju knjiga. Ajengarova ćerka, Geta, i sin, Prashant, stekli su međunarodno priznanje kao nastavnici.

U 2005. godini, Ajengar je posetio Sjedinjene Američke Države da promoviše svoju najnoviju knjigu, Svetlost na život, i da održi posebnu radionicu na Joga Žurnal konferenciji u Estiz Parku, Kolorado. 3. oktobar 2005. godine proglašen je za BKSAjengar Dan od strane supervizora iz San Franciska. Antropolog Jozef S. sa Univerzitet Alter u Pitsburgu je izjavio: "Ajengar je daleko imao najveći uticaj na globalnom širenju joge". U junu 2011. godine, on je predstavljen u spomen pečatu izdatom u njegovu čast od strane Pekinškog izdavaštva Kina Post. Sada postoji više od trideset hiljada Ajengar joga učenika u 57 gradova u Kini.

Imenica "Ajengar" je definisana u Oksford Rečniku kao "jedna vrsta Hatha Joge koja se fokusira na ispravnom usklađivanju tela, koristeći se trakama, drvenim kockama, i drugim predmetima, kao pomagala u postizanju ispravnog položaja.

Dana 14. decembra 2015. godine, što bi bio Ajengarov 97. rođendan, on je počastvovan sa Gugl Dudl. On je prikazan u Indiji, Severnoj Americi, i većem delu Evrope, Rusije i Indonezije.

Filantropija i aktivizam

Ajengar je podržao očuvanje prirode, navodeći da je važno da se sačuvaju sve životinje i ptice. On je donirao 2 miliona rupija Kamarajendra zoološkom vrtu, Misore, za koju se misli da je najveća donacija od strane pojedinca bilo kom zoološkom vrtu u Indiji. On je takođe usvojio mladunče tigra u znak sećanja na njegovu suprugu Ramamani, koja je umrla 1973. godine.

Ajengar je učestvovao u promovisanju svesti o Multipla sklerozi sa Punskom organizacijom Multipla skleroze društva Indije.

Najvažniji Ajengarov dobrotvorni projekat su donacije selu u kome je rođen, Beluru, u Kolar okrugu, Karnataka. Kroz fonda koji je osnovan, vodio je transformaciju sela, podržavajući niz dobrotvornih aktivnosti tamo. On je sagradio bolnicu, Indijski prvi hram posvećen mudracu Patanđaliju, besplatnu školu koja snabdeva uniformama, knjigama i toplim obrocima za decu u Beluru i okolnim selima, srednjih škola i koledža.

Pristup nastavi

Ajengar je privukao svoje učenike, nudeći im upravo ono što su tražili - tendenciju da budu fizički izdržljivi i fleksibilni. On je vodio demonstracije, a kasnije, kada je u saobraćajnoj nesreći izmestio kičmu, počeo je istraživanje o upotrebi rekvizita za pomoć osobama sa invaliditetom da vežbaju jogu. On je pokrenuo inspiraciju od Hindu božanstva, kao što su joga Narasimha i pričama o korišćenju drveća kao pomagala u jogi i držanju tela.

Porodica

Godine 1943. Ajengar se oženio sa Ramamani. On je rekao o njihovom braku: "Živeli smo bez sukoba, kao da naše dve duše su jedno." Zajedno su podigli pet kćeri i sina. Ramamani Ajengar je umrla u u 46. godini života, a Ajengar imenovao svoj institut joge, Ramamani Ajengar, u znak sećanja na nju.

Ajengarova najstarija kćerka Geta i sin Prashant su postali međunarodno poznati profesori u sopstvenom pravu. Druga deca su Vanita, Sunita, Sukita i Savita. Geta Ajengar je autor Joge: Pravi dragulj za žene(2002), a Prashant je autor nekoliko knjiga uključujući Klasu posle Klase, Joga, integrisana nauka(1998) i Joga u novom milenijumu(2008).

Smrt

Ajengar je umro 20. avgusta 2014, godine u Puni, od otkazivanja srca i bubrega, u 95. godini života. Ostavio je za sobom 5 kćerki i sina.