Vavilonska podela

Rekonstruisana replika grada Vavilona u današnjem Iraku

Dodela ključnih pozicija i satrapija u Vavilonskoj podeli, prema Arijanu i Diodoru

Vavilonska podela predstavlja podelu Aleksandrovog carstva na satrapije, odnosno imenovanje novih satrapa koje se desilo posle Aleksandrove smrti 323. p. n. e.. Ona je predstavljala svojevrsni sporazum među njegovim generalima, odnosno naslednicima kasnije poznatim kao dijadosi, koji su se bili okupili na Aleksandrovoj samrtnoj postelji.

Pre nje je pitanje nasledstva nad prestolom privremeno rešeno kompromisom koji je Eumen utanačio između dve frakcije − jedne koju je vodio Meleagar, koja je htela da prestolonaslednik postane Aleksandrov stariji nezakoniti brat Aridej ili nezakoniti sin Herakle; i druge koju je vodio komandant konjice Perdika, koja je htela da se novim kraljem proglasi nerođeno dete koje je tada nosila Aleksandrova udovica Roksana. Dogovoreno je kako će Aridej postati kralj pod imenom Filip III, ali će presto morati da deli sa Roksaninim detetom ako bude sin (koji se rodio i dobio ime Aleksandar IV). Dok sin ne poraste, kao regent će u njegovo ime vladati Perdika.

Taj je aranžman Perdici omogućio da de facto postane naslednikom i gospodarem cartva, što je on odmah iskoristio kako bi maloumnog Filipa nagovorio da mu dozvoli likvidaciju Meleagara i njegovih pristalica. Posle toga je Perdika počeo da deli satrapije Aleksandrovim generalima, težeći pre svega da osigura svoj položaj.

Podela

Perdika je prilikom podele uglavnom očuvao dotadašnje ahemenidsko ustrojstvo cartva, a iz praktičnih razloga nije dirao kadrovska rešenja koja je Aleksandar bio ostavio na istoku carstva. Najvažnija je, međutim, bila odluka da se satrapija Medija, koja je zbog puteva koji vode od zapada ka istoku imala najveću stratešku važnost, podeli. Perdika je smatrao da se ona ne može ostaviti jednom satrapu, jer bi on postao previše moćan. Zato je Madija podeljena na Veliku i Malu, i odvojene satrape.

Evropa

• Makedonija, Grčka i Epir − Antipater, kome je, prema nekim izvorima, pomoćik bio Krater
• Ilirija − Antipater, prema nekim izvorima Filon.
• Trakija − Lizimah

Mala Azija

• Tzv. Velika Frigija - Antigon
• Mala ili Helespontska Frigija − Leonat
• Kapadokija − Eumen
• Paflagonija − Menadnar
• Lidija i Kilikija − Filota
• Karija − Asander ili, manje verovatno, Kasandar
• Likija i Pamfilija − Antigon ili, manje verovatno, Nearh

Afrika

• Egipat, Libija i Arabija − Ptolemej, sin Lagov

Zapadna Azija

• Sirija − Leomedon iz Mitilene
• Mesopotamija − Arkesilaj
• Vavilonija − Arhont iz Pele
• Persis − Pekeusta
• Karmanija − Tlepolem
• Hirkanija i Partija − Fratafern
• Mala Medija − Atropat
• Velika Medija − Piton
• Suzijana − najverovatnije Skin

Centralna Azija

• Baktrija i Sogdijana − Filip
• Drangijana − Arija − Stasanor
• Arahozija i Gedrozija − Sibirtije
• Paropamisadi − Oskijart
• Oblast Inda i Pandžab − Porus i Taksil
• Indijske kolonije − Piton (sin Agenorov)

Posledice

Iako je samo dve godine kasnije određena nova podela carstva, odluke u Vavilonu su imale dalekosežne posledice.

Pre svega, odluka da se Egipat prepusti Ptolemeju je omogućio da se ta oblast prva osamostali, odnosno da Ptolemejski Egipat postane velika sila i jedno od najvažnijih kulturnih središta antičkog sveta, odnosno najdugovečnija od helenističkih država.

Podela Medije na Veliku i Malu je, ipak, takođe omogućila da se deo Aleksandrovog carstva osamostali, ovaj put pod domaćim vladarom Atropatom koji je postepeno obnovio zoroastričke tradicije, ali i stvorio oblast sa posebnim identitetom od koga potiče savremena država Azerbejdžan.

Literatura

• Green, Peter (1990). Alexander to Actium: The Historical Evolution of the Hellenistic Age. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-05611-6.