Nepoverenje prema vakcinama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vakcina

Nepoverenje prema vakcinama ogleda se u vidu odugovlačenja u prihvatanju ili odbijanja vakcina uprkos dostupnosti usluga vakcinacije. Pojam pokriva potpuno odbijanje vakcinisanja, odgađanje vakcina, prihvatanje cepiva uz neizvesnost u pogledu njihove upotrebe i pribegavanje samo određenim vakcinama uz izbegavanje drugih.[1][2][3][4] Stepen nepoverenja se razlikuje u zavisnosti od vremena, mesta i vakcina.[5] Na njega mogu uticati činioci kao što je nedostatak odgovarajućeg naučno utemeljenog znanja te poimanje načina pravljenja i funkcionisanja cepiva, samozadovoljstvo, pogodnost i strah od igala.[2]

Argumenti protiv vakcinacije odbačeni su naučnim konsenzusom o bezbednosti i delotvornosti vakcina.[6][7][8][9] Nepoverenje prema vakcinama dovodi do naglog širenja bolesti i smrti od bolesti predupredljivih vakcinom.[10][11][12][13][14] Stoga je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ocenila fenomen kao jednu od deset najvećih pretnji globalnom zdravlju 2019.[15][16]

Nepoverenje prvenstveno proizilazi iz javnih debata o medicinskim, etičkim i pravnim pitanjima u vezi s vakcinama. Kolebanje oko vakcinacije može biti uzrokovano nedostatkom poverenja u zdravstvenog radnika. Ključni činioci nepoverenja su takođe samozadovoljstvo (osoba ne vidi potrebu za vakcinom ili ne uviđa njenu vrednost) i pogodnost (pristup vakcinama).[3] Otpor postoji od početka prakse vakcinacije i stariji je od samih pojmova „vakcina” i „vakcinacija” gotovo osamdeset godina. Utvrđeno je da su konkretne hipoteze koje iznose protivnici vakcinacije s vremenom bile menjane.[17]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Imunost (lat. immunitas — „oslobođen od službe, poreza”) jeste sposobnost organizma odupiranju i obrani od infekcija, bolesti i neke druge biološke ili hemijske opasnosti.

Prirodno stečeni imunitet, je oblik imuniteta koji se uspostavlja kontaktom s uzročnikom zaraze (odnosi se na „slučajan” kontakt);

Umetnuto stečeni imunitet, je oblik imuniteta koji se postiže isključivo namernim intervencijama (vakcinacijom).

Vakcina je biološki preparat koji sadrži specifične antigene koji se primenjuju s ciljem indukovanja aktivnog imunskog odgovora radi sprečavanja razvoja bolesti.

Antivakcinizam (kolokvijalno: antivakcinaštvo) podrazumeva potpuno protivljenje vakcinaciji,

Antivakcinalisti (kolokvijalno: antivakcinaši i antivakseri) su pristalice antivakcinizma kao pokreta.[18] Antivakcinalni aktivisti i njihove organizacije protive se zakonima koji su umereni na uvođenje obavezne vakcinacije.[19][20][21] Oni svoj stav zasnivaju na antivakcinalnom sentimentu, zabrinutosti da se obaveznim vakcinisanjem narušavaju građanske slobode ili smanjuje poverenje javnosti u cepljenje i sumnju u veliki profit farmaceutske industrije.[22][23][24][25]

Neki od razloga za nepoverenje prema vakcinama[uredi | uredi izvor]

Lekar koji daje vakcine susreće se sa pacijentima i roditeljima koji imaju rezerve da vakcinišu sebe ili svoju decu. Razloga za strah od vakcinacije ili protivljenje može biti mnogo:[26]

  • Neki ljudi imaju religiozne ili filozofske primedbe.
  • Neki vide obaveznu vakcinaciju kao mešanje vlade u ono što smatraju da bi trebalo da bude lični izbor.
  • Drugi su zabrinuti za bezbednost ili efikasnost vakcina, ili mogu verovati da bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom ne predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik.

Imunost i vakcine[uredi | uredi izvor]

Istraživanje vakcine je dug i mukotrpan proces koji se izvodi u laboratorijskim uslovima

Vakcina je biološki preparat koji sadrži specifične antigene koji se primenjuju s ciljem indukovanja aktivnog imunskog odgovora radi sprečavanja razvoja bolesti. Najčešće se primenjuje kao preventivna mera infektivnih oboljenja, ali se mogu upotrebiti i nakon izlaganja antigenu. Vakcina obično sadrži agens koje nalikuje na mikroorganizam koji uzrokuje bolest i često se pravi od oslabljenih ili ubijenih oblika mikroba, njegovih toksina ili jednog od njegovih površinskih proteina. Taj agens stimuliše telesni imunosistem da ga prepozna kao opasnost, uništi i da nadalje prepoznaje i uništava sve mikroorganizme povezane s tim agensom kad ih sretne u budućnosti. Upotreba vakcina se zove vakcinacija.

Vakcine su doprinele iskorenjivanju velikih boginja, jedne od najzaraznijih i najsmrtonosnijih bolesti kod ljudi. Druge bolesti kao što su rubela, polio, male boginje, zauške, varičela i tifus znatno su ređe nego što su bile pre stotinu godina. Sve dok je velika većina ljudi vakcinisana, mnogo je teže da se dogodi izbijanje bolesti, a pogotovo širenje. Ovaj efekat se naziva kolektivni imunitet.

Kolektivni imunitet[uredi | uredi izvor]

Kolektivni imunitet je efekat koji se javlja kad je veliki udeo jedne populacije imunizovan protiv neke zarazne bolesti. Za svaku bolest postoji određeni postotak ljudi koji mora biti vakcinisan da bi se širenje bolest održalo pod kontrolom i da bi verovatnoća izbijanja epidemije bila spuštena na zanemarljivo mali stepen.[27]

Bolest Neophodan % vakcinisanosti
Morbili 95%
Veliki kašalj 92—94%
Difterija 83—86%
Crvenka 83—86%
Poliomijelitis 85—86%
Zauške 80%
Velike boginje 80—86%

Ako ne postoji visok obuhvat imunizacije a izbije epidemije, veliki broj osoba je u opasnosti. Međutim, što je veći obuhvat imunizacije (vakcinisanosti), to je manja verovatnoća da će ugrožene osobe doći u kontakt sa uzročnikom koji može narušiti njihovo zdravlje i kvalitet života.[27]

Stope morbila su naglo pale kada je uvedena univerzalna imunizacija.

Naučni dokazi o efikasnosti velikih kampanja vakcinacije su dobro utvrđeni.[28] Svake godine u svetu se vakcinacijom spreče dva do tri miliona smrtnih slučajeva, a dodatnih 1,5 miliona smrtnih slučajeva moglo bi se sprečiti svake godine ako bi se koristile sve preporučene vakcine.[29]

Kampanje vakcinacije su pomogle u iskorenjivanju malih boginja, koje su nekada usmrtile jedno od sedmoro dece u Evropi,[30] i skoro su iskorenile dečiju paralizu.[31] Kao skromniji primer, infekcije izazvane Haemophilus influenzae (Hib), glavnim uzrokom bakterijskog meningitisa i drugih ozbiljnih bolesti kod dece, smanjile su se za preko 99% u SAD od uvođenja vakcine 1988. godine.[32] Procenjuje se da bi potpuna vakcinacija, ako se sproovodi od rođenja do adolescencije, sve američke dece rođene u datoj godini spasila 33.000 života i sprečila 14 miliona infekcija.[33]

Suprotstavljeni stavovi[uredi | uredi izvor]

Postoji literatura protiv vakcine koja tvrdi da je smanjenje zaraznih bolesti rezultat poboljšanih sanitarnih uslova i higijene (a ne vakcinacije) ili da su ove bolesti već bile u opadanju pre uvođenja specifičnih vakcina. Ove tvrdnje nisu podržane naučnim podacima; učestalost bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama je imala tendenciju da fluktuira tokom vremena sve do uvođenja specifičnih vakcina, u kom trenutku je incidencija pala na skoro nulu. Veb stranica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti koja je imala za cilj da se suprotstavi uobičajenim zabludama o vakcinama tvrdi: Da li se od nas očekuje da verujemo da je bolja sanitacija dovela do pada učestalosti svake bolesti, baš u vreme kada je vakcina protiv te bolesti uvedena? [26]

Još jedan poklič pokreta protiv vakcine je pozivanje na randomizovana klinička ispitivanja u kojima je eksperimentalna grupa dece vakcinisana, dok je kontrolna grupa nevakcinisana. Takva studija nikada ne bi bila odobrena jer bi zahtevala namerno uskraćivanje deci standardne medicinske nege, što bi studiju učinilo neetičnom.

Rađene su studije koje upoređuju vakcinisane sa nevakcinisanim ljudima, ali studije nisu randomizovane. Štaviše, već postoji literatura i studije koja dokazuje bezbednost vakcine korišćenjem drugih eksperimentalnih metoda.[34]

Drugi kritičari tvrde da je imunitet koji daju vakcine samo privremen i da zahteva pojačavanje, dok oni koji prežive bolest postaju trajno imuni.[35]

Filozofije nekih praktičara alternativne medicine je u skladu sa idejom da su vakcine neefikasne.[36]

Neke uobičajene zablude o vakcinaciji[uredi | uredi izvor]

Sledećih šest uobičajenih zabluda o vakcinaciji najčešće imaju zabrinuti roditelji i često ih navode kao razloge za dovođenje u pitanje mudrosti vakcinacije svoje dece.[26]

  1. Bolesti su već počele da nestaju pre nego što su uvedene vakcine, zbog bolje higijene i sanitarnih uslova .
  2. Većina ljudi koji dobiju bolest je vakcinisana.
  3. Postoje „vruće serije“ vakcina koje su povezane sa više neželjenih događaja i smrti od drugih .
  4. Vakcine izazivaju mnoge štetne neželjene efekte, bolesti, pa čak i smrt .
  5. Bolesti koje se mogu sprečiti vakcinama su praktično eliminisane u večini država
  6. Dati detetu više vakcina za različite bolesti u isto vreme povećava rizik od štetnih neželjenih efekata i može preopteretiti imuni sistem.

U ovom trenutku, neki roditelji smatraju da nemaju šta da izgube ako ne vakcinišu svoju decu.[37] Ako se dovoljno ljudi nada da će steći prednosti imuniteta bez vakcinacije, nivoi vakcinacije mogu pasti na nivo na kome je imunitet jedne populacije neefikasan.[38]

Prema Dženifer Rajh, oni roditelji koji veruju da je vakcinacija prilično efikasna, ali bi možda više voleli da njihova deca ostanu nevakcinisana, su oni kod kojih bi se najverovatnije pravilnim pristupom zdravstvenih radnika postiglo da promene mišljenje.[39]

Prema tome ako pružaoci usluga mogu da odgovore tačnim informacijama o vakcinaciji i imunizaciji i uvere roditelje u vezi sa ovim specifičnim pitanjima, roditelji će moći bolje da razaznaju netačnosti koje dobijaju iz drugih izvora. Cilj je da pacijenti i roditelji imaju tačne informacije pomoću kojih mogu doneti pravilnu odluku.[26]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The Lancet Child & Adolescent Health (2019). „Vaccine hesitancy: a generation at risk”. The Lancet. 3 (5): 281. PMID 30981382. S2CID 115201206. doi:10.1016/S2352-4642(19)30092-6. 
  2. ^ a b Smith, MJ (novembar 2015). „Promoting Vaccine Confidence”. Infectious Disease Clinics of North America (Review). 29 (4): 759—69. PMID 26337737. doi:10.1016/j.idc.2015.07.004. 
  3. ^ a b Larson, HJ; Jarrett, C; Eckersberger, E; Smith, DM; Paterson, P (april 2014). „Understanding vaccine hesitancy around vaccines and vaccination from a global perspective: a systematic review of published literature, 2007–2012.”. Vaccine. 32 (19): 2150—59. PMID 24598724. doi:10.1016/j.vaccine.2014.01.081. 
  4. ^ Cataldi, Jessica; O’Leary, Sean (2021). „Parental vaccine hesitancy: scope, causes, and potential responses”. Current Opinion in Infectious Diseases. 34 (5): 519—526. PMID 34524202. S2CID 237437018. doi:10.1097/QCO.0000000000000774. 
  5. ^ SAGE, Working Group (1. 10. 2014). „Report of the SAGE working group on vaccine hesitancy” (PDF). WHO. 
  6. ^ „Communicating science-based messages on vaccines”. Bulletin of the World Health Organization. 95 (10): 670—71. oktobar 2017. PMC 5689193 Slobodan pristup. PMID 29147039. doi:10.2471/BLT.17.021017. 
  7. ^ „Why do some people oppose vaccination?”. Vox. Pristupljeno 2018-11-26. 
  8. ^ Ceccarelli, Leah. „Defending science: How the art of rhetoric can help”. The Conversation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-11-26. 
  9. ^ U.S. Department of Health and Human Services. „Vaccines.gov”. Vaccines.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-05. 
  10. ^ „Frequently Asked Questions (FAQ)”. Boston Children's Hospital. Arhivirano iz originala 17. 10. 2013. g. Pristupljeno 11. 2. 2014. 
  11. ^ Phadke VK, Bednarczyk RA, Salmon DA, Omer SB (mart 2016). „Association Between Vaccine Refusal and Vaccine Preventable Diseases in the United States: A Review of Measles and Pertussis”. JAMA. 315 (11): 1149—58. PMC 5007135 Slobodan pristup. PMID 26978210. doi:10.1001/jama.2016.1353. 
  12. ^ Poland GA, Jacobson RM (januar 2011). „The age-old struggle against the antivaccinationists”. The New England Journal of Medicine. 364 (2): 97—99. PMID 21226573. S2CID 39229852. doi:10.1056/NEJMp1010594. 
  13. ^ Wallace A (2009-10-19). „An epidemic of fear: how panicked parents skipping shots endangers us all”. Wired. Pristupljeno 2009-10-21. 
  14. ^ Poland GA, Jacobson RM (mart 2001). „Understanding those who do not understand: a brief review of the anti-vaccine movement”. Vaccine. 19 (17–19): 2440—45. PMID 11257375. S2CID 1978650. doi:10.1016/S0264-410X(00)00469-2. 
  15. ^ „Ten threats to global health in 2019”. Who.int (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2019-06-27. g. Pristupljeno 2020-12-09. 
  16. ^ PM, Aristos Georgiou (2019-01-15). „The anti-vax movement has been listed by WHO as one of its top 10 health threats for 2019” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-01-16. 
  17. ^ Gerber JS, Offit PA (februar 2009). „Vaccines and autism: a tale of shifting hypotheses”. Clinical Infectious Diseases. 48 (4): 456—61. PMC 2908388 Slobodan pristup. PMID 19128068. doi:10.1086/596476. 
  18. ^ Hinsliff, Gaby (16. 11. 2020). „It's the 'vaccine hesitant', not anti-vaxxers, who are troubling public health experts”. The Guardian. 
  19. ^ „The Long History of America's Anti-Vaccination Movement”. DiscoverMagazine.com. Pristupljeno 2019-02-02. 
  20. ^ Young, Zachary (2018-11-21). „How anti-vax went viral”. Pristupljeno 2019-02-02. 
  21. ^ „How the anti-vaxxers are winning in Italy” (na jeziku: engleski). 2018-09-28. Pristupljeno 2019-02-02. 
  22. ^ Chang, Julie (12. 7. 2017). „'Civil liberties' at center of vaccination debate in Texas”. Mystatesman. Austin American-Statesman. Arhivirano iz originala 13. 07. 2017. g. Pristupljeno 31. 12. 2021. 
  23. ^ Elliman, David; Bedford, Helen (23. 3. 2014). „In Britain, Vaccinate With Persuasion, not Coercion”. The New York Times. 
  24. ^ „Anti-vaxxers have embraced social media. We're paying for fake news with real lives” (na jeziku: engleski). 2017-06-28. Arhivirano iz originala 05. 04. 2019. g. Pristupljeno 2019-02-02. 
  25. ^ Bourree Lam, Vaccines Are Profitable, So What?. The Atlantic Feb. 10, 2015
  26. ^ a b v g „Vaccines: Vac-Gen/Some Misconceptions”. 2015-01-20. Arhivirano iz originala 20. 01. 2015. g. Pristupljeno 2022-01-03. 
  27. ^ a b „Kolektivni imunitet kao efekat vakcinacije”. Vakcine (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-12-02. 
  28. ^ Christenson, Brith; Lundbergh, Per; Hedlund, Jonas; Örtqvist, Åke (2001). „Effects of a large-scale intervention with influenza and 23-valent pneumococcal vaccines in adults aged 65 years or older: A prospective study”. The Lancet. 357 (9261): 1008—1011. PMID 11293594. S2CID 8125882. doi:10.1016/S0140-6736(00)04237-9. 
  29. ^ Jacobson, RM; St Sauver, JL; Griffin, JM; MacLaughlin, KL; Finney Rutten, LJ (April 2020). "How health care providers should address vaccine hesitancy in the clinical setting: Evidence for presumptive language in making a strong recommendation". Human Vaccines & Immunotherapeutics. . 16 (9): 2131—2135.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  30. ^ Fenner F, Henderson DA, Arita I, Ježek Z, Ladnyi ID (1988). Smallpox and its Eradication (PDF). Geneva: World Health Organization. . ISBN 978-92-4-156110-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  31. ^ Seytre, Bernard; Shaffer, Mary (2005). The Death of a Disease: A History of the Eradication of Poliomyelitis (na jeziku: engleski). Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-3677-4. 
  32. ^ Centers for Disease Control and Prevention (CDC) (2002). „Progress toward elimination of Haemophilus influenzae type b invasive disease among infants and children--United States, 1998-2000”. MMWR. Morbidity and Mortality Weekly Report. 51 (11): 234—237. PMID 11925021. 
  33. ^ „How Safe Are Vaccines? - TIME”. 2008-05-28. Arhivirano iz originala 28. 05. 2008. g. Pristupljeno 2022-01-03. 
  34. ^ Novella, Steven; Novella, Bob; Santa Maria, Cara; Novella, Jay; Bernstein, Evan (2018). The Skeptics' Guide to the Universe: How to Know What's Really Real in a World Increasingly Full of Fake. Grand Central Publishing. . str. 185. ISBN 9781538760512.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  35. ^ Wolfe, R. M.; Sharp, L. K. (2002). „Anti-vaccinationists past and present”. BMJ. 325 (7361): 430—432. PMC 1123944 Slobodan pristup. PMID 12193361. doi:10.1136/bmj.325.7361.430. .
  36. ^ Ernst, E. (2001). „Rise in popularity of complementary and alternative medicine: Reasons and consequences for vaccination”. Vaccine. 20: S90—S93. PMID 11587822. doi:10.1016/S0264-410X(01)00290-0. .
  37. ^ Fine, Paul E. M.; Clarkson, Jacqueline A. (1986). „Individual Versus Public Priorities in the Determination of Optimal Vaccination Policies”. American Journal of Epidemiology. 124 (6): 1012—1020. PMID 3096132. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a114471. .
  38. ^ Buttenheim AM, Asch DA (December 2013). "Making vaccine refusal less of a free ride". Human Vaccines & Immunotherapeutics. . 9 (12): 2674—75.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  39. ^ Reich, Jennifer (2019-05-08). „I've talked to dozens of parents about why they don't vaccinate. Here's what they told me.”. Vox (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-03. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Nepoverenje prema vakcinama na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неповерење_према_вакцинама&oldid=26950053”