Valter P38

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
„Walther P38”
Valter P38.
VrstaPištolj
Poreklo Nacistička Nemačka
Upotreba
Upotreba uNemačka, Austrija i drugi
Bojno delovanjeŠpanski građanski rat
Drugi svetski rat
Grčki građanski rat
Vijetnamski rat
Portugalski kolonijalni rat
Građanski rat u Siriji
Proizvodnja
ProizvođačWalther
Mauser
Spreewerk
Proizvedeno~1.000.000 komada
Specifikacije
Masa0.8 kg
Dužina216 mm
Dužina cevi125 mm
Kalibar9x19 mm
Vrsta operacijekratki trzaj
Način dejstvapojedinačni
Brzina zrna365 m/s
Maks. ef. domet50-100 m
Magacin8 metaka
Nišanmehanički fiksni

Valter P38 (nem. Walther P.38) je poluautomatski pištolj kalibra 9mm, razvijen u Nemačkoj pred početak Drugog svetskog rata. Valter P38 je bio standardno službeno oružje nemačke vojske i policije, nakon što je u naoružanju zamenio znameniti Luger, a koristio se na svim frontovima u Evropi i severnoj Africi. Tokom rata je bio cenjen kao trofejno oružje, te se našao u naoružanju brojnih formacija.[1]

U naoružanje Zapadne Nemačke je ponovo uveden 1963 pod imenom P1 i koristio se sve do 2004 kada je konačno zamenjen pištoljem Hekler i Koh USP.

Razvoj i opis[uredi | uredi izvor]

Prva testiranja su obavljena 1938, a serijska proizvodnja je započeta sredinom 1940. Cilj razvoja P38 je bio da se pronađe ekonomičnija zamena za Luger P08, koji se pokazao kao efikasan, ali previše skup za masovnu proizvodnju. Iako je Valter krajem 1940. zvanično usvojen kao novi standardni poluatomatski pištolj u naoružanje Vermahta, popularni Luger P08 nije u potpunosti povučen iz borbene upotrebe i proizvodnje sve do završetka Drugog svetskog rata 1945. Kapacitet pištolja Valter P38 je bio 8 metaka, kao i kod njegovog prethodnika Lugera. Posle Drugog svetskog rata je nastavljena proizvodnja ovog modela pod novom oznakom P1, koji se koristio u Zapadnoj Nemačkoj. Postepeno je povlačen iz upotrebe do 2004. godine kada ga je zamenio model P8.

Umesto zglobastog zatvarača, Valter P38 je imao okretni zatvarač i zadržanu cev, koja je danas standard u svim jačim kalibrima modernih pištolja. Posle pucnja, zatvarač zajedno sa cevi kreće unazad do male kočnice pred samim okvirom. Tada cev staje dok se zatvarač i dalje kreće unazad do izbacivača čaure. Pri povratku prema cevi, zatvarač u hodu gura metak u cev sa kojom se posle malog kružnog pokreta žlebom spaja. Korice rukohvata su napravljene od bakelita.

Pored svega, Valter P38 je bio prvi pištolj sa indikatorom za metak u cevi te osiguračem koji je dozvoljavao otpuštanje opruge udarne igle bez opasnosti opaljenja metka u cevi. Ovo je omogućilo da se pištolj bez opasnosti može nositi sa metkom u cevi, te da je pri potrebi istovremeno spreman za korišćenje. Ovakve novine tog doba su današnji standard za oružje u službenoj upotrebi te su omogućile dugotrajnu upotrebu ovog pištolja.[2]

Pištolj Valter P38 je kasnije poslužio i kao osnova za razvoj popularnog italijanskog pištolja Bereta 92.

Zemlje korisnice[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „P38 - 9mm semi-automatic pistol - history & development of the weapon”. Hellcat Patriots' Rifle Club. Arhivirano iz originala 27. 04. 2009. g. Pristupljeno 16. 4. 2009. 
  2. ^ Military Small Arms of the 20th Century, Ian Hogg, John Weeks
  3. ^ Jones 2010
  4. ^ Scarlata, Paul (10. 3. 2013). „Evolution of the Modern Military Pistol”. Shotgun News. 
  5. ^ Hyytinen 2002
  6. ^ Marchington 2004
  7. ^ WWII German weapons during the Vietnam War – wwiiafterwwii
  8. ^ Helmoed-Romer, Heitman (1991). Modern African Wars (3): South-West Africa. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-122-9. 
  9. ^ Postanovlenie Pravitelьstva Respubliki Kazahstan № 1305 ot 28 dekabrя 2006 goda "Ob utverždenii Gosudarstvennogo kadastra graždanskogo i služebnogo oružiя i patronov k nemu na 2007 god"
  10. ^ Diez 2000

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Diez, Octavio (2000). Armament and Technology. Lema Publications, S.L. ISBN 978-84-8463-013-5. 
  • Jones, Richard D. (2010). Jane's Infantry Weapons 2009/. Jane's Information Group; 35 edition (January 27, 2009). ISBN 978-0-7106-2869-5. 
  • Marchington, James (2004). The Encyclopedia of Handheld Weapons. Lewis International, Inc. ISBN 978-1-930983-14-4. 
  • Hyytinen, Timo (2002). Arma Fennica II Military Weapons. Gummerus Oy, Inc. ISBN 978-951-99887-0-2. 
  • Helmoed-Romer, Heitman (1991). Modern African Wars (3): South-West Africa. Osprey Publishing. ISBN 978-1-85532-122-9. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Valter P38 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валтер_П38&oldid=26834908”