Van der Valsov radijus
| Element | radijus ()[1] |
|---|---|
| Vodonik | 1.20[2] |
| Ugljenik | 1.7 |
| Azot | 1.55 |
| Kiseonik | 1.4 |
| Fluor | 1.35 |
| Fosfor | 1.9 |
| Sumpor | 1.85 |
| Hlor | 1.8 |
| Jod | 2.15 |
Van der Valsov radijus predstavlja rastojanje između elektrona najudaljenijih od atomskog jezgra i tog atomskog jezgra slobodnih atoma, ili najudaljenijih elektrona i geometrijske sredine celih molekula.
Van der Valsov radijus je dobio ime po Johanesu Dideriku van der Valsu, dobitniku Nobelove nagrade za fiziku 1910. godine.
Zamišljajući atome i molekule kao lopte, čiju površinu grade od centra najudaljeniji elektroni, Van der Valsovi radujusi predstavljaju u stvari poluprečnike tih lopti. Koliko god je zamišljanje molekula i atoma kao loptica pogrešno i naivno sa tačke gledišta kvantne mehanike, u mnogim praktičnim slučajevima to ima svrhe. Na primer, u kristalima koji se sastoje od neke vrste molekula (ukoliko nisu jonski kristali) rastojanje između posebnih molekula koji grade kristalnu rešetku, odgovara poznatim Van der Valsovim radijusima. Ti isti molekuli u tečnom agregatnom stanju takođe zauzimaju prostor koji odgovara Van der Valsovom radijusu.
Van der Valsovi radijusi se mogu posmatrati i kao granično rastojanje na koje međusobno mogu da se približe dva atoma bez međusobnog odbijanja, ili građenja hemijskih veza. Van der Valsovi radijusi za atome su 25 do 50% veći od kovalentnih radijusa istih atoma.
Tabela van der Valsovih radijusa[uredi | uredi izvor]
Sledeća tabela prikazuje van der Valsove radijuse za elemente.[3] Osim ako nije drugačije naznačeno, podaci su dati pomoću funkcije ElementData softverskog paketa Mathematica, preduzeća Wolfram Research, Inc. Vrednosti su u pikometrima (pm ili 1×10−12 m). Nijansa kutije se kreće od crvene do žute kako se radijus povećava; siva označava nedostatak podataka.
| Grupa (kolona) |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | ||
| Perioda (red) |
||||||||||||||||||||
| 1 | H 110[2] or 120 |
He 140 | ||||||||||||||||||
| 2 | Li 182 |
Be 153[4] |
B 192[4] |
C 170 |
N 155 |
O 152 |
F 147 |
Ne 154 | ||||||||||||
| 3 | Na 227 |
Mg 173 |
Al 184[4] |
Si 210 |
P 180 |
S 180 |
Cl 175 |
Ar 188 | ||||||||||||
| 4 | K 275 |
Ca 231[4] |
Sc 211[4] |
Ti |
V |
Cr |
Mn |
Fe |
Co |
Ni 163 |
Cu 140 |
Zn 139 |
Ga 187 |
Ge 211[4] |
As 185 |
Se 190 |
Br 185 |
Kr 202 | ||
| 5 | Rb 303[4] |
Sr 249[4] |
Y |
Zr |
Nb |
Mo |
Tc |
Ru |
Rh |
Pd 163 |
Ag 172 |
Cd 158 |
In 193 |
Sn 217 |
Sb 206[4] |
Te 206 |
I 198 |
Xe 216 | ||
| 6 | Cs 343[4] |
Ba 268[4] |
* |
Lu |
Hf |
Ta |
W |
Re |
Os |
Ir |
Pt 175 |
Au 166 |
Hg 155 |
Tl 196 |
Pb 202 |
Bi 207[4] |
Po 197[4] |
At 202[4] |
Rn 220[4] | |
| 7 | Fr 348[4] |
Ra 283[4] |
** |
Lr |
Rf |
Db |
Sg |
Bh |
Hs |
Mt |
Ds |
Rg |
Cn |
Nh |
Fl |
Mc |
Lv |
Ts |
Og | |
| * |
La |
Ce |
Pr |
Nd |
Pm |
Sm |
Eu |
Gd |
Tb |
Dy |
Ho |
Er |
Tm |
Yb | ||||||
| ** |
Ac |
Th |
Pa |
U 186 |
Np |
Pu |
Am |
Cm |
Bk |
Cf |
Es |
Fm |
Md |
No | ||||||
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Bondi, A. (1964). „van der Waals Volumes and Radii”. J. Phys. Chem. 68 (3): 441—451. doi:10.1021/j100785a001.
- ^ a b Rowland RS, Taylor R (1996). „Intermolecular nonbonded contact distances in organic crystal structures: comparison with distances expected from van der Waals radii”. J. Phys. Chem. 100 (18): 7384—7391. doi:10.1021/jp953141+.
- ^ „van der Waals Radius of the elements”.
- ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj Mantina, Manjeera; Chamberlin, Adam C.; Valero, Rosendo; Cramer, Christopher J.; Truhlar, Donald G. (2009). „Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group.”. The Journal of Physical Chemistry A. 113 (19): 5806—5812. PMC 3658832
. doi:10.1021/jp8111556 .
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Huheey, James E.; Keiter, Ellen A.; Keiter, Richard L. (1997). Inorganic Chemistry: Principles of Structure and Reactivity
(4th izd.). New York: Prentice Hall. ISBN 978-0-06-042995-9. - Chandler, David (1987). Introduction to Modern Statistical Mechanics. Oxford: Oxford University Press. str. 287—295. ISBN 0195042778.
- Cross, Michael (2004), „Lecture 3: First Order Phase Transitions” (PDF), Physics 127: Statistical Physics, Second Term, Pasadena, California: Division of Physics, Mathematics, and Astronomy, California Institute of Technology.
- Dalgarno, A.; Davison, W.D. (1966). „The Calculation of Van Der Waals Interactions”. Advances in Atomic and Molecular Physics. 2: 1—32. ISBN 9780120038022. doi:10.1016/S0065-2199(08)60216-X.
- Kittel, Charles; Kroemer, Herbert (1980). Thermal Physics (Revised izd.). New York: Macmillan. str. 287–295. ISBN 0716710889.
- Silbey, Robert J.; Alberty, Robert A.; Bawendi, Moungi G. (2004). Physical Chemistry (4th izd.). Wiley. ISBN 978-0471215042.
- „J. D. Van der Waals, The equation of state for gases and liquids: Nobel Lecture, December 12, 1910” (PDF). Nobel Lectures, Physics 1901–1921. Amsterdam: Elsevier Publishing Company. 1967. str. 254—265. Arhivirano (PDF) iz originala 10. 4. 2020. g.
- Andrews, T. (1869). „The Bakerian Lecture: On the Gaseous State of Matter”. Philosophical Transactions of the Royal Society of London. 159: 575—590. doi:10.1098/rstl.1869.0021 .
- Klein, M. J. (1974). „The Historical Origins of the Van der Waals Equation”. Physica. 73 (1): 31. Bibcode:1974Phy....73...28K. doi:10.1016/0031-8914(74)90224-9.
- Van der Waals, J. D. (1873). Over de Continuiteit van den Gas- en Vloeistoftoestand [About the Continuity of the Gas and Fluid States] (na jeziku: holandski). University of Leiden.
- Clerk-Maxwell, J. (1874). „Over de Continuiteit van den Gas- en Vloeistofiocstand. Academisch Proefschrift”. Nature (na jeziku: engleski). 10 (259): 477—480. Bibcode:1874Natur..10..477C. S2CID 4046639. doi:10.1038/010477a0.
- Maxwell, J.C. (1890). „LXIX. Van der Waals on the Continuity of the Gaseous and Liquid States”. Ur.: Niven, W. D. The Scientific Papers of James Clerk Maxwell, Vol. II. Cambridge University Press. str. 407—415.
- Chang, Raymond (2014). Physical Chemistry for the Chemical Sciences. University Science Books. str. 14. ISBN 978-1891389696.
- „Deviations from Ideal Gas Law Behavior”. Bodner Research Web. Purdue University, College of Science, Division of Chemical Education. 2004.
- Hewitt, Nigel. „Who was Van der Waals anyway and what has he to do with my Nitrox fill?”. Maths for Divers.
- Lindsey, Brice, „Mixing Rules for Simple Equations of State”, Intermolecular Potentials and the Evaluation of Second Virial Coefficient
- Hill, Terrell L. (2012) [1960]. An Introduction to Statistical Thermodynamics. Dover Books on Physics. Chicago: R.R. Donnelly (Courier/Dover). ISBN 978-0486130903.
- Sandler, S. I. (1999). Chemical and Engineering Thermodynamics (Third izd.). New York: Wiley. str. 273.
- Atkins, Peter; de Paula, Julio (2006). Physical Chemistry (8th izd.). New York: Macmillan. str. 17–22, 104 fwd, 632–641. ISBN 0716787598.
- Berry, R. Stephen; Rice, Stuart A.; Ross, John (2000). Physical Chemistry. Oxford: Oxford University Press. str. 298–306 and passim. ISBN 0195105893.
- Dill, Ken A.; Bromberg, Sarina (2003). Molecular Driving Forces: Statistical Thermodynamics in Chemistry and Biology. New York: Garland Science. str. 457–462. ISBN 0815320515.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- van der Waals Radius of the elements at PeriodicTable.com
- van der Waals Radius – Periodicity Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. decembar 2008) at WebElements.com