Vasilije Đurović Žarki

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Vasilije Đurović.

vasilije đurović
Vasilije Đurović
Lični podaci
Datum rođenja	(1920-10-18)18. oktobar 1920.
Mesto rođenja	Grlić, kod Danilovgrada, Kraljevina SHS
Datum smrti	21. maj 1944.(1944-05-21) (23 god.)
Mesto smrti	Niš, Srbija
Profesija	đak
Delovanje
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
Služba	NOV i PO Jugoslavije
Heroj
Narodni heroj od	6. jula 1953.

Vasilije Đurović Žarki (Grlić, kod Danilovgrada, 18. oktobar 1920 — Niš, 21. maj 1944) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 18. oktobra 1920. u Grliću, kod Danilovgrada. Tokom gimnazijskog školovanja, prihvatio je komunističke ideje, zbog čega je nekoliko puta bio isključivan iz gimnazije u Peći, Nikšiću i Novom Pazaru. Maturirao je u Prokuplju, gde je takođe bio aktivan u omladinskom revolucionarnom pokretu.

Iako u Prokuplju do decembra 1940. nije postojala partijska organizacija Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), a do 1941. ni organizacija Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), učenici gimnazije, koji su se smatrali komunistima, samoinicijativno su osnivali đačke grupe, koje su izdavale ilegalne časopise i listove, a jedna grupa, u kojoj je bio i Đurović, izdavala je satirično-humoristički list.

Kako bi onemogućila komunističko delovanje, policija je u saradnji sa upravom gimnazije, početkom oktobra 1940. organizovala pretres stanova sumnjivih učenika. Tom prilikom, kod nekih učenika pronađene su zabranjene komunističke i druge knjige. Među učenicima koji su bili okrivljeni za širenje komunističkih ideja bio je i Đurović. Gimnazijska uprava je oštro kaznila osumnjičene učenike. Jedne je isključila iz svih škola u zemlji bez ikakvog prava na polaganje, a druge je isključila iz svih škola, ali sa pravom privatnog polaganja, dok je treće kaznila raznim ukorima. Među učenicima koji su kažnjeni ukorom našao se i Vasilije Đurović. Kažnjeni učenici nisu bili zaplašeni i nastavili su sa ilegalnim radom. U martovskim danima 1941. svi ti i drugi učenici uzeli su vidno učešće u demonstracijama pre i za vreme vojnog puča od 27. marta. Đurović se posebno isticao među ovim omladncima.

Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. aktivno je učestvova u pripremama oružanog ustanka. Nalazio se u grupi članova KPJ i SKOJ, koja je 3. avgusta 1941. napustila izašla iz Prokuplja i sakupila se na južnim padinama Jastrepca, u šumi pored manastira Ajdanovac, radi osnivanja Topličkog partizanskog odreda. Odred je u početku imao oko 30 boraca, a prvu akciju izveo je 12. avgusta 1941, kada je izvršen napad na žandarmerijsku stanicu u Velikoj Plani, kod Prokuplja. Ovo je bilo „ratno krštenje” za većinu boraca, pa i za Đurovića, koji je prilikom formiranja odreda dobio partizansko ime Žarki. Sličnu akciju odred je izveo u noći 22/23. avgusta 1941. u Žitorađi.

Nakon sporazuma Koste Pećanca s Nemcima, njegovi četnici su 11. septembra 1941. ušli u Prokuplje, iz koga su Nemci otišli nekoliko dana kasnije. Štab Topličkog partizanskog odreda tada je odlučio da napadne četnike i oslobodi grad, pošto je 17. septembra uspeo da potuče Pećančeve četnike u Donjoj Draguši. Napad na Prokuplje, koje je branilo oko 200 četnika, izvršen je u noći 9/10. oktobra 1941. sa 60 boraca Topličkog, jednom četom od 30 boraca Kukavičkog partizanskog odreda i mesnim desetinama. Grad je bio oslobođen, što je imalo velikog značaja za Narodnooslobodilački pokret (NOP). U ovim prvim, kao i ostalim borbama, Žarki se kalio kao hrabar borac. Najpre je bio postavljen za komandira čete, a kasnije je postao komandant bataljona, pa komandant odreda, i na kraju komandant Devete srpske brigade.

U borbi protiv četnika kod Čubure, na padinama Malog Jastrepca, 2. marta 1942, bio je ranjen. U borbi protiv četnika u Azbresnici, 15. maja 1942, ubio je zloglasnog četnika Arsu iz Ljuptena. Radi jačanja partizanskog pokreta na Ozrenu, bio je 1943. sa grupom boraca sa Jastrebca upućen u Timočku krajinu. Ovde je bio imenovan za komandanta Zaječarsko-timočkog parrizanskog odreda i na ovoj dužnosti je ostao do 11. marta 1944, kada je postavljen za komandanta Devete srpske brigade.

Posle boravka u Toplici, brigada je sa Niškim partizanskim odredom, krenula u istočnu Srbiju. Kod sela Tešice nameravala je da pređe na desnu stranu Južne Morave, ali je naišla je na jake bugarske snage i vratila se u selo Kulinu. Nakon detaljnih priprema, brigada je 19. maja 1944. prešla na desnu obalu Južne Morave i odmah se uputila od sela Trupala, ravnicom preko železničke pruge i druma. Stigla je u selo Ćumurliju, a zatim usiljenim maršom u selo Hum. Niški odred je preko Humske čuke pošao je prema Mečijem vrhu, a kolona Devete brigade pošla je putem, gde je naišla na Nemce. Prilikom susreta sa Nemcima, 20. maja 1944. na grebenu južno od sela Cerja, došlo je do iznenadne borbe, tokom koje je poginulo i zarobljeno nekoliko partizana, među kojima i Žarki. Sutradan 21. maja 1944. Štab Devete srpske brigade je od partijskog rukovodstva Niša obavešten da je Žarki streljan u koncentracionom logoru na Crvenom Krstu u Nišu.

Ukazom predsednika FNR Jugoslavije Josipa Broza Tita 6. jula 1953. proglašen je za narodnog heroja.

Literatura

• Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957.  COBISS.SR 50964999
• Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167